Nebeski događaji
|
PLANETE
I dok se zvezda Sirijus sve više penje na nebu zajedno sa zvezdama Betelgeuse i Capella, formirajući predivan "zimski trougao", dani polako postaju sve duži. Sunce polako napušta "tropik" sazvežđa Jarca krećući se ponovo ka severu. Iako je početkom ovog meseca Zemlja najbliža Suncu njen prolazak kroz perihel nije praćen i povećanjem temperature. Suprotno tome, dani nastavljaju da donosi niske temperature bez razlike na njihovu dužinu i Zemljinu blizinu Suncu. PLANETE Početak januara će videti Mesec koji se sve više udaljava od Marsa, približavajući se Saturnu. Venera na zapadnom horizontu se svakim danom penje sve više i sve je bliža Marsu. Ekliptična linija se može veoma lako videti na nebu.Tokom 14-og i 15-og Venera na jugoistoku skoro da okultira planetu Uran i tokom ova dva dana ih je moguće videti zajedno na udaljenosti od samo jednog stepena i uz pomoć dvogleda. 24. januara mlad Mesec će proći na tri stepena od Venere. Od ovog datuma pa do 28-og Mesec će putovati pored zamišljene linije koja spaja Veneru i Mars, kreirajući predivnu konfiguraciju koja će moći da se vidi tokom rane večeri. Ovo je takođe odlična prilika za pravljenje jednostavnih fotografija i praćenje promena relativnih pozicija ovih "pokretnih zvezda". 14. januara Mars će biti udaljen pola stepena južno od zvezde Epsilon Pisces (4,3mag.) koja je vidljiva golim okom. Ovo će takođe biti lepa prilika za posmatranje kako se ova dva tela približavaju jedno drugome, kako sa dvogledom tako i golim okom. 29. januara crvena planeta će preći preko zamišljene linije koja spaja zvezde Omicron i Eta u sazvežđu Riba. U toku dve nedelje će biti moguće merenje kretanja Marsa u odnosu na ove zvezde, kao i kroz celo sazvežđe Riba. Kretanje Marsa u odnosu na zvezde sazvežđa je retrogradno i vidi se kako se planeta približava sazvežđu Oriona. Kepler je u potrazi za tajnom kretanja planeta upravo u identičnom kretanju otkrio da se planeta ne kreće kružnom već eliptičnom putanjom. Posmatranje kretanja Marsa kroz dvogled i pažljivo beleženje njegove pozicije iz dana u dan kroz sazvežđa pruža zanimljiv i koristan poduhvat. Detalje na površini Marsa je već veoma teško uočiti, ali belina polarne kape se ipak može nazreti u trenucima izuzetno mirne zemljine atmosfere. Vilijem Heršel (William Herschel) je prvi još 1784. izneo teoriju po kojoj bi, s obzirom na slične karakteristike Zemlje i Marsa, bele površine na Marsovim polovima mogle biti smrznute polarne kape identične smrznutim polovima na Zemlji. Merkur dostiže najveću zapadnu elogaciju od 24 stepena 17. januara , a vidljiv je u vreme jutarnjih časova na jugoistoku sredinom meseca. Merkur takođe tokom ovog vremena postaje i sve sjajniji. Krajem meseca Merkur će se izgubiti u Sunčevom sjaju.Jupiter u sazvežđu Lava izlazi iznad horizonta oko 9 sati i ostaje vidljiv tokom ostatka noći. Saturn u sazvežđu Blizanaca je bio u opoziciji zadnjeg dana decembra i nalazi se oko 30 stepeni visoko na istočnom nebu početkom noći i nisko na severozapadnom nebu krajem noći. Sledećih 5 godina južna strana Satrunovih prstena je okrenuta prema Zemlji. Tokom ove godine nagib prstena će se malo povećati, sa 25,5 stepena januara meseca na 26,3 stepena do sredine marta meseca, a potom će se smanjivati sve do 21,7 stepena početkom oktobra, da bi se ponovo se povećao na 22,5 stepena krajem godine. Uran i Neptun se u januaru premeštaju na dnevnu stranu neba te se gube u svetlosti Sunca.
|
