am@astronomija.co.yu

 

 

Godišnje
Efemeride
Faze Meseca
Sumraci
 

 

 

Sadržaj AM

 

 

nebeski događaji
jun 2004. MESEC  
Siniša Lavrnja
vandergraaf@sympatico.ca
 
2/3 jun 2004.

Mesec 2/3 juna se ne bi smeo propustiti. Tokom te večeri, Mesec će se nalaziti na manje od jednog stepena od Antares, Alpha zvezde u sazvežđu Škorpije. Takođe na skoro istoj udaljenosti će biti i zvezdano jato M4.

Osmatranje Meseca kako prolazi pored ove crvene zvezde će biti impresivno i golim okom, dok će kroz dvogled ili mali teleskop prolazak punog Meseca predstavljati pravo uživanje.

Ovaj pun Mesec početkom juna se u severnoj Americi naziva "Cvetni Mesec", "Ružin Mesec", "Jagodin Mesec" ili "Medeni Mesec".

23 jun 2004. u 22h

U veče 21-og juna na dan početka leta, Mesec će se nalaziti skoro na istom mestu gde je i Sunce bilo pre tri meseca. Prisustvo Jupitera, Marsa i Satruna početkom večeri, koji zajedno sa Mesecom formiraju liniju koja omogućava da se vidi putanja Sunca tokom protekla tri meseca.

U veče 23-eg juna, Mesec koji će se nalaziti na samo tri stepena od Jupitera će proći ispred spiralne galaksije M-96 u sazvežđu Lava, a između M95 spiralne galaksije i M105 eliptične galaksije.

Ovaj događaj bi trebalo osmatrati teleskopom odmah nakon zalaska Sunca da bi se videlo pojavljivanje galaksije M 96 iza Mesečevog diska. Nakon ovog događaja osmatranje Meseca koji će se nači između Jupitera i grupe galaksija, biće moguće i samo sa dvogledom.

03. jun, 04:20 UT
09. jun, 20:02 UT
17. jun, 20:27 UT
25. jun, 19:08 UT
PUN MESEC
ZADNJA ČETVRTINA
NOVI MESEC
PRVA ČETVRTINA
 
03. jun, 13h UT
17. jun, 16h UT
PERIHEL (dist. 357.249 km prečnik 33' 27")
APOGEJ (dist. 406.575 km prečnik 29' 23")
 
02. jun, 14h UT MINIMALNA LIBRACIJA (3,5 Stepeni) (Sinus Roris nagnut prema nama tokom punog Meseca)
08. jun, 16h UT MAKSIMALNA LIBRACIJA (9,7 Stepeni) (Mare Crisium, tamni limb nagnut ka nama)
15. jun, 19h UT MINIMALNA LIBRACIJA (3,5 Stepeni) (Mare Australe, tamni limb nagnut ka nama)
23. jun, 17h UT MAKSIMALNA LIBRACIJA (8,9 Stepeni) (Mare Humorum, tamni limb nagnut ka nama)
30. jun, 14h UT MINIMALNA LIBRACIJA (4,6 Stepeni) (Sinus Roris, tamni limb nagnut ka nama)

LUNARNE FIZIČKE EFERMIDE ZA JUN 2004 GODINE

Sledeći podaci su za 00:00 UT za Gregorijanske dane.

 1.          2.             3.            4.           5.
01     064.5     +0.8     -5.1     -0.1
02     076.7     +0.8     -3.4     +1.6
03     088.8     +0.8     -1.5     +3.3
04     101.0     +0.9     +0.5     +4.7
05     113.2     +0.9     +2.6     +5.8
06     125.4     +0.9     +4.4     +6.4
07     137.6     +0.9     +5.9     +6.7
08     149.8     +1.0     +7.0     +6.5
09     162.0     +1.0     +7.6     +5.9
10     174.2     +1.0     +7.7     +5.1
11     186.4     +1.0     +7.4     +4.0
12     198.7     +1.1     +6.8     +2.7
13     210.9     +1.1     +5.8     +1.3
14     223.1     +1.1     +4.7     -0.1
15     235.4     +1.1     +3.4     -1.5
16     247.6     +1.1     +2.1     -2.8
17     259.9     +1.2     +0.7     -4.0
18     272.1     +1.2     -0.6     -5.1
19     284.4     +1.2     -1.9     -5.9
20     296.6     +1.2     -3.2     -6.4
21     308.9     +1.2     -4.3     -6.7
22     321.1     +1.2     -5.4     -6.6
23     333.4     +1.2     -6.2     -6.3
24     345.6     +1.2     -6.9     -5.7
25     357.8     +1.2     -7.3     -4.7
26     010.1     +1.2     -7.4     -3.5
27     022.3     +1.3     -7.1     -2.1
28     034.5     +1.3     -6.5     -0.5
29     046.7     +1.3     -5.4     +1.1
30     058.9     +1.3     -3.9     +2.7

1. UT DAN
2. KOLONGITUDA - SOLARNA
3. KOLONGITUDA - GEOCENTRIČNA
4. LIBRACIJA
5. SELENOGRAFSKA LONGITUDA

Kolongituda 291 stepeni
90s.N - 1s.S
5s.N - 90s.S

Osmatranje mladog Meseca, najmlađeg što može biti je osmatrački izazov. Trenutni svetski rekord koji je postavljen januara 1996. godine je osmatranje mladog Meseca od svega 12,1 čas i ovaj rekord bi mogao pasti.

Jedan od najinteresantnijih aspekata mladog Meseca (kao is starog) je svetlost Zemlje koja osvetljava Mesečevu noćnu hemisferu (to je Sunčeva svetlost koja se odbija od Zemlje). Zbog toga što smo mi locirani u pravcu izvoru te iluminacije, ovo je i jedino vreme kada možemo videti predele na Mesecu pod tačno frontalnom svetlošću, tehnički receno, kada je ugao faze nula. Ovi uslovi nisu nikada mogući sa direktnom sunčevom svetlošću zato što bi Mesec onda bio pod totalnom eklipsom (bio bi pomračen). Nažalost Zemljina svetlost je veoma bleda, oko 1/10.000 Sunčeve svetlosti.

Veća slika 87 kb

Veoma mlad Mesec nije pogodan za osmatranje detalja na terminatoru (terminator je linija senke, linija između dana i noći). Problem je što mi vidimo osenčena lica ispupčenih detalja na Mesecu. Drugi problem je da se Mesec pod ovim uslovima mora osmatrati ili u sumrak ili pod tamnim nebom ali u tom slučaju pod veoma malom elevacijom, što znači pod veoma lošim osmatračkim uslovima. Koristan eksperimenat bi bio snimanje mladog Meseca pod punom dnevnom svetlošću uz pomoć infracrvenog filtera koji bi zatamnilo nebo.

Mesec mora biti najmanje dva dana star da bi mogli koristiti detalje terminatora.

Mlad Mesec se najbolje osmatra kratko nakon zalaska Sunca u proleće. Čak i tada pod teškim osmatračkim uslovima ovo je jedina prilika da se vide detalji blizu istočnog limba pod jutarnjom svetlošću. Ovi detalji na limbu su najbolje vidljivi tokom istočne libracije.

Iako je vidljiv predeo pretežno sastavljen od brdovitih detalja, četiri mala "mora" se mogu zapaziti. Mare Humboldtianum i Mare Smythii zauzimaju impakt bazene, dok Mare Marginis nije impakt bazen i više je nepravilno. Mare Australe je verovatno veoma stari bazen koji sadrži kompleksnu grupu sjedinjenih i prekrivenih kratera.

Istočna brda sadrže više kratera. Neki od ovih su veoma impresivni i pod jutarnjim svetlom. To su Gauss, Neper, Kastner i Humboldt.

(maj 2004.)

vrh