AM Home

am@astronomija.co.yu

 

Misije za istoriju

 

 

Sadržaj AM

 

Komandni modul Apola
Veća slika 74k

misije

Apolo 8
Čovek oko Meseca

Jelena Petrović
pekicayu@yahoo.com

Apolo 8 je prva letelica kojom su ljudi prišli  blizu Meseca. Ova misija predstavlja uspešan uvod u stvarno sletanje na Mesec testiranjem operacija koje su neophodne za let.

Apolo 8 je u mnogo čemu bio rekordan. To je bila prva misija sa ljudskom posadom na Saturnu V i prvo lansiranje sa ljudskom posadom sa Nasinog novog Moonport ('mesecodroma'). Apolo 8 je poslao prve slike cele Zemlje iz svemira, sa njega je obavljen i prvi direktan televizijski prenos Mesečeve površine. Ova misije je takođe prva koja je ostvarena u blizini Meseca i nastavak je programa za razvoj sposobnosti sletanja na Mesec sa ljudskom posadom.

Faze leta - veći crtež 28k
Apolo 8, lansiranje

Apolo 8 je lansiran iz Kejp Kenedija, u Floridi, 21.decembra, 1968.godine u 12:51 po UT (svetsko vreme). Posadu su sačinjavali astronauti Frank Borman, komandir; Džejms A. Lovel Mlađi, pilot komandnog modula; i Vilijem A. Anders, pilot lunarnog modula.

Letelica Apolo 8 je bila slična letelici Apolo7.

Svemirska letelica je bila postavljena u eliptičnu Mesečevu orbitu 69 sati i 8 minuta posle poletanja. Posle preletene dve eliptične orbite letelica je pozicionirana u skoro kružnu orbitu u kojoj je osam puta obišla Mesec. Slike mesečeve površine su emitovane uživo na Zemlji.

Pogled na Zemlju (veći snimak 3k)

U 89 časova i 19 minuta leta brod je napravio manevar (transearth injection) koji ga je usmerio ka Zemlji. Posle 147 sati misija je okončana sletanjem u Tihi okean, u jutro 27. decembra. Razdvajanje komandnog i servisnog modula je obavljeno u 146:28:48 od početka leta, a ulaz komandnog modula u atmosferu se odigrao 17 minuta kasnije. Posadu je pokupio američki brod USS Yorktown u 17:20 UT, a letelica je izivađena iz vode jedan čas kasnije.

Snimak Meseca

Misija Apolo 8 je trajala 7 dana i uključila je 10 orbita oko Meseca. Bez izuzetka, svi sistemi na letelici su dobro funkcionisali. Kvalitet komunikacije je bio izuzetno dobar i direktan televizijski prenos je organizovan šest puta.

Glavni cilj ove misije je bilo istraživanje koje bi ljude približilo jedan korak bliže sletanju na Mesec - posada je stekla operativno iskustvo i testirala Apolo sistem. Međutim, astronauti nisu zanemarili ni fotografije i vizualne informacije koje su bile bitne u odlučivanju mesta za sletanje.

vađenje kapsule iz okeana

Posada

Posada, veći snimak 18k

Frenk Borman, komandir misije
Džejms A. Lovel Mlađi, pilot komandnog modula
Vilijem A. Anders, pilot lunarnog modula

 
 

Frank Borman

Misija Datum Dužnost Primedba
Gemini VII 4-18, decembar 1965. Komandir prvo svemirski randevu w/ Gemini VI-A
Apolo 8 December 21-27, 1968 Commander  

James A. Lovell, Jr.

Misija Datum Dužnost Primedba
Gemini VII 4-18, decembar 1965. Pilot prvo svemirski randevu w/ Gemini VI-A
Gemini XII 11-15, novembar 1966. Komandir Poslednja Gemini misija
Apollo 8 21-27, decembar 1968. Pilot komandnog modula  
Apollo 13 11-17, april 1970. Komandir Misija prekinuta
William Anders
Misija Datum Dužnost Primedba
Apollo 8 21-27, decembar 1968. Pilot Lunarnog modula

Rezervna posada Apola 8

Nil Armstrong (rezervni komandant)
Edvin E. Aldrin (rezervni pilot komandnog modula)
Fred V. Hejz mlađi (rezervni pilot lunarnog modula)

Činjenice o Apolu 8

Lunarni modul: Nije leteo, izvršeno je testiranje
Posada: Frenk Borman, komandir misije
Džejms A. Lovel Mlađi, pilot komandnog modula
Vilijem A. Anders, pilot lunarnog modula
Lansiran: December 21, decembra 1968. u 12:51:00 UT sa
Kenedy Space Center Launch Complex 39A
U lunarnu orbitu ušao 24, decembra 1968. (ukupno načinio 10 orbita)
Povratak na Zemlju 27. decembra 1968.
kontakt sa vodom u 15:51:42 UT
Misija je trajala 146 sati 59 minuta 49 sekundi
Mesto spuštanja Tihi okean,  8° 7.5' N, 165° 1.2' W
Spasilački brod U.S.S. Yorktown
 

Napomene:

A
P
O
L
O
8

  • Drugi let Apola i prvi let ljudske posade sa lansirnom raketom Saturn V (110 metara visoka)
  • Prvo lansiranje sa ljudskom posadom sa Nasinog Moonport-a
  • Prva ljudska posada koja je stigla do Meseca
  • Prve forografije Zemlje iz dubokog svemira koje je načinio čovek.
  • Nov rekord u ostvarenoj brzini leta: 38 938 km na čas
  • Prvi TV prenos Mesečeve površine uživo.
  • (decembar 2002.)

    vrh


    | Home | Sadržaj | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa |
    | Instrumenti | Istorija i tradicija  |Efemeride |