Nebeski događaji
|
DUBOKI SVEMIR
ALPHA ANDROMEDAE ili Alpheratz, takođe poznata kao "Sirrah" označava Andromedinu glavu. Zvezda je u starim atlasima označavana kao "Delta Pegasi" zbog njenog položaja u Četvorouglu Pegaza, ali je kasnije zvanično dodata sazvežđu Andromede. Magnitude je 2,6 neutvrđenog spektra (B8, B9, A0 ili A1), pekuliarna zvezda zbog neuobičajeno snažne linije mangana u njoj. Udaljena oko 120 s.g. sa sjajnošću 160 Sunca i apsolutnom magnitudom od oko -0,7. Spektroskopske analize su donele malo drugačije rezultate koji sugerišu da je apsolutna magnituda ove zvezde -0,1 što njenu udaljenost smanjuje na 90 s.g. Godišnje kretanje je 0,20" sa brzinom od oko 10 km/sek u prilasku. Alfa ima udaljenog optičkog pratioca 11-te magnitude i od prvog merenja 1863. g. pa do zadnjeg merenja 1954. g. razdaljina se povećala sa 64,9" na 81,5" kretanjem primarne zvezde. BETA ANDROMEDAE ili Mirach je zvezda 2,0 magnitude spektra M0 III. Udaljena je oko 75 s.g. sa sjajnošću od 75 Sunca i apsolutne magnitude od +0,2. Godišnje kreatanje joj je 28" sa brzinom manjom od jednog kilometra u sekundi u udaljavanju. Mirach ima pratioca 14-te magnitude na udaljenosti od 28" sa istim kreatanjem kao i primarna zvezda. U pitanju je patuljasta zvezda oko 800 puta bleđa od Sunca. Mirach ima još dva optička pratioca 12-te magnitude na udaljenosti od 85" odnosno 90". Mirach, kao i sve zvezde crveni džinovi pokazuje slabe znake varijabilnosti. Posmatrači mogu ovu zvezdu koristiti za isprobavanje optike teleskopa. U istom vidnom polju sa ovom zvezdom može se uočiti bleda galaksija 12-te magnitude NGC 404, koja se nalazi 6,4' severozapadno od zvezde. GAMMA ANDROMEDAE ili Almach je 2,1 magnitude, K2 II spektra. Ovo je predivna dvostruka zvezda, jedna od najfinijih za male teleskope. Sjajnija zvezda je zlatno-žute boje dok je pratilac zvezda 5,0 magnitude plavo-bele boje. Kontrast boja je predivan i još jače uočljiv ako se okular postavi malo izvan fokusa. Almach je poznata zvezda i po tome što oko nje kruže tri planete. Razmak je prvi put izmeren pre 130 godina i od tada nije bilo promene te on i dalje iznosi 10". 1842. g. je otkriveno da je pratioc i sama bliska dvostuka zvezda sa periodom od 61 godine i najvećom udaljenošću od 0,55". Obe zvezde su ranog A tipa magnitude od 5,5 odnosno 6,3. Sjajniji član para je i takođe spektroskopska binarna zvezda sa periodom od 2,67 dana i identičnog B9 spektra. Gamma Andromedae je četvorostruki sistem, sa sjajem K zvezde od 650 Sunca, dok B, C, D sistem ima totalnu sjajnost od oko 50 Sunca. Razdvojenost A i B para je oko 800 a.j. dok je razdvojenost C i D para oko 30 a.j. Udaljenost sistema je oko 260 s.g. i brzina iznosi oko 10 km/sek. u prilasku. DELTA ANDROMEDAE, 3,2 mag K3 III spektra. Udaljenost iznosi oko 160 s.g. sa sjajem od oko 100 Sunca. Apsolutna magnituda je -0,2 sa godišnjim kretanjem od 0,16", brzinom od 7 km/sek u prilasku. Pratilac 12-te magnitude je otkriven 1878. na udaljenosti od 28,7". Radi se o crvenom patuljku 1/40 sjajnosti Sunca dM2 spektralnog tipa, koji se kreće isto kao i primarna zvezda. Na udaljenosti od 160 s.g. razdaljina od 28,7" odgovara distanci od 1420 a.j. Broj dobijen na ovaj način se naziva "projektovana separacija" i to je najmanja vrednost koja se dobija samo pod uslovom da su obe zvezde na podjednakoj udaljenosti od nas. Ako bi jedna komponenta bila u stvarnosti dalja od nas u odnosu na drugu komponentu, prava separacija bi mogla biti mnogo veća. ZETA ANDROMEDAE 4.06 mag K1 III spektra. (R.A. 0h 47,5m DEC 24° 17,1') Zeta je spektroskopska binarna, veoma male varijacije sa periodom od 17,7 dana, i tipičan je primer "elipsoidne varijabilne", gde se svetlost menja iz razloga što su obe zvezde ovalnog oblika, odbijajući različite količine svetlosti sa svojih sjajnih površina u zavisnosti od toga kako revolviraju u njihovim orbitama. Veoma male delimične eklipse bi takođe mogle biti uzrok efekta. Apsolutna magnituda je +0,8 i udaljena je oko 180 s.g. Zeta takođe ima veoma bledog vizuelnog pratioca, crvenog patuljka 400 puta bleđeg od Sunca 13-te magnitude na udaljenosti od 96". LAMBDA ANDROMEDAE 3,8 mag G8 IV spektra. (R.A. 23h 37,7m DEC. 46° 28,6') Pekuliarna spektroskopska binarna zvezda slabe varijabilnosti i neuobičajenog spektra zbog jake emisije kalcijuma. Pretpostavlja se da su u atmosferi ove zvezde prisutne velike prominence, a i mnoga pitanja u vezi sastava atmosfere još uvek nemaju odgovore. Postoji takođe verovatnoća da slaba varijacija u svetlosti zvezde nema nikakve veze sa revolucionarnim periodom sistema. Period binarnog para je oko 20,5 dana, ali udaljenost zvezda u sistemu još nije precizno utvrđena. Apsolutna magnituda je +1,9 i sjaj primarne zvezde je jednaka sjaju 16 Sunca. Kretanje Lambde je 0,45" sa brzinom od 7 km/sek u udaljavanju. OMICRON ANDROMEDAE 3,6 mag neutvrđenog spektra (B6 + A1) takođe po nekim izvorima B6p. (R.A. 23h 2,0m, DEC 42° 20,6') Ovo je pekuliarna varijabilna zvezda neutvrđene klase. Zvezda povremeno prikazuje prisustvo gasovitog omotača ili prstena. Omotač je bio vidljiv 1870. g. da bi zatim nestao sve do 1937. g. i postao veoma evidentan 1946. g. i 1952. g. Postoje neki dokazi da je kratkotrajna varijabilnost kod zvezde na neki način povezana sa okružujućim omotačem. Zvezda je neuobičajena i po svojoj ekstremnoj brzini rotacije koja iznosi više od 250 km/sek na ekvadoru. Postoje indicije da i brzina rotiranja ima veze sa pulsiranjem zvezde kada je omotač prisutan. Daljina zvezde je više od 500 s.g. sa sjajnošću između 500-800 Sunca. Apsolutna magnituda je oko -2,0. PI ANDROMEDAE 4,4 mag. B5 V spektra. (R. A. 0h 37,0m; DEC. 33° 44,3') Pi ima dve vizuelne komponente uočljive teleskopom. Udaljene su 36" i primarna zvezda je i sama spektroskopska binarna zvezda sa periodom od 143,6 dana. Udaljenost sistema je oko 350 s.g. i apsolutne magnitude -0,8. Korišćenjem ranije pomenute "projekcione separacije" dobija se udaljenost od oko 3860 a.j. OMEGA ANDROMEDAE 4,8 mag. F4 IV spektra. (R.A. 1h 27,8m; DEC. 45° 25,5') Ovo je bliski binarni sistem dugačkog perioda udaljen 135 s.g. Sjajnost primarne zvezde je oko 17 Sunca dok je sjajnost pratioca crvenog patuljka oko 0,25 Sunčevih sjajnosti. Omega Andromedae je u stvari član zvezdanog jata Hijade u sazvežđu Bika i udaljava se od nas brzinom od skoro 10 km/sek. U istom vidnom polju okulara sa zvezdom Omega And može se videti i bleda dvostruka zvezda B 82 magnitude 10,4 36 ANDROMEDAE 5,4 mag. K1 IV spektra. (R.A. 0h 55,1m; DEC. 23° 38,8') Ova bliska binarna zvezda je odličan test za teleskope veće aparature. Zvezde u sistemu su 6,2 odnosno 6,7 mag i prividna razdvojenost varira od 0,6" do 1,4". Obe zvezde su slični K1 subdžinovi 7 puta sjajniji od Sunca i kontrast između zvezda nije zapazeniji jer obe zvezde su izrazito žute boje. Udaljene su oko 160 s.g. od nas, a oko 50 a.j. jedna od druge. R ANDROMEDAE varijabilna zvezda S6e spektra. (R.A. 0h 24,2m; DEC. 38° 35,8') Najsjanija od svih varijabilnih zvezda dugog perioda u sazvežđu Andromede. Lako se nalazi u blizini u blizini sjajnog trougla koji formiraju zvezde Theta, Rho i Sigma Andromedae, oko 4 stepena jugozapadno od velike M31 galaksije. R Andromedae je poznata po svom neverovatno velikom rasponu koji ponekad prelazi i citavih devet magnituda. U vreme maximalnosti zvezda je vidljiva i sa dvogledom, pa cak i golim okom ako se posmatra sa tamnog mesta. Kada se nalazi u minimumu potreban je teleskop najmanje od 10" da bi se uocila. Period iznosi u proseku 409 dana, ali i period varira od jednog od drugog i to za nekoliko dana. Zvezda je pulsirajući crveni džin Mira tipa, ali S spektralnog tipa. Zvezde ovog spektralnog tipa prikazuju u spektru prisustvo zircocirkonijum-oksida umesto titanium-oksida. U slučaju R Andromedae, prisustvo oba jedinjenja je uočeno, iako se primećuje drastično slabljenje prisustva titanium-oksida u vreme maksimuma zvezde. Udaljensot zvezde nije poznata, ali ako bi se trenutna sjajnost poredila sa Mira zvezdom, dobila bi se udaljenost R Andromedae od oko 800 do 1.000 s.g. Brzina zvezde je preko 9 km/sek sa godišnjim kretanjem od 0,02". Z ANDROMEDAE (R.A. 23h 31,2m; DEC. 48° 32,1') Veoma enigmatična pekuliarna varijabilna zvezda. Normalno, ovo je polu regularna crvena varijabilna male amplitude sa spektrom M tipa i prosecnom magnitudom od +11. U dugim intervalima zvezda se naglo "zapali" i zasija za 3 magnitude više, za čije trajanje M-tip biva preovladan spektrom "ljuske" tipa koji je karakterističan za nove. Kako ovaj nova-tip počne polako da bledi, zvezda se vraća svom uobičajenom pređasnjem stanju. Spektropskopskim posmatranjem utvrđeno je da je Z And zapravo bliska binarna zvezda. Spektar prikazuje prisustvo crvenog džina niske temperature i vrele plave B-zvezde koja je najverovatnije subdžin. Pojačavanje sjajnosti je najverovatnije povezano sa plavom zvezdom mada je i crveni džin takođe varijabilna zvezda sa rasponom od jedne do dve magnitude. Kao dodatak u spektru se pojavljuju emisije koje su karakteristične za gasovite magline što navodi na zaključak da su obe zvezde obavijene u oblak gasova. Činjenica u vezi Z And je da obe komponenete i plava i crvena imaju skoro isti ciklus od 700 dana. Iznenadno pojačanje sjajnosti može biti pripisano nekom procesu povezanosti između komponenti, ali detalji nisu poznati. RX ANDROMEDAE ( R.A. 01h 01,7m; DEC. 41° 02,4') Eratična i veoma nepredvidljiva varijabilna zvezda koja pripada retkoj klasi zvezda gde je Z Camelopardalis prototip. Varijacija frekvencije podseća na varijacije SS Cygni zvezda sa malim, kao nova, nastupom koji se događaju u intervalima od 2-3 nedelje i sa rasponom od 3,5 magnitude dostižući maksimum u toku 2-3 dana. Ali većinom, varijabinost ove zvezde je totalno nepredvidljiva i nepravilna. Sa vremena na vreme zvezda ostaje nepromenjena po nekoliko meseci. Rx And. ima pekuliarni spektar sa bojom koja je ekvivalentna zvezdama A tipa. Linije spektra prikazuju jaku sličnost sa Z Cameropaldaris zvezdama. RX And. je veoma bliska i brza binarna sa periodom od 5 h i 5 min. GRB 34 "Groombridge 34" (ADS 246) (BD + 43 44) (R.A. 00h 15,5m; DEC. 43° 44') Ovo je poznati crveni patuljak binarni sistem i jedna od najbližih dvostrukih zvezda Sunčevom sistemu. Nalazi se na oko 1/4 stepena severno od zvezde 26 Andromedae. Dva člana sistema su 8,1 magnitude odnosno 10,9 magnitude i razmak među njima iznosi 39". Period iznosi oko 3.000 godina i sistem je udaljen od nas oko 11,7 s.g. sa velikim godišnjim kretanjem od 2,89". Razmak između zvezda iznosi oko 160 a.j. Sistem sadrži i treću zvezdu zvanu "C" 11-te magnitude koja nije fizički član sistema niti ima isto kretanje kao A i B zvezde u sistemu. (oktobar 2003.)
|
|||||||||||||||
