|
|
Rođen u Gdanjsku (Danzig, Poljsko-Litvanski Komonvelt (1569–1795)), bio je protestantski savetnik, gradonačelnik Gdanjska, pivar, astronom. Tvorac je više značajnih refraktorskih teleskopskih sistema, karte Meseca, zvezdane karte. Proučavao je Sunce, Veneru, Merkur, komete i zvezde... Porodica Johanesa Heveliusa, Abraham Hewelke (1576-1649), Kordula Hecker (1576-1655) je češkog porekla. Bavili su se proizvodnjom piva “Jopenbier” koje je dobilo ime po ulici gde se nalazi crkva Svete Marije u Gdanjsku (najveda crkva od cigle na svetu). Školovao se u gimnaziji posle čega je put obrazovanja nastavio 1630. godine u Lajdenu gde je studirao ondašnji analogon pravne nauke (“jurisprudence”). Prešao je u Englesku i Francusku gde je susreo istorijske figure Pjera Gasendija koji se bavio filozofijom, matematikom i astronomijom te koji je bio zagovornik atomizma i eksperimentalne nauke, Marina Mersena koji je proučavao akustiku, a bio je teolog, filozof, matematičar. Zatim i Atanasijusa Kirhera teologa, koji je izučavao geologiju, ‘orijentalne studije’, i medicinu upotrebljavajudi mikroskop kao instrument. (Pierre Gassendi, Marin Mersenne, Athanasius Kircher). Studije je završio 1634. godine. Nastanio se u rodnom gradu 21. marta 1634. godne; 1635. godine oženio se sa Katarinom Rebeške (Katharine Rebeschke), susetkinjom koja je posedovala dve naspramne kuće. Pristupajudi Cehu proizvođača piva, Johanes se bavio unosnim poslovanjem dugi niz godina. Posle 1643. godine preuzeo je kormilo u Cehu. Aktivno je učestvovao u gradskoj administraciji gde je radio kao “savetnik“ i kasnije postao gradonačelnik 1651. Astronomijom se bavio počev od 1639. u porodičnoj atmosferi. Izgradivši opservatoriju Stellaeburgum (Sternenburg) sa teleskopom od 130 stopa, 1641. godine postade jedan od najčuvenijih astronoma.
Godine 1641. tri povezane kuće su nadograđene u modnu opservatoriju koju su nastanjivali najfiniji instrumenti 17. veka. Kako su refraktorski sistemi patili od problema sferne i hromatske aberacije, sočiva su obavljala preciznije fokusiranje svetla ako su bila velika i tanka. Zato je Hevelijus napravio teleskop od 45 metara, većim delom bez cevi (tube) koji je bio postavljen na tri kuće.
Johanes Hevelijus je provodio dane u posmatranjima. Bavio se određivanjem položaja, skiciranjem raznih pojava. Od 1642. do 1645. je beležio pojavljivanje Sunčevih pega. Tokom ovog rada skovao je pojam faculae, tj. sjajnih oblasti oko pega. Kretanje pega je upotrebljeno za najpreciznije utvrđivanje perioda rotacije Sunca. 22. novembra 1644. je uočio faze Merkura. Četiri godine je posvetio beleženju detalja Mesečeve površine, “lunarnoj topografiji”. Otkrio je “libraciju” Meseca - pojavu kod koje se uočava ciklična promena strane Meseca koja se vidi tokom mesec dana pri čemu izgleda da se “klati” pomalo napred-nazad. Ovi podaci zajedno sa radom na Suncu su lansirani 1647. godine pod imenom Selenografia. Posmatranjem Sunca tokom 1642-1679. godine dao je doprinos svetskoj nauci bez premca. Ovaj period osmatranja je i danas je deo kontraverze u vezi sa Sunčevim ciklusima i klimatskim promenama. (izvor: Selenografia je napisana na Latinskom jeziku, zvaničnom sredstvu sporazumevanja u nauci tog vremena. Hevelijus je pak govorio Nemački i njegovo poreklo se diskutuje. Neki izvori navode da je Nemac, dok se u Poljskoj nalaze nacionalna obeležja povezana sa Hevelijusom. U vezi sa tim, on je bio možda prvi Poljak u Kraljevskom društvu u Londonu. (izvor: http://liber.150m.com)
Tiho Brahe je takođe bio posmatrač Meseca i Hevelijus ga je spominjao kao ideala velikog posmatrača sa čuvenom opservatorijom. U nekim izvorima se Tiho spominje kao začetnik istraživanja Meseca, dok se u drugim izvorima istraženim za izradu ove biografije kaže da je Hevelijus prvi začetnik kartografije Meseca. Bilo kako bilo, kosmologija Tiho Brahea nije bila toliko uspešna jer je smanjila veličinu Ptolomejevog svemira izračunavši da su zvezde nekretnice 75.000 milja daleko. Savremenici Hevelijusa su bili Kepler, Galilej, Dekart, Njutn. Iskusili su teškoće u upoznavanju i priznavanju uzajamnih ostvarenja u novoj eri kada se pojavljuje teorija eliptičnih i paraboličnih orbita nebeskih tela. Čitajući ideje o geometriji Sunčevog sistema Hevlijus je bio pobornik Kopernika i Keplera. Veličina Zemlje poznata od antike, zajedno sa razdaljinom do Meseca je povezana sa dimenzijama Mesečevih pejzaža iz Selenografije nakon čega Hevelijus iznosi prve procene visina planina na Mesecu. Druga merenja kao što su kretanja kometa de dati doprinos radoblju kada se rađa astrofizika.
U narednim godinama bilo je više uzbudljivih otkrića. Zabeležene su četiri komete 1652, 1661, 1672, 1677. godine od kojih je druga verovatno Ikeya-Zhang. Hevelijus je izrazio uverenje da se komete kreću po paraboličnim putanjama. Delo Prodomus Cometicus je objavljeno 1665., a zatim Cometographia 1668. sa posmatranjima kometa iz 1647, 1652, 1661, 1664, i 1665. Halejevu kometu je posmatrao 1682. godine. U to vreme 1661. zabeležio je pojavu halo diska od svetla u atmosferi usled prisustva ledenih kristala na kojima se prelama svetlost (pojava iz oblasti optike). Hevelijusa je krenuo da poseduje Edmund Halej, (čuven po Halejevoj kometi i kasnije kao predsednik Kraljevskog astronomskog društva).
Katerina Rebeške je umrla 1662. Posle godinu dana Hevelius je ponovo bio u bračnoj zajednici, ali sa Elizabetom Kupman (1646 - 1697) koja je postala poznata kao prva žena astronom (Elizabetha Koopman). Poreklom iz bogate trgovačke porodice nemačko-poljskog porekla u sličnoj oblasti industrije, svoje interesovanje za astronomiju je usmerila na opservatoriji. Zabeležen je njen rad na istraživanjima i kao asistentkinja Janu se nalazi na slikama iz njegovih knjiga. Posle smrti supruga objavila je rad Prodromus astronomiae koji sadrži 1564 zvezde kataloški obrađene i druge oblasti proučavanja kao što su karte meseca. Hevelijus je bio poznat po neobičnoj upotrebi dva instrumenta, koja je upotrebljavao bez sočiva tvrdedi da je utvrđivanje položaja zvezde jednako tačno kao i sa teleskopom. Edmund Halej je bio izaslanik engleskog kraljevskog društva koga su poslali Robert Hook i Džon Flamstid da ubede Hevelijusa da koristi sočiva za merenje. Hevelijus je pak dokazao Haleju da je jednako tačan bez sočiva. Halej ga je uveo u Kraljevsko društvo 1664. godine.
Ove i druge brojne slike potiču iz dela Machina coelestis koje je objavljeno prvi put 1673, sa opisima instrumenata iz 1679. kada je izašao drugi deo. Na slikama gore su Krugerov sekstant – u stvari Hevelijusov azimutalni kvadrant sa protivtegovima, i (ispod) fotografija jednog starog teleskopskog instrumenta. Peter Kruger je bio učitelj u gimnaziji koju je pohađao Hevelijus. (Roditelji su zapravo poslali Hevelijusa da uči poljski u školi. Posle toga on je izrazio interesovanje za dalje školovanje.) Da bi instrumenti bili bolji od onih koji se mogu kupiti morali su biti dizajnirani. Sekstant je sačinjen od metala, a graviranje je radio Hevelijus. Pokušao je da napravi i mehanizme za časovnik u čemu je potražio pomoć Volfgana Guntera. Njegovi eksperimentalni časovnici su predstavljeni kasnije na opservatoriji kralju Poljske.
Hevelijus je komunicirao sa raznim astronomima među kojima je Hajgens prvi objavio sliku i mehanizam sata. Machina Coelestis navodi događaje i spominje da je časovničar živeo i radio u kući Hevelijusa više godina. (izvor: http://www.antique-horology.org/MuseumoftheDutchclock/default.htm)
Popularnost i bogatstvo Hevelijusovih je bilo veliko. Pošto su udružili pivarije, Katerina i Jan su morali da upotrebe gradske podrume za skadištenje. Pivo se izvozilo sve do Engleske. Opservatoriju sa druge strane je posetilo više naslednika dvorova, Maria Gonzaga, Jan Kazimierz i Jan III Sobieski. Neka dela su bila posvećena ovim ličnostima kao što je katalog zvezda Firmamentum Sobiescianum.
Astronomski par je uživao društvo raznih posetilaca pri osmatranjima. Na nekim slikama Elizabeta dočekuje goste i radi kao asistentkinja.
Stil su kopirali drugi autori. Ipak, katalogu se protivio Robert Hook. Hevelius je nasuprot tome pokazao da golim okom može da vidi zvezde do sedme magnitude, i da njegovi instrumenti razlikuju jedan uglovni minut, te da ceo taj spor nije bitan…
Ipak, kažu da je Hevelius zapravo izabrao sazvežđe da čuva uspomenu na sekstant iz sentimentalnih razloga nakon gubitka opservatorije u požaru 1679. Događaje je opisao u delu Annus climactericus (1685)…
Opservatorija je obnovljena posle toga.
Dela * Historiola Mirae (1662.) – o promenljioj
zvezdi Mira (izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/Hevelius) Hronologija značajnih događaja u to vreme Ova kratka lista značajnih događaja u astronomiji (izvor: Majkl Hoskin) treba da stavi u perspektivu život i delo Jana Hevelijusa. Možemo da primetimo da je vodeći posmatrač Tiho Brahe uticao barem na veličinu teleskopa koje je gradio, te da je Hevelijus i sam tragao za novama i otkrio Novu 1670 Cygnus, i potom imenovao zvezdu Miru. Hajgens i Hevelijus se navode kao posmatrači Saturnovih prstenova gde je ovaj konkretno naveo verovanje da je Saturn elipsoidno telo sa dve tanke polovine sa strane. Kada je osnovana Pariska opservatorija Hevelijus je pozvan da postane direktor, ali je odbivši mesto zauzeo Kasini. Dekart i Njutn su takođe bili savremenici Hevelijusa, ali je eksplozija Njutnove škole nebeske mehanike usledila tek kasnije. 1572. Tiho Brahe – Nova
Dalje čitanje… http://www.heweliuszfestiwal.pl
(22.08.2008.)
|
|
