PLANETE

Ovog meseca, 27-mi februar pruža nekoliko izvanrednih događaja za osmatranje.

Jupiter i četiri velika satelita

Tokom večeri 27-og februara, Jupiter će se nalaziti na samo nekoliko uglovnih minuta od zvezde Chi Leonis (4,6 m) u sazvežđu Lava. Pogledom kroz dvogled će se otkriti bogatstvo ovog polja i brojnost zvezda ispred kojih se Jupiter i njegov sateliti kreću. U isto veče sva četiri Galiljeva satelita, Io, Europa, Ganymede i Callisto, će biti vidljiva oko Jupitera. Ovo će biti odlična prilika za njihovo identifikovanje prema udaljenosti od planete.

Veče 27-og februara ima još jedno iznenađenje, skoro perfektno poravnanje između Venere, Marsa, Meseca, Saturna i Jupitera u ovom poretku gledano sa zapada ka istoku.

Poravnanje planeta, veća slika 28 kb

Veče 27-og bi se svakako moralo odvojiti za osmatranje, i ne bi se smelo propustiti. Naravno, ukoliko vreme posluži. Takođe ove večeri, Mesec će se nalaziti tačno između jata Plejade i Hijade u sazvežđu Bika.

Ovaj februar ima 29 dana i upravo tog zadnjeg dana postoji mogućnost interesantnog osmatranja samo uz pomoć dvogleda. Mesec će se te večeri nalaziti između zvezde Elnath, koja označava vrh roga sazvežđa Bika, i Saturna. Pratite liniju između Saturna i Meseca koja iznosi oko 9 stepeni i tačno na pola puta se nalazi predivno zvezdano jato.

Merkur je vidljiv samo prvih dana februara, nisko na zapadnom horizontu. Nakon čega će se isuviše približiti Suncu za osmatranje.

Mars, koji se tokom ovog meseca polako kreće sazvežđem Riba u pravcu sazvežđa Jarca, je sada već poprilično izgubio svoju "veličanstvenost" koja ga je krasila još od avgusta prošle godine, i ovog meseca dostiže prvu magnitudu sa diskom isuviše malim da bi se na njemu videli detalji u amaterskim teleskopima. Pa i pored toga, crvena planeta još uvek zauzima značajno mesto na jugozapadnom nebu. Koincidencijom, Mars se kreće kroz zvezde u pravcu istoka skoro istom brzinom kojom se nebo "kreće" u pravcu zapada iz noći u noć. Zbog toga se čini kao da se Mars ni ne pomera i osim što postaje sve bleđi, svake noći se nalazi na skoro identičnom mestu kao i prethodne. Ipak, sporo kretanje Marsa će se primećivati sa približavanjem proleća, sa čijim će se završetkom i Mars spustiti nisko na zapadnom nebu, da bi iz vidika nestao tek početkom septembra.

Kroz teleskop, Mars nije ni senka onoga što smo videli pre samo nekoliko meseci. Disk Marsa se smanjio na oko 8 uglovnih sekundi, južna polarna kapa se još može nazreti kao mala bela tačka i samo najiskusniji osmatrači mogu još uvek nazreti neke detalje na površini planete. Do kraja ovog meseca, disk će se smanjiti na 5,5 uglovnih sekundi i od tada ćemo na sledeće osmatranje detalja Marsove površine morati čekati sve do kraja 2005. godine.

Ali sa laganim silaskom Marsa sa nebeske scene, druge planete zauzimaju njegovo mesto.

Venera sija magnitudom -4 na jugozapadnom nebu kao "večernja zvezda". Planeta svoju sjajnost duguje atmosferi od ugljen dioksida koja je prošarana oblacima od korozivnih kapi sumporne kiseline koji reflektuju sunčevu svetlost. Tokom zime Venera se približava Zemlji na čega ukazuje i povećanja diska planete od 12,8 uglovnih sekundi početkom januara, na celih 18 uglovnih sekundi krajem ovog meseca. Venera se takođe ovog meseca penje sve više na zapadnom nebu postajući vidljiva do 10 časova uveče, što je samo uvertira za predstavu koju će nam planeta pružiti tokom aprila i maja meseca.

Saturn koji je bio u opoziciji 31. decembra se nalazi tokom ovog meseca visoko na istočnom nebu u večernjim satima, kao objekat sjajniji od svih zimskih zvezda osim Sirijusa. Nalazi su u donjem delu sazvežđa Blizanaca, kod samih "stopa" ne tako daleko od mesta na ekliptičnoj putanji na kome se Sunce nalazi svakog 21. juna. Nalazeći se u blizini tačke letnje ravnodnevnice, Saturn sija prema nama sa najviše moguće altitude, što je povoljno za osmatranje.

I dok se Sunce vraća na ovo visoko severno mesto svake godine, Saturnu treba 29,6 godina da napravi jedan krug po ekliptičnoj putanji. Zbog ovoga, za osmatrače sa severne hemisfere Saturn neće biti ovako dobro postavljen za osmatranje sve do početka 2030-te godine.

Kada se ovom trenutnom, povoljnom položaju Saturna na nebu i njegovoj trenutnoj blizini Zemlji, doda i nagib njegovih prstenova od skoro maksimuma, jasno je zašto Saturn predstavlja pravo uživanje za osmatrače. Prstenovi koji su sada nagnuti 24 stepeni prema nama otkrivajući planetin južni pol, se sve više zatvaraju, do 2009. godine kada će ivicom biti okrenuti prema Zemlji.

Ovako povoljno osmatranje Saturna se neće ponoviti još dugo godina. Sledeći put kada Saturnovi prstenovi budu maksimalno nagnuti prema Zemlji, ali sa severnim planetinim polom okrenutim ka nama što ce se desiti 2017. godine, Saturn će biti "letnja" planeta putujući nisko na južnom nebu kroz sazvežđe Strelca. Iako će tada vreme biti toplo za dugo i komforno osmatranje, blizina planete horizontu će značiti i veću atmosfersku turbulenciju. Prema tome, ne propustite ovo sadašnje perfektno izdanje prstenaste planete.

I dok se na zapadnom nebu izdvaja sjaj Venere u večernjim satima u isto vreme drugi sjajan objekat krasi suprotnu, istočnu stranu. Jupiter je po sjaju odmah iza Venere. Zemlja se približava Jupiteru ove zime i biće najbliža velikoj planeti početkom marta (4-ti mart), kada će planeta biti u opoziciji i kada će dostići najveći sjaj. Do tog datuma Jupiter će dostići -2,5 magnitude.

Uran i Neptun su preblizu Suncu da bi se osmatrali ovog meseca.

Pluton se može videti u ranim jutarnjim satima nisko na jugoistočnom nebu u sazvežđu Serpens Cauda (Zmija).

vrh