|
Apolo 12 je bila druga misija sletanja na mesec sa ljudskom posadom. Njen cilj je bio da izvrši detaljno naučno istraživanje Meseca. Kosmička letelica sa posadom koja se sastojala od Čarlsa (Pita) Konrada Mlađeg, komandanta; Ričarda F. Gordona, pilota komandnog modula; i Alana L. Bina, pilota lunarnog modula, je lansirana iz Kenedi kosmičkog centra, u Floridi, 14. novembra, 1969. Precizno sletanje na Mesec je izvršeno pomoću automatskog navođenja, sa manjim ručnim korekcijama potrebnim u finalnim fazama spuštanja. Letelica je dotakla tlo u tačno 110.5 časova od uzletanja (ground elapsed time - GET), samo 183 metra od cilja, kosmičkog broda Surveyor III. Sletanje je bilo u Okeanu Oluja.
Ovo precizno sletanje je bilo od velikog značaja za budući program istraživanja Meseca, zato jer su sada mogle da budu istražene teško pristupačne oblasti od velikog naučnog interesa. Prva od dve planirane aktivnosti van letelice je počela u 115 časova GET. Kamera u boji postavljena na tačku sletanja je omogućila direktan televizijski prenos spuštanja oba astronauta na površinu meseca. Kasnije je došlo do prekida televizijskog prenosa zbog nepažljivog usmeravanja kamere u pravcu Sunca. Posada je postavila američku zastavu i konstrukciju za eksperiment sa solarnim vetrom. Prikupili su Mesečeve uzorke tokom prve šetnje koja je trajala približno četiri sata. Posle sedmočasovnog odmora, druga šetnja je počela u 131.5 časova GET. Dva astronauta su započela svoj geološki zadatak. Put je bio dugačak približno 1311 metara i trajao je 3 sata i 50 minuta. Tokom puta su prikupljeni dokumentovani uzorci, uzroci iz kratera, i uzroci za gasnu analizu. Uzorci Apola 12 su bili uglavnom bazalti, tamno-obojeno vulkansko kamenje, i bili su stotinama godina mlađi od kamenja prikupljenog na Apolu 11. Posada je fotografisala Surveyor III, koji je sleteo na površinu meseca aprila 1967. Astronauti su doneli instrumente i neke delove letelice Surveyor III natrag na zemlju radi ispitivanja njihove dugotrajne izloženosti mesečevoj sredini. Usledili su još jedan period odmora i konačne provere pre uzletanja lunarnog modula u 142 časova GET. Posle prelaska posade u komandni modul, lunarnim modulom se daljinski upravljalo da bi udario u površinu meseca i stvorio prvi ikada zabeleženi veštački zemljotres. Komandni modul je sleteo u Pacifički okean u 244.5 časova GET.
Posada
Ostale misije članova posade Apola 12
Rezervna posada Apola 12 David R. Skot (David R. Scott) -
komandir
Više o Apolu 12: http://www.nasm.si.edu/apollo/AS12/a12.htm (novembar 2003.) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Home |
Sadržaj |
Galaksija |
Sunčev sistem |
Teorija i praksa | |