Nebeski događaji
|
PLANETE
U noći između 2-og i 3-eg aprila, blizak susret Jupitera i Meseca će zaokružiti prisustvo šest vidljivih objekata na nebu koji se tokom rane većeri pomeraju u odnosu na zvezde u pozadini.
Merkur na samom istoku će biti praćen Venerom, Marsom, Saturnom, Jupiterom i Mesecom. Ako su istočni i zapadni horizont budu čisti i jasni, šest objekata na nebu će biti vidljivo u isto vreme do 6-og aprila. Mesec će preći preko sazvežđa Device između 4-og i 7-og aprila. U toku večeri 23-eg Venera , Mars i Mesec će sačiniti fini trougao koji će biti uživanje posmatrati. Sledeće večeri grupi će se pridružiti i Saturn formirajući skoro perfektan paralelogram uvećan činjenicom da će se skoro u centru ovoga nalaziti M35. Dve noći kasnije Mesec će se pomeriti na samo dva stepena od zvezde Pollux.MERKUR će biti najbliži horizontu od svih vidljivih planeta. Vidljiv jos od zadnje dve nedelje u martu, Merkur će biti vidljiv i tokom prve nedelje aprila tokom koje će zaći iza horizonta oko sat i po nakon Sunca. Prečnik Merkurovog diska u ovo vreme će biti 8,1" i planeta će nakon prve nedelje aprila nestati sa vidika.
VENERA i dalje dominira večernjim nebom. Tokom prvih dana aprila (1-4) Venera će proći pored samih Plejada (M45) na udaljenosti manjoj od jednog stepena. Kao inferiorna planeta koja se nalazi u orbiti između Zemlje i Sunca, Venera se nikada ne nalazi daleko od Sunca. Maksimalna udaljenost koju ova planeta može dostići u odnosu na Sunca je 47 stepeni. Veneru nije moguće ni pored ovoga videti u sred noći, već samo uveče na zapadu sledeći Sunce na zalasku, ili u jutro na istoku izdižući se iznad horizonta pre Sunca. Njena vidljivost pre i u toku zalaska joj je donela nadimak "večernja zvezda"
Pod veoma dobrim vremenskim uslovima, Venera se može viditi i u sred bela dana uz pomoć dvogleda, pa čak i golim okom, ali samo kada se nalazi visoko na nebu gde je atmosfera manje gusta i nebo tamnije. Uz pomoć dvogleda ili manjeg teleskopa je moguće proučavati Venerine faze.
Tokom ovih posmatranja moguće je posmatrati i prividni prečnik Venerinog diska, koji varira od 9,6" za vreme superoirne, tj. gornje konjukcije (maksimalna udaljenost od Zemlje), do 65,4" tokom inferiorn, donjenje konjukcije (minimalna udaljenost). Sa prosečnom magnitudom od -4,4 tokom maksimalne elongacije, Venera je najsjajnija "zvezda" na nebu nakon Sunca i Meseca. Ovog meseca zalazi skoro četiri sata nakon Sunca i nalazi se 25 stepeni iznad horizonta nakon što nebo postane tamno. Tokom ovog aprila meseca njena magnituda će dostići -4,5, prividni prečnik će joj porasti sa 24" na 36" sa obzirom da će planeta doći na 45 miliona kilometara od nas. Venera je u mogućnosti da prođe ispred Sunca, ali ovaj događaj je izuzetno redak i dešava se juna ili decembra meseca. Zbog kompleksnog ciklusa dugog 243 godina, tranziti Venere se dešavaju u ritmu od 122 godina, 8 godina, 105 godina, 8 godina. Ovaj redak događaj će se desiti juna ove godine. MARS se nalazi samo 9 stepeni iznad Venere i pored samog zvezdanog jata Hijade u sazvezđu Bika. Sada već jako bled sjaj 1,4 magnitudom pored zvezde Aldebaran koja je 0,9 magtnitude. Tokom celog ovog meseca Venera će pokušavati da sustigne Mars jureći ga linijom ekliptika približavajući mu ze na samo 6 stepeni do kraja aprila. Obe planete su učesnici predstave koja će se dogoditi 23-eg aprila, a o čemu je bilo reči na početku teksta. SATURN će se nalaziti na 5 stepeni udaljen od Meseca u večeri 24-og aprila. Saturn se nalazi u sazvežđu Blizanaca gde će 2-og aprila dostići najseverniju deklinaciju u svojoj 29,5 godina dugoj orbiti. Sijajući sjajem od 0,1 magnite lako se nalazi u sazvežđu Blizanaca. Precnik diska planete iznosi 18" dok su prstenovi 41". JUPITER sjaji -2,3 mag. u sazvezđu Lava, i drugi je objekat po sjajnosti na nebu, odmah nakon Venere (ne računajući Mesec). Vidljiv je do iza ponoći, sa diskom čiji je trenutni prečnik 42". URAN, NEPTUN i PLUTON su vidljivi pre svitanja.
|
