istorija

MISTERIOZNA SMRT JURIJA GAGARINA

- nastavak

Vaši komentari

Grujica Ivanović grujica@astronomija.co.yu

Članak iz Astronomije br. 17

<< Prvi deo

Meteorološka sonda ili upad u vrtložnu struju drugog aviona

Kliknite na fotografiju MiG-15 - Avion u kakvom je Gagarin poginuo

Svim verzijama koje smo nabrojali na početku ovog teksta u prošlom broju „Astronomije“ zajedničko je to da sve ukazuju da je avion Gagarina bio apso¬lutno ispravan. Avion MiG-15 u kome su leteli Gagarin i Serjogin izrađen je marta 1956. u Čehoslovačkoj. Imao je dva generalna remonta, poslednji je obavljen godinu dana pre nesreće. Od tada je leteo 62 sata, dok je motor tipa RD-45FA proizveden decembra 1954. imao četiri remonta. Poslednji je obavljen 1967. i od tada je imao radni nalet od gotovo 76 sati. Avion MiG-15 je među sovjetskim reaktivnim avioni¬ma tog vremena spadao među najpouzdanije letelice. Ovaj u kome su Gagarin i Serjogin leteli nije imao nikakvog defekta, bio je u ispravnom tehničkom stanju i vrlo brzo je kvar na avionu kao moguća verzija nesreće eliminisana. Kada su sve sakupljene delove aviona MiG-15 postavili na drvenu maketu aviona, bilo je više nego očigledno da je avion bio ceo do samog udara u tle.

Ako je avion bio u tehnički ispravnom stanju, a jeste, znači ostaju posada koja je svojim akcijama ili otustvom akcija dovela do tragedije, ili neki spoljašnji faktor koji je izazvao takvu reakciju posade da ona nije uspela da preživi.

Da li je avion udario u sondu meteorološkog balona, u neku pticu, u neki drugi avion...? Istina, dok su oni bili na nebu, u relativnoj blizini je bilo nekoliko drugih aviona, ali da je došlo do sudara sa nekim od njih onda bismo govorili o dve, a ne o jednoj avionskoj nesreći. Međutim, tog dana je samo jedan avion pao na zemlju, onaj u kome su bili Gagarin i Serjogin. Znači, sudar sa drugim avionom kao verzija pada u vodu.

Da li je onda možda avion Gagarina upao u vazdušni vrtlog iza nekog od drugih aviona, što je poremetilo stabilnost leta tako da posada nije uspela da ispravi avion. Samo minut posle poletanja Gagarina, u nebo su se sa istog aerodroma vinula još dva aviona tipa MiG-21 sa po jednim pilotom. Oni su leteli u grupi, paralelno. Tri minuta kasnije, poleteo je školski MiG- 15, jedanaest minuta kasnije u nebo je bio još jedan avion (An- 22), da bi poslednji avion koji je poleteo dok je Gagarin još uvek bio živ, bio An-24. On je poleteo 14 minuta posle Gaga¬rina. Svi ovi avioni su leteli putanjama koje su bile gotovo paralelne putanji Gagarinovog aviona. Ono što je neobično to je da je Gagarinova putanja bila bočno od putanja ostalih avi¬ona i dok su piloti ostalih aviona leteli pravolinijski, Gagarin je manevrisao u prostoru presekavši putanje leta svakog od ovih aviona ukupno tri puta. On je prvo leteo relativno pra¬volinijski, zatim napravio osmicu, u polukrugu se vratio nat¬rag, napravio jednu nepravilnu osmicu i u polukrugu krenuo dalje, da bi se zatim srušio. Treba reći da piloti ostalih avi¬ona nisu bili kosmonauti. Gagarin je prvo u 10:27 h napravio figuru u obliku osmice. U 10:30 h Gagarinu je najbliži bio drugi MiG-15 pod komandom pilota Andrejeva. On je bio na 12 km od Gagarinovog aviona, na visini od oko 3.000 me¬tara. Za to vreme Gagarin je leteo na 4.200 metara. Zatim je Gagarin krenuo natrag, u pravcu aerodroma, njegova putanja je presekla putanje leta svih nabrojanih aviona, da bi u povrat¬nom letu napravio još jednu figuru u obliku nepravilne osmice.

Tada, u 10:43 h avionu Gagarina najbliži je bio An-24 kojim je komandovao pilot Čajkovski, na 14 km. On je međutim bio na visini od 1.600 metara, dok je visina Gagarina još uvek iznosila 4.200 metara. Sada je Gagarin opet leteo u suprotnom smeru od aerodroma, opet je presekao putanje leta svih aviona sve dok se avion nije srušio nedaleko od mesta gde je na nebu na početku leta napravio prvu osmicu.

Teorija o gubitku kontrole nad avionom kada je on upao u vazdušni vrtlog iza nekog od ovih aviona, iako je bila pop¬ularna, nije mogla biti i dokazana. Njen inicijator je prof. Sergej Belocerkovski, kod koga je Gagarin inače diplomirao svega nekoliko nedelja pre tragedije. I prof. Belocerkovski je učestvovao u jednoj od istražnih podkomisija. Mnogo godina kasnije on je objavio dve knjige o smrti Gagarina, uz podršku kosmonauta Leonova. Njegovo mišljenje međutim nisu delili kosmonauti Beregovoj, koji je među kosmonautima tog vre¬mena važio za najveći autoritet kada je upad aviona u spi¬ralu u pitanju i Titov koji je tvrdio da svaki pilot može bez većih problema da izvuče avion MiG-15 iz spirale. Takođe, po rečima prof. Lisenka, čak i da je Gagarinov avion upao u vazdušnu struju nekog od bombardera, koji imaju daleko jaču „vučnu“ silu u odnosu na MiG-ove, došlo bi do neznat¬nog poremećaja leta Gagarinovog aviona i delimičnog gubitka visine. U oba slučaja piloti bez problema umiruju svoj avion, tako da nema govora o tome da je avion Gagarina zbog toga mogao da upadne u vrtlog iz koga piloti nisu uspeli da se iz¬vuku. Znači, upad u vrtložnu struju iza nekog od aviona kao moguća verzija tragedije, takođe je eliminisana.

Ako vrtložna struja aviona u zoni leta Gagarina nije bila dovoljna da izazove upad u spiralu Gagarinovog aviona, da li je moguće da se upravo neki od susednih aviona iznenada po¬javio iz oblaka? Da bi izbegao sudar, Gagarin je naglo povukao ručku na dole. Avion je nosem krenuo prema Zemlji, povećao brzinu i upao u spiralu iz koje nije uspeo da se izvuče... Za ovu verziju takođe nema potvrde jer su intervjuisani piloti svih aviona koji su bili u vazduhu i svi su rekli da ni u jednom trenutku nisu primetili Gagarinov avion.

Ornitolozi su vrlo brzo odbacili svaku sumnju da je sudar sa pticom doveo do nesreće. Istina, nedaleko od mesta pada Gagarinovog aviona pronašli su jednu mrtvu pticu, ali se zna da ona nije u stanju da leti na visinama iznad 100 metara. A Gagarinov avion je naglo gubio visinu počev od visine od 3.500 metara.

Serjogin i njegovi zdravstveni problemi

Jedna verzija koju je podržavao general Nikolaj Kuznjecov, načelnika Centra za obuku kosmonauta i direktni nadređeni Gagarina (koga uzgred budi rečeno Kamanjin okrivljuje za lošu organizaciju Gagarinovog poslednjeg trenažnog leta), kaže da je na visini od 3.500 metara Serjogin naglo izgubio svest, da je telom pritisnuo ručku upravljanja tako da je avion naglo krenuo prema Zemlji. Gagarin nije uspeo da povrati komandu nad letelicom. Preokupiran težinom situacije u kojoj se nalazio Gagarin nije odgovarao na pozive sa Zemlje, što objašnjava zašto nije bilo radio veze sa avionom.

Po boji glasa na snimku razgovora sa kontrolnim tornjem, evidentna je smirenost Gagarina, disao je ravnomerno. U ostacima njegovog tela pronađeno je dovoljno kiseonika, što znači da je Gagarin bio apsolutno zdrav. Da mu za koji trenu¬tak predstoji smrt izgleda da nije ni slutio. Međutim, kiseoni¬ka u tkivu ostataka Serjogina gotovo da uopšte nije bilo, što je dovelo do Kuznjecovljeve verzije o njegovim zdravstvenim problemima tokom leta koji su doveli do pogibije oba pilota.

Kliknite na fotografiju Visoka partijska i državna delegacija SSSR

Vladimir Serjogin je bio mnogo stariji od svog slavnog učenika, kako po godinama (12 godina), tako i po letačkom stažu. Kada je Gagarin krenuo u prvi razred osnovne škole, Serjogin je leteo kao borbeni pilot u Drugom svetskom ratu. Ovenčan ordenjem za uspehe tokom rata, Serjogin je zatim leteo na prvim reaktivnim avionima. Međutim, ima indicija da njegovo zdravlje nije bilo perfektno. Kuznjecov kaže da su mu bledo lice Serjogina i njegov usnuli pogled govorili da on ima problema sa srcem i želucem. Takođe, evidentirano je da je Serjogin pre leta bio nervozan, tako da neko tvrdi kako je on u tim trenucima imao hroničnih problema sa srcem, ali misleći da će to proći kao mnogo puta ranije, ipak nije želeo da otkaže let. Tokom leta, Gagarin je sa Serjoginom održavao radio-vezu preko unutrašnje linije i, kada je odjednom Serjogin prestao da govori, shvatio je da se nešto desilo sa komandantom puka... Zato je pre vremena (5 minuta umesto 20 minuta) javio da je zadatak završen i zatražio dozvolu da izađe iz zone letenja i vrati se natrag. Od rukovodioca leta, iznenađenog zbog prevremeno završetka zadatka za šta je realno umesto 5 trebalo 20 minuta, uz to bez ikakvog kontakta sa Serjoginom (on uopšte nije kontaktirao kontrolni toranj), dobio je dozvolu da sa vrati natrag. Gagarin, međutim, nije spomenuo da se nešto desilo sa Serjoginom, želeći da sačuva njegovu čast, a u nadi da će se on osvestiti pre sletanja. U tom trenutku, Serjogin koji gubi vazduh popušta kaiševe da bi udahnuo više vazduha. Sledi novi napad, i Serjogin telom pada na ručku upravljanja. Avion naglo kreće nadole, upada u spiralu iz koje Gagarin zbog prevelikog opterećenja nije uspeo da ga izvuče. Proračuni govore da je u tim trenucima na pilote i sam avion delovala sila od 11G, što znači da su piloti težili po čitavu tonu! Čak i znatno mlađi i bolje pripremljeni piloti u takvim okolnostima mogu da izgube svest. Malo je verovatno da je ova verzija sa pukovnikom Serjoginom kao „krivcem“ za smrt Gagarina istinita. Mnogo toga u njoj je hipotetičkog. MiG-15 nije imao „crnu kutiju“, tako da ne postoji način da se proveri konverzacija među pilotima i da li u ovome ima imalo istine. Za mnoge je međutim njome sačuvan ugled prvog kos¬monauta, ali na uštrb profesionalnosti Vladimira Serjogina.

Kliknite na fotografiju Predsednik SSSR-a Brežnjev (prvi s leva) na poslednjem ispraćaju Gagarina

Sudar sa sondom meteorološkog balona je još jedna popularna verzija pogibije Gagarina. Pregledom dokumentacije utvrđeno je da tog dana nije bilo puštanja sondi, a sve sonde koje su našli na zemlji, a koje su bile lansirane ranije, nisu imale tragove ikakvog sudara sa nekim telom u vazduhu. Zanimljivo je da je kosmonaut Sevastjanov izjavio kako je 75% siguran da je ovo bio glavni uzrok pogibije Gagarina, dok je u jednom od nedavnih intervjua kosmonaut Poljakov izjavio kako je u tajnim arhivama Kremlja ipak pronađen do¬kument u kome stoji da je jedan vojnik, bez navedenog im¬ena, bez znanja pretpostavljenih ipak tog dana pustio u nebo jedan meteorološki balon sa sondom. Ova verzija još uvek čeka čvrstu potvrdu, ali i ona je pod velikom sumnjom poseb¬no kada se zna da je avion bio potpuno ceo pred sam udar u zemlju. Da li je onda Gagarin iznenada naletevši na sondu, da bi izbegao sudar sa njom, pao u spiralu iz koje nije uspeo da se izvuče? U prilog ove verzije govori to što je avion bio neoštećen do samog udara u tle. Ovo bi mogla biti vrlo oz¬biljna verzija, ali naravno mnogo toga i ovde tek treba da se oficijelno proveri.

Nestručnost pilota

Maja 2005. objavljena je senzacionalna i reklo bi se vrlo hrabra verzija generala Jurija Kulikova, koji je učestvovao u analizi uzroka katastrofe. Kao prvi čovek Službe bezbed¬nosti letenja Vazduhoplovnih snaga SSSR-a, general Kulikov je imao pristup jednom od dva primerka 29-tomnog izveštaja koji se nalazi u arhivama ove Službe. Mesecima je proučavao svaki detalj izveštaja. Po njemu, prvo što je neobično, to je toliko obiman izveštaj. Dok su izveštaji drugih sličnih nesreća obima jednog do dva toma, ovde je napisano preko 30.000 stranica u vidu 29 tomova! Zbog čega? Da bi se možda prikri¬la prava istina? I iznad svega, iako je sakupljeno 96% delova aviona, znači postoji gotovo kompletan dokazni materijal, komisija nije dala odgovor na glavno pitanje. Avion je, kako je to definitivno utvrđeno, tokom čitavog leta, dok nije udario u tle, bio u ispravnom stanju. Takođe, svi podaci o pratećoj tehnici na Zemlji i službi koje su pripremale avion, govore da nije bilo nikakvih problema u radu službi aerodroma. Jed¬nom reči, avion je bio u ispravnom stanju dok su priprema, praćenje i obezbeđenje leta odrađeni krajnje profesionalno. Znači, ostaje posada, ljudi koji su upravljali avionom. Po generalu Kulikovu, postoji samo jedan faktor koji je doveo do tragedije – ljudski. On negira teoriju o zdravstvenim prob¬lemima koji su mogli da dovedu do nesreće. Nad oba pilota obavljen je medicinski pregled pre poletanja koji ne ukazuje na bilo kakvu sumnju u zdravstveno stanje jednog ili drugog pilota.

General Kulikov smatra da su ocene da Gagarin i Serjogin, kao prvoklasnim piloti, heroji SSSR-a, pukovnici ovenčanim mnoštvom ordenja, nisu mogli da pogreše nisu tačne. Jed¬nom kada uđete u kabinu aviona, sva vaša slava, zvezdice na ramenima, ordenje – sve to tamo ništa ne vredi. Tamo i naj¬manja pogrešna procena, najmanja greška može biti fatalna; tamo ste pilot, čovek od krvi i mesa, odgovoran za letelicu, za svoj život.

Gagarin je, kao što smo naveli imao nalet od 252 sati i 21 minut kada je početkom 1960. postao kosmonaut. Od tog vre¬mena, on je proveo 75 sati i 4 minuta za komandama aviona MiG-15. Pred poslednji let, Gagarin je od 1960. do 1968. na¬kupio svega 78 sati i 41 minut i to leteći sa instruktorom. Od 1960. Gagarin nije obavio ni jedan samostalni let. Na njegova pleća palo je veliko breme svetske slave; putovao je puno, predstavljao svoju zemlju, učestovao na mnogo prezentacija, mitinga, kongresa… Lagano, gubio je navike profesionalnog pilota. U vreme tragedije, Gagarin iako je imao nivo pilota prve klase koju je dobio za kosmički, a ne za let na borbe¬nim avionima, nije bio dovoljno dobro pripremljen; njegov pilotski nivo odgovarao je nivou pilota treće klase, klase koju imaju piloti-početnici. Grubo rečeno, iako je imao dokumenta pilota prve klase, Gagarin je u stvari bio pilot najniže klase.

Kliknite na fotografiju Zidine Kremlja - mesto počivanja Gagarina

Sa druge strane, reputacija Serjogina kao pilota ne izaziva nikakve sumnje; probni pilot, učesnik rata, godine letačkog staža. Međutim, Serjogin nije više bio u cvetu mladosti. Te 1968. imao je 46 godina. Konačno, njegov imenovanje za komandanta puka, i to onog u kome će leteti slavni Gagarin, nije bilo baš najpametnije rešenje koje je donelo rukovodstvo Vazduhoplovnih snaga. Naime, Serjogin je bio probni pilot prve klase, iskusan pilot-lovac, a sada je kao komandant puka trebao da rukovodi obukom neiskusnih pilota, kosmonauta, i da praktično održava minimum tehničke letačke obučenosti budućih kosmonauta. Za pilota takvog kalibra ovo sigurno nije bilo najsrećnije rešenje. Serjogin se nije najbolje snalazio na novoj menadžerskoj dužnosti. Potonje analize su pokazale niz propusta u radu Serjogina od 1963. kada je imenovan za komandanta letačakog puka sovjetskih kosmonauta. Na prim¬er, umesto 25, on je obavio svega 13 provera tehnike piloti¬ranja i to onih najosnovnijih. Kao instruktor, Serjogin nije bio obučen da trenira pilote za iole složenije tehnike letenja.

Po generalu Kulikovu za nesreću su krivi piloti koji nisu reagovali na pravi način kada su uleteli u oblak. Gagarin kao nižerazredni pilot bez iskustva leta kroz oblake i iza njega Serjogin koji, u stvari nije bio tako dobar instruktor. Kada smo kod izbora Serjogina za instruktora Gagarina, njega je lično odabrao general Kamanjin. Njemu je načelnik Centra za obuku kosmonaut general Kuznjecov predložio da upravo on bude Gagarinov instruktor, ali je to ovaj odbio ocenom da je generala Kuznjecov, kao prvi čovek Centra za obuku kosmo¬nauta, dugo izvan letenja.

Da li je Gagarin ubijen?

Jula ove godine bivši saradnik Centra za eksploataciju i remont aviona Vazduhoplovnih snaga Rusije Igor Kuznjecov lansirao je novu verziju koju je, kako kaže detaljno proučio primenom najnovije kompjuterske tehnike. I on je bio član jedne od komisija koje su istraživale uzorak nesreće Gagarina. Po njemu, krivac je neko sa strane ko je namerno ili nenamer¬no ostavio otvoren ventilacioni uređaj kabine. To je dovelo do razhermetizacije kabine, gubitka svesti posade i pada aviona.

“Sa punom odgovornošću tvrdim da su piloti bili bez svesti poslednjih 60-tak sekundi posle zadnjeg javljanja bazi,” kaže Kuznjecov. Činjenica da kabine nisu bile hermetizovane us¬tanovila je jedna od podkomisija još 1968. a o razhermetiza¬ciji kabina govore i kosmonauti u svom protestnom pismu maršalu Ustinovu. Ventilacioni uređaj prve Gagarinove kab¬ine bio je otvoren 48%! Drugi ventilacioni uređaj koji se nalazio na kabini Serjogina se ne spominje, ali kako se druga kabina samo nastavlja na prvu, bez ikakve hermetičke pre-preke između njih, to znači da su obe kabine od početka leta bile razhermetizovane. O tome piloti su mogli da saznaju tek pomoću pribora na visini od preko 2.000 metara. Kako su ve¬likom brzinom leteli u vis, piloti toga nisu bili svesni. Da se nešto dešava sa vazduhom u kabinama su primetili tek kada su krenuli sa obavljanjem jednog od zadatka leta – pred zaokret na visini od 4.200 metara. Kada su to otkrili uradili su ono što nalažu instrukcije – prekida se sa obavljanjem zadatka, naglo se spušta visina leta do 2.000 metara i vraća se na aerodrome. Analizom putanje leta Kuznjecov zaključuje da su Gagarin i Serjogin upravo to i uradili. Napravili su zaokret da bi što brže smanjili visinu leta. Gagarin je zatražio dozvolu da obavi za¬okret na 320 stepeni, tj. želeli su da skrenu ulevo. Ali, uspeli su da stignu samo do 180-og stepena. To je lako objasniti. Sa leve strane, na visini od 3.000 metara leteo je drugi trenažni avion MiG-15. Serjogin je znao da leteti u tu zonu nije nimalo bezbedno. Takođe, ako bi krenuli na dole, tamo se padobrani¬ma skakali mladi kosmonauti pod rukovodstvom iskusnog ko¬smonauta Leonova. On je čuvši zvuk aviona iznad njih rekao kolegama da je to Gagarinov avion.

Sa sigurnošću Kuznjecov tvrdi da je manevar bočnog leta na pikiranje, u cilju smanjenja visine, obavio Serjogin. Uradio je to energično, desnim zaokretom. Gagarin nije bio uvežban za tako složen manevar. Onda se desilo nešto neočekivano. Avion je krenuo naglo nadole i nije uspeo da izađe iz spirale. Svi se pitaju – zbog čega iskusni Serjogin čak nije ni pokušao da izvuče avion iz strmoglavog leta prema zemlji. Takođe, po pravilu prvi treba da se katapultira pilot u drugoj kabini, znači instruktor, zatim pilot-učenik. Međutim, nikakvog pokušaja katapultiranja nije bilo. Zašto? Zato što su piloti već tada bili bez svesti – odgovara Kuznjecov. Oni su na visini od 4.200 metara više od šest minuta leteli u razhermetizovanim kab¬inama. Kiseoničke maske, što je zanimljivo, nisu nosili. To je takođe bio jedan od nalaze komisije. Znači, kiseonička glad – hipoksija. Od tih šest minuta, piloti su praktično pet minuta bili pod uticajem preopterećenja. Tada je počelo na¬glo spuštanje, praćeno porastom opterećenja. Za to vreme u nehermetičkim kabinama kako je atmosferski vazduh ulazio, pritisak je naglo rastao; za vreme prvih 5-7 sekundi piloti su doživeli takozvani aerodinamički udar. Pritisak je rastao brzi¬nom od 9-14 mmHg/s, dok je brzina propadanja iznosila 140-150 m/s, kako su pokazali pribori u kabini. Zamislite da ste u avionu koji naglo gubi visinu. Kada je njegova brzina pro¬padanja „samo“ 5-7 m/s osećate kako su vam uši zaglunute. A Gagarin i Serjogin su ponirali brzinom od 150 m/s! Kao posl¬edica aerodinamičkog šoka, piloti su u prve 3–7 sekundi izgu¬bili svest; avion je od tada leteo bez ikakve kontrole. Dvadeset dve sekunde kasnije, udario je u zemlju.

Analize obavljene 1991. pokazuju da pilot koji je izgubio svest u takvim okolnostima, može da povrati svest u periodu od 5-15 sekundi, zatim treba mu dodatnih 15–20 sekundi da ustanovi šta se dešava, a za aktivno ponovno upravljanje av¬ionom treba da prođe 30–120 sekundi posle gubitka svesti. Gagarin i Serjogin nisu imali toliko vremena na raspolaganju da se povrate.

Kuznjecov smatra da za poluotvoreni ventilacioni uređaj prve kabine koji je uzrok razhmermetizacije kao i visoku ver¬tikalnu brzinu padanju pri pikiranju ne treba kriviti posadu. Ventilacioni uređaj je mogao da ostavi neki mehaničar, ili pilot koji je leteo na ovom avionu pre Gagarina. Da li je možda u pitanju u stvari ubistvo prvog kosmonauta i kome je to trebalo? Brežnjevu? Nije tajna da Brežnjev nije voleo Gagarina. Naime, Gagarin je bio Hruščovljev ljubimac, koga je Brežnjev skinuo krajem 1964. tako da je prirodno da prema prvom kosmonautu nije gajio prevelike simpatije. Kažu da je samo jednom bio na prijemu skupa sa Gagarinom i da se našao vidno uvređen kada su se ljudi okupili oko Gagarina, ostavivši njega – Generalnog sekretara KPSS, prvog čoveka moćnog SSSR-a, po strani.

Takođe, poznato je da Brežnjev nikada nije primio Gaga¬rina, ili nekog od kosmonauta tog vremena iako su oni čak poslali pismo moleći ga da ih primi, a u vezi sve većeg za¬ostajanja SSSR-a u kosmičkoj trci sa SAD-om. Konačno, Gagarin je voleo da popije i bilo je njegovih ispada koji su bacali senku na reputaciju prvog kosmonauta, uz to „sina komunizma“ koji je morao da bude iznad svega čist, primer za druge. Poznate su i njegove ljubavne avanture. U jednoj od njih sa medicinskom sestrom koja je bila zadužena da prati prvog kosmonauta umalo nije nastradao kada je, čuvši korake i glas svoje supruge, skočio sa drugog sprata jednog hotela na Krimu. Tada je Gagarin ozbiljno povredio lobanju (imao je veštačku levu obrvu) i, prema tvrdnjama sadašnjih lekara, u takvom stanju on nije smeo, niti mogao da leti. Sve je to uticalo na ugled ne samo Gagarina, već možda po mišljenju Brežnjeva na ugled čitave nacije. Gagarin je postao opasan i trebalo ga je ukloniti...

Da li je Gagarin ubijen Kuznjecov naravno ne može da odgovor već, kao i Kulikov, predlaže da se što pre formira nezavisna komisija koja će, oslobođena pritiska Kremlja, koji je očigledno bio prisutan 1968. ispitati sve detalje tragedije. Konačno, rođaci Gagarina i Serjogina, koji do dana današnjeg nisu dobili zvanično objašnjenje pogibije svojih najmilijih, imaju pravo da zatraže pokretanje nove istrage. Dok se to ne uradi na najvišem nivou, pogibija prvog kosmonauta ostaće i dalje tajna i predmet različitih teorija i nagadjanja. Nedavno je napravljen značajan korak na tom putu kada je grupa kos¬monauta i probnih pilota tog vremena od Dume zatražila da se pogibija Gagarina, kao *jedna od najvećih misterija XX veka, ponovo preispita i konačno rasvetli.

<< Prvi deo

12.04.2008.

Biografije: Gagarin

Moj brat Jurij

GAGARIN SUMNJAO DA ĆE BITI PRVI