nastavak
1   2   3 | ::>

Kliknite na snimak

Ovako je kaperan Kittinger padao preko 4,5 minuta, pre nego što mu se padobran automatski otvorio na 5,5 km visine.

Padao je 13 sekundi pre nego što mu se otvorio mali (1,8 m) stabilizujući padobran čiji je zadatak bio da spreči okretanje, ali se slobodan pad produžio na ukupno 4 minuta i 36 sekundi, pre nego što se na visini od oko 5.500 metara otvorio glavni padobran (8,5 m). Negde između 27.500 i 21.000 metara, hrabri skakač je imao probleme sa disanjem, ali se nije predavao i uspešno je priveo skok kraju.

Taj zapanjujući skok je doneo nekoliko rekorda koji i dan–danas važe: najviši let balonom, najviši skok padobranom i najduži slobodan pad. Takođe je Kittinger postavio rekord u brzini čoveka kroz atmosferu, mada je on kasnije pričao da apsolutno nije bio svestan te brzine. Vojno vazdihoplovstvo mu je zbog ta tri skoka dodelilo specijalno odlikovanje, Krst sa vencem od hrastovog lišća, a predsednik D. Eisenhower trofej HC.B. Harmon.

Kliknite na sliku
	Čuvena slika Josepha Kittingera prilikom rekordnog skoka. Izveden je u sedećoj pozi, padanjem leđima, a ne u uobičajenoj delta pozi koju koriste današnji padobranci. Razlog za to je 30 kg teška oprema na leđima, kao i odelo pod pritisko koje je napravljeno u tom obliku, prilagođeno sedištu u tadašnjim mlaznim avionima.

Najveći doprinos projekata "Men High" i "Excelsior" bio je u tome što je dokazano da čovek sa odgovarajućom zaštitom može bez problema da preživi u tom skoro vasionskom okruženju ekstremnih visina. Kittingerov skok je takođe pokazao da bi pilot moga da iskoči čak i iz aviona na velikim visinama i da se nakon slobodnog pada kroz atmosferu bezbedno padobranom spusti na zemlju.

Kliknite na snimak

Gondola balona "Stargazer".

Iako su njegovi skokovi predstavljali krunu navedenih istraživanja, Kittinger nije prestao da se uključuje u dalja ispitivanja visinskog baloniranja. Ubrzo se pridružio projektu "Stargazer", koji je još 1959. otpočeo u vojnoj bazi Hollman, a čiji je cilj bio da se posada balonom podigne iznad 95% Zemljine atmosfere i obavi određene astronomske eksperimente. Time bi postigli da slobodno mogu da osmatraju zvezde, bez vizuelne distorzije koju pravi Zemljina atmosfera.

Tokom 13–14 decembra 1962. godine, Kittinger i astronom William C. White su u balonu dvosedu "Stargazer" dosegli visinu od 25.055 metara. Tamo su proveli skoro 18 sati plutajući i vršeći teleskopska osmatranja, kao i upoređenja sjajnosti zvezda sa tablicama koje su napravili na manjim visinama. Dugotrajni let im je omogućio i da provere rad opreme potrebne za održavanje života na velikim visinama na ivici kosmosa. Na kraju misije, Kittinger je izveo još jedan eksperimentalni skok sa velike visine.

Kasnije se Kittinger prijavio kao dobrovoljac u Vijetnamski rat, gde je predano služio u tri navrata. Na avionu tipa A-26 Invaders i F-4 Phantom izveo je ukupno 483 leta, a postao je i komandant 555. Lovačkog taktičkog skvadrona. Sa nesreću, 11. maja 1972. je oboren ("MiG–15") i skoro godinu dana je ležao u severnovijetnamskom zatvoru. Nakon oslobađanja, Kittinger je ipak sve do penzionisanja 1978. godine ostao u Avijaciji u činu pukovnika. Nakon toga se zaposlio u aeronautičkoj kompaniji Martin Marietta.

Kliknite na snimak

J. Kittinger i W. White u kabini "Stargazera".

Ali iako u penziji, srce ga je vuklo ka balonima i rekordima. Počeo je da obilazi svoju zemlju balonom i da učestvuje na brojnim takmičenjima. Tokom osamdesetih, Kittinger je 3 puta (1982, 1984, 1985) osvajao trofeje na slavnoj trci Gordon Bennett Cup, a novembra 1983. je postavio svetski rekord preletevši u helijumskom balonu 3.220 km za samo 72 sata.

Kasnije je postao prva osoba koja je u solo vožnji preletela Atlantik – bilo je to 14–18 septembra 1984. godine. Uzletevši u Caribou, u državi Maine, Kittinger je nakon 83 sata i 40 minuta sleteo svojim balonom "Rosie O'Grady" u Cairu Montenotte, u Italiji. Let je bio dug 5.703 km i to je bio svetski rekord u dužini solo leta balonom i najveća udaljenost koju je nosegao neki helijumski balon od 3.000 m³ do tada.

Iako je Joseph Kittinger prestao da juri svetske rekorde, nikada nije prestao da leti. Tokom života je leteo na 78 različitih tipova aviona, a i danas leti u svom dvokrilcu sa otvorenom kabinom i obučava mlade u letenju. Čak ni godine ga nisu sprečile da 9. februara 1989. postavi brzinski rekord leteću na avionu "Piper Cheyenne 400" od Filadelfije do Orlanda.

 1   2   3 | ::>

(28.05.2007.)

vrh