|
|
U zavisnosti od toga koju skalu razmera posmatramo, kosmos nam izgleda
veoma različito. Neke su nam razmere nepojmljive kada ih posmatramo u okviru
nama prihvatljivih dimenzija. Ljudska bića se osećaju prijatno i lako
shvataju svoju okolinu u okvirima koji se kreću od nekoliko milimetara pa do
nekoliko stotina metara, jer su to razmere sa kojima se svakodnevno kreću.
Van tih razmera, naš mozak često ne ume pravilno da rezonuje.
1. Superstrune – 10–35
metara
U ovoj najmanjoj razmeri do koje je čovek u svojoj teoriji stigao,
operiše se sa superstrunama nezamislivo malih dimenzija. Po ovoj teoriji,
elementarne fizičke čestice se tretiraju kao jednodimenzionalne strune bez
mase, a ne kao čestice bez dimenzija u prostor–vremenskom kontinuumu. Strune
vibriraju na različite načine i to odgovara različitim tipovima čestica.
Teorija je izazvala burna reagovanja kada ju je Michael Green sa Queen Mary
College u Londonu i John Shwarz sa Caltecha konstatovali da određeni tipovi
ove teorije mogu, u potpunoj doslednosti sa kvantnom teorijom, da opišu i
gravitaciju, jednako dobro kao i slabu, jaku i elektromagnetnu silu.
2. Kvarkovi – manje od 10–18
metara
U toj najmanjoj razmeri do koje je čovek sa svojom praktičnom naukom danas
došao materija se javlja u obliku svojih osnovnih čestica, kvarkova.
Kombinujući po tri različita tipa kvarkovi čine dobro poznate elementarne
čestice: protone i neutrone. Ispitivanja pomoću Raderfordovog rasipanja
visokoenergetskih elektrona u akceleratorima govore da je kvark manji od
protona za više od 10.000 puta.
3. Atomsko jezgro – 10–14
metara
Najveći deo mase jednog atoma je koncentrisan u jezgru – više od 99,9%. Ono
se sastoji od neutrona i protona, sa prečnicima od oko 1 fermija (10–15 m).
Proton nosi pozitivno jedinično naelektrisanje, dok je neutron električki
neutralan, bez naelektrisanja. Broj protona u jezgru atoma (indirektno)
određuje hemijske karakteristike elementa, a time i kakva svojstva elemenat
poseduje.
4. Atom – 10–10
metara.
Iako je najveći deo mase atoma koncentrisan u jezgru, samo 10–14
deo zapremine otpada na njega. Elektroni su oni koji određuju dimenzije
atoma. Oni postoje oko jezgra u različitim kvantnim stanjima ali zbog
njihove prirode, nemoguće je tačno odrediti njihovu poziciju. Zato nam se
pozicija jednog atoma čini kao elektronski oblak. Ako ih posmatramo
"klasično", kažemo da se elektroni kreću oko jezgra po orbitama sa tačno
određenim rastojanjima od jezgra. U poređenju sa Sunčevim sistemom, gde
planete kruže oko Sunca, mnogo više je praznog prostora u samom atomu.
5. Ljudske razmere – 100 metara
To je razmera koja nam je najbliža. U njoj smo potpuno nezainteresovani za
kvantne fenomene izražene u subatomskim razmerama i neuznemravani
posledicama relativnost toliko izraženim u velikim razmerama. Možemo da
gledamo kroz teleskop i ostati potpuno nesvesni međusobnih uticaja koje
izazivaju fotoni odbijeni od ogledala i koji pogađaju našu zenicu
omogućavajući da vidimo carstvo u kome relativnost čuva svoju dominaciju.
6. Planeta Zemlja – 108
metara
Iza veštačkih granica država i etničkih podela, zajednički dom čovečanstva
jeste planeta Zemlja. Njena je masa uzrok gravitaciji koja drži gasove od
životne važnosti u atmosferskom omotaču. Zahvaljujući prednostima, razvila
je bogat ekosistem flore i faune. Zemlja se gravitacionom silom održava na
orbiti oko Sunca.
7. Sunčev sistem – 1013
metara
Zemlja je samo jedna od devet planeta Solarnog sistema. Grupisane su u dve
grupe: na stenovite, zemljolike planete unutrašnjosti Sunčevog sistema i na
gasne džinove spoljnog dela sistema. Granicu ova dva dela čini pojas
asteroida, dok se na kraju sveta džinova nalazi mali zaleđeni Pluton. Iza
njega se nalazi još mnogo zamrznutih objekata poznatih kao komete, koje
povremeno posećuju i unutrašnje planete Sunčevog sistema.
 |
|
Veći crtež 27 kb
Ovde su prikazane neke poznate zvezde u poluprečniku od 5 parseka. A
u poluprečniku od 10 parseka (32,6 sv. godina) do 2000. godine je
bilo poznato 315 objekata (zvezda i planeta) u 227 sistema. Čini ih:
163 pojedinačne zvezde, 46 dvostruke, 13 trostruke, 4 četvorostruke
i 1 petostruka. Do 2003. je otkriveno još 3 metanska braon patuljka,
2 planete oko GJ876B i 1 oko ε Eridanija. Mnoge od navedenih zvezdi
su od 100 do 10.000 puta manje svetla (imaju veću vrednost apsolutne
magnitude) od Sunca. Korišćeni su neki podaci iz Hipparchusovog
kataloga i Trećeg Glieseovog kataloga obližnjih zvezda.
|
8. Sunčev komšiluk – 1017
metara
Oortov oblak, u kome se nalaze komete našeg sistema, proteže se skoro na
trećinu razdaljine do najbliže zvezde. Zvezde iz susedstva našeg Sunca se
javljaju u mnogo varijeteta – od patuljaka do crvenih džinova i u krugu od
oko 6 parseka (20 svetlosnih godina) ima ih oko 20. Neke od njih, kao što je
Tau Ceti, veoma su nalik Suncu, dok su neke druge, kao Surijus, totalno
drugačije.
(oktobar 2004.)
vrh
|
