Siniša Lavrnja vandergraaf@sympatico.ca

Zanimljivi nebeski događaji i pojave u 2004. godini.

 26. mart
• OKULTACIJA MARSA MESECOM
Okultacija će biti vidljiva sa krajnjih severnih delova Japana, Rusije, Skandinavije, Grenlanda, Kanade i Aljaske.

 19. april
• DELIMIČNO POMRAČENJE SUNCA
Ovo delimično pomračenje Sunca će biti vidljivo samo sa južnih delova Afričkog kontinenta i Madagaskara.

 4-5. maj
• POMRAČENJE MESECA
Totalno pomračenje Meseca će biti vidljivo iz Evrope, Azije, Afrike i Australije. Totalitet će trajati 76 minuta sa srednjom eklipsom u 20:33 UT.

Pomračenje će trajati 3 sata i 24 minuta. Posmatrači iz istočne Južne Amerike će videti izlazak Meseca sa pomračenjem u progresu, dok će Mesec zaći za posmatrače iz istočne Azije i Australije sa završetkom eklipse. Pomračenje neće biti vidljivo iz Severne Amerike.

 21. maj 2004.
• OKULTACIJA VENERE MESECOM
Ova okultacija Venere će se na žalost dogoditi pri dnevnom svetlu. Evropljani (bez Skandinavije) će videti Mesec kako sakriva Veneru sa početkom u 12:25 UT. Okultacija će se videti i iz centralnih delova Rusije i severnih delova Afrike.

 8. jun 2004.
• TRANIZIT VENERE PREKO SUNCA
Ni jedna danas živa osoba nije videla događaj prelaska Venere preko Sunčevog diska. Zadnji put tranzit Venere se dogodio 1882. godine, a naredni nebeska mehanika je zakazala za 8. jun 2004. Veneri će biti potrebno 6 sati i 12 minuta za tranzit koji će ceo biti vidljiv iz Evrope, Afrike (izuzev zapadnih delova) Bliskog Istoka i Azije (osim krajnjih istočnih delova).

Za posmatrače iz istočne i centralne Severne Amerike, tranzit će već biti u progresu kada se Sunce bude izdiglo iznad horizonta, dok posmatrači iz krajnjih istočnih delova Azije i Australije neće videti kraj tranzita.

Verovatno najinteresantniji detalj celog događaja će biti kada Venera počne da ulazi na Sunčev disk i zatim kasnije kada počne da izlazi sa njega, što je događaj koji traje nekih 20 minuta. Ovaj tranzit će biti izuzetan događaj koji nikako ne treba propustiti.

Tranzit se generalno obeležava „kontaktima“ kao i kod pomračenja Sunca. Tranzit počinje prvim kontaktom, kada disk planete dodirne disk Sunca. Ubrzo nakon prvog kontakta planeta se vidi kao mali krug sa unutrašnje ivice Sunčevog diska. Krajnja ivica nebeskog tela zove se limb. U momentu kada ceo disk planete stane na disk Sunca imamo drugi kontakt. To je unutrašnji kontakt pošto disk planete dodiruje disk Sunca sa unutrašnje strane. U sledećih nekoliko sati planeta polako prelazi preko Sunčevog sjajnog diska. Kada disk planete dodirne drugi limb Sunca, opet sa unutrašnje strane, to je treći kontakt. Tranzit se završava četvrtim kontaktom kada planeta potpuno siđe sa diska Sunca.

NAJVEĆI TRANZIT je u onom trenutku kada se Venera nađe na najmanjem rastojanju od centra Sunčevog diska (najmanja separacija). Za vreme Venerinog tranzita 8. juna, najmanja separacija od Sunca će iznositi 627". POZICIJA UGLA se objašnjava kao pravac Venere u odnosu na centar Sunčevog diska, mereno suprotno od kretanju kazaljki na časovniku i to od Sunčevog severnog pola.

Data vremena se odnose na posmatrača tačno u centru Zemlje. Vreme tačnog kontakta za sve druge posmatrače može biti različito za plus-minus 7 minuta. Razlog ovome je paralaksa, zbog toga što prečnik Venerinog diska od 58" može biti pomeren do 30" od njenih geocentričnih koordinata u zavisnosti od posmatračeve tačne pozicije na Zemlji.

Sigurnost pri posmatranju tranzita treba da je na prvom mestu. Opasno je posmatrati tranzit bez adekvatnog solarnog filtera. Potpuno bezbedno i bez filtera tranzit može da se posmatra tako što se kroz dvogled ili teleskop projektuje slika Sunca na neku belu površinu.

 13. oktobar 2004.
• DELIMIČNO POMRAČENJE SUNCA
Ovo delimično pomračenje Sunca će se najbolje videti sa Aljaske i to na zalasku Sunca. Tu će Mesec da zakloni oko 90% Sunčevog diska. U Japanu, severoistočnim delovima Kine i istočnoj Rusiji će već biti 14-ti oktobar kada će se videti deo ove eklipse (pomračenja).

 27-28. oktobar 2004.
• POMRAČENJE MESECA
Ovo totalno pomračenje Meseca će biti vidljivo sa oba Američka kontinenta, Evrope, većine Afričkog kontinenta i zapadnih delova Azije. Tokom ove eklipse, Mesečev disk će biti za 7% manji nego što je bio za vreme prve eklipse u maju. Totalitet će biti u 03:04 UT i trajaće 81 minut.

 9. novembar 2004.  
• OKULTACIJA JUPITERA MESECOM
Dnevni događaj vidljiv iz centralne i istočne Kanade, i severoistočnih Američkih Država, Islanda i Grenlanda kao i Brazila i zapadnih delova Afrike. Ovo je prva okultacija u nizu od 11 okultacija koje će se dogoditi tokom sledećih devet meseci. Zadnja okultacija u nizu će biti 10. avgusta 2005.

 10. novembar 2004.  
• OKULTACIJA VENERE MESECOM
Ova okultacija će biti vidljiva iz Australije i Novog Zelanda i jugoistočne Azije, ali se kao i prethodne dve okultacije de{ava po dnevnom svetlu.

 11. novembar 2004.
• OKULTACIJA MARSA MESECOM
Samo dan nakon okulatacije Venere, posmatrači iz delova Australije, Novog Zelanda i istočne Afrike će biti u poziciji da uživaju u jo{ jednoj okulataciji, ovog puta Marsa.

 14. novembar 2004.
• OKULTACIJA MERKURA MESECOM
Novembraske okultacije se zavr{avaju okultacijom Merkura, ali to će retko ko moći da posmatra. Ne samo da su Merkur i Mesec preblizu Suncu, već će se okultacija moći videti samo sa Antarktika.

7. decembar 2004.
• OKULTACIJA JUPITERA MESECOM
Ova okultacija se de{ava noću i vidljiva je iz centralnih i istočnih delova Severne Amerike, delova Afrike i severoistočnog Brazila. Ovo će biti spektakularan događaj lako vidljiv i sa dvogledom i sa malim teleskopima. Jupiter i tri od njegova četiri velika meseca će nestati iza Meseca u 7:11 UT, a na drugoj strani diska će se pojaviti oko jedan sat kasnije.

KOMETE U 2004.

Pojavaljivanje dve komete srednjeg sjaja je predviđeno u 2004. godini. Moguće je da će obe biti vidljive i bez optičke pomoći. Posmatrači sa južne hemisfere će imati bolji pogled na obe komete od kolega sa severne hemisfere. Kometa C/2002 LINEAR, otkrivena u oktobru 2002. će ostati relativno bleda sve do perihela krajem aprila. Do sredine maja bi mogla da dostigne i do četvrte ili čak treće magnitude i posmatrači sa južne hemisfere će je videti na kratko ubrzo nakon zalaska Sunca. U ovo vreme će se pridružiti kometi C/2001 Q4 (NEAT) koja se vidi već duže vreme na južnom nebu. Ova kometa C/2001 Q4 (NEAT) će ostati ispod ekvadora sve do kraja aprila 2004. a zatim će početi naglo da se izdiže kroz zimsko nebo, brzo prolazeći pokraj sjajnih zvezda Sirius i Procyon početkom maja. Već sredinom maja stićiće do M44 u sazvezđu Raka, i nastaviće dalje svoj put ka sazvežđu Velikog Medveda gde bi trebala da stigne krajem maja. Do tog vremena kometa bi već trebalo da dostigne treće magnitudu, dovoljan sjaj kada će biti laka meta osmatrača, na zapadu nakon sumraka.

JOŠ NEKI DOGAĐAJI U 2004. godini.

 04. mart
• JUPITER U OPOZICIJI

 02. maj 2004.
• VENERA DOSTIŽE NAJVEĆI SJAJ (-4,5 m)

 april 2004.
• PARADA PET PLANETA
Početkom aprila pet planeta će biti vidljive na nebu u isto vreme. Od zapadnog horizonta ka istoku, početkom aprila biće poređani gotovo u pravu liniju Merkur, Venera, Mars, Saturn i Jupiter. Venera će se kao najsjajnija planeta pojaviti prva odmah nakon zalaska Sunca. Za njom će se na jugoistočnom nebu pojaviti Jupiter, a za Jupiterom će proviriti Merkur (samo početkom aprila), praćen Saturnom i Marsom. Osim Merkura, ostale četiri planete će biti vidljive sve do kraja maja.

 12. maj 2004.
• OKULTACIJA ASTEROIDA VESTA SA MESECOM
Vidljivo sa Novog Zelanda i delova Antarktika.

 11. jun 2004.
• PLUTON U OPOZICIJI

 06. avgust 2004.
• NEPTUN U OPOZICIJI

 12. avgust 2004.
• METEORSKA KIŠA PERSEIDA
Perseidi, ili kako se još ovu „Suze Svetog Lorenca“ bi trebalo da 2004. godine da nadmaše sva očekivanja i pruže nezaboravnu predstavu. U prilog tome ide i to što neće biti Meseca da svojim sjajem umanji „suze“.

 15. avgust 2004.
• VENERA DOSTI@E NAJVEĆI SJAJ (-4,5 m)

 27. avgust 2004.
• URAN U OPOZICIJI

 13. septembar 2004.
• ASTEROID VESTA U OPOZICIJI
Asteroid Vesta će u opoziciji dostići 6,1 magnitudu.

 29. septembar 2004.
• ASTEROID „TOUTATIS 4179" PRAVI BLIZAK PROLAZAK PORED ZEMLJE
Asteroid Toutatis će proći na udaljenosti od 1.549.798 km od Zemlje (četiri razdaljine Zemlja - Mesec). Ovaj asteroid je velik svega nekoliko kilometara u prečniku i nikada ne reflektuje puno svetlosti. U tački najbližoj Zemlji sijaće kao objekat 10-te magnitude. Posmatrači sa teleskopom imaće retku priliku da posmatraju kretanje ovog objekta u okularu. Na žalost posmatrača sa severne hemisfere, asteroid će se u vreme prolaska nalaziti u sazvezđu Kentaura, nisko na južnom nebu oko podneva.

 04. novembar 2004.
• KONJUKCIJA JUPITERA SA VENEROM
Jupiter i Venera će biti udaljeni jedan stepen. (Jupiter -1,7m; Venera -4,0 m)

(januar 2004.)

vrh