Vest da Kina ima čoveka u svemiru obišla je svet brže nego što je 38-godišnji potpukovnik Jang Livei, prvi kineski astronaut u svemiru, uspeo da javi da misija teče normalno. Brod je lansiran u sredu 15. oktobra 2003. sa kosmodroma Džinguan u severoistočnoj Kini u 9 sati po lokalnom, odnosno u 01:00 po UT. Nakon deset minuta kineski astronaut je javio da se dobro oseća, a zatim je, po planu obleteo planetu 13 puta. U 14-tom preletu dobio je naređenje da počne sletanje i u 6 sati i 32 minuta (22:23 UT) brod se uspešno spustio u području Unutrašnje Mongolije samo 4,8 km dalje od predviđenog cilja. Cela misija je trajala nešto više od 21 sat, a sa zemlje ju je pratilo 13 osmatračkih stanica smeštenih u Kini, Namibiji, Pakistanu i Keniji

Uoči lansiranja	Livei u kapsuli	Po sletanju

Po izlasku iz kapsule Jang Levei, inače pilot lovca, je izjavio da je ponosan na svoju zemlju, da je letelica funkcionisala normalno i da se on tokom leta dobro osećao. Obavljen je rutinski medicinski pregled koji je potvrdio astronautovo dobro zdravlje.

Dok čitate ove redove čitava misija je već deo istorije. I to zapisana na novoj stranici istorije istraživanja svemira kako su neki nakon izveštaja o uspehu kineskih stručnjaka zaključili.

Sledile su čestitke sa svih strana sveta. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan je izjavio da je to «korak napred za celo čovečanstvo», a astronauti koji se nalaze u Međunarodnoj svemirskoj stanici uputili su svojim kineskim kolegama poruku «Dobrodošli u svemir».

Usledile su i druge reakcije. Kinezi su svi listom vrlo ponosni. Ističu dostignuće kineske nauke i tehnologije koja je ravna najrazvijenijim tehnologijama u svetu. Ostali imaju ponekad i oprečno mišljenje. U SAD ima onih koji smatraju da se ništa naročito nije desilo (»Pa šta, NASA je to isto uradila pre 40 godina»; «Malo tu ima nauke, malo novog, to je običan let» ), ali i onih koji ističu da je u pitanju visoka tehnologija koja Kinu čini sposobnom da se ravnopravno upusti u svemirska istraživanja sa Rusijom i SAD.

Kineski brod koji je poneo čoveka u orbitalni let, «Šendžou 5”, što bi trebalo da znači «Božanski brod», zasnovan je na ruskom trosedu Sojuz, ali umnogome usavršen kompjuterskim sistemima i opremom za održavanje života. Cela misija koštala je 2,3 milijarde dolara.

Ovim letom, razume se, kineski svemirski program nije završen. Kinezi imaju velike ambicije u narednim godinama. Već sledeće, ili one posle nje mogu se očekivati novi letovi, a zatim i slanje bespilotne letelice na Mesec i izgradnja orbitalne svemirske stanice do 2008. godine.

Ovim podvigom Kina je postala treća nacija koja je poslala u svemir čoveka, posle bivšeg SSSR-a i SAD koje su to učinile pre 40-tak godina. U eri brzog razvoja tehnologije možda smo i dugo čekali na ovu vest.

Kina je inače svoj prvi satelit lansirala pre više od 30 godina, a pre 11 godina je otpočela i svoj svemirski program koji je ovim letom doživeo svoju kulminaciju. Za sad.

(oktobar 2003.)

vrh