NOĆNO NEBO - MART

Pollux, Castor i Saturn, sredinom marta u ponoć

Tokom marta nekoliko veoma sjajnih zvezda sija skoro tačno u zenitu. Dve zvezde su Castor i Pollux iz sazvežđja Blizanaca koje ne bi trebalo pomešati sa obliznjim sjajnim objektom, planetom Saturn.

Iako se ove dve zvezde naizgled čine identičnim, među njima postoje velike razlike.
Pollux je nešto sjajniji od Castora, dok će dvogled lako otkriti da je Pollux različit i po
narandžastoj boji u odnosu na belu boju Castora. Teleskop srednje veličine sa većim uvećenjem će prikazati Castora kao ne jednu već dve zvezde, što je i najveća razlika u odnosu na Polluxa koji je jedna zvezda.

Ostatak sazvežđa Blizanaca sadrži mnoge sjajne objekte, od kojih svakako ne treba zaobići zvezdano jato M 35. Sazvežđe posećuju Sunce, Mesec i planete s obzirom da ekliptika prolazi preko ovog sazvežđa. Blizanace okružuju sjajna sazvežđa Oriona, Bika i Velikog Psa, sa po jednom sjajnom zvezdom na svakoj strani, sjajnom zvezdom Procyon sa jedne i briljantnom Capellom sa druge strane.

Na manje od pola puta od Polluxa prema sjajnom Regulusu u sazvežđu Lava, nalaze se blede zvezde Raka. Centar ovog sazvežđa označavaju zvezde zvezdanog jata M 44, koje su sjajnije od bilo koje individualne zvezde samog sazvežđa. Tokom sjajne i jasne noči daleko od gradske svetlosti, M 44 je vidljiv i golim okom. Dvogled će prikazati mnoge zvezde ovog jata.

Zodijačka svetlost

Tokom marta meseca, iznad istočnog horizonta jedan ili dva sata pre zore i iznad zapadnog horizonta sat-dva nakon zalaska Sunca, može se videti zodijačka svetlost, bled pojas svetlosti čirine oko 15 stepeni, koji zakoračuje u ekliptiku do visine od oko 50 stepeni. Zodijacku svetlost je dosta teško razlikovati od zraka zalazećeg ili izlazećeg Sunca. Samo malo je jača od svetlosti Mlečnog Puta, sa kojom takođe može da se zameni. Zodijačka svetlost je prouzrokovana časticama prašine koje orbitiraju oko Sunca u ravni sa ekliptikom i koje odbijaju svetlost Sunčevih zraka. Sazvežđa zodijaka se nalaze u istoj ravni po čemu je svetlost i dobila ime.

Fenomen je najuočljiviji kada je ekliptika najokomitija ili najuspravnija u odnosu na
horizont, što se, osmatrano sa srednjih latituda, događa tokom februara/marta i
septembra/oktobra.

Zodijačku svetlost je otkrio i objasnio Giovanni Domenico Cassini tokom 1683. godine.

M-maraton

Pored početka proleća i zodijačke svetlosti, mart je poznat i po Mesijerovom Maratonu.

Charles Messier, astronom Pariske opservatorije od 1785. do 1784. zamoljen je bio da pronađe kometu čiji je povratak Halley predvideo 50 godina ranije. Sa ciljem da pronađe ovu kometu, Messier je započeo sistematsko pretrazivanje neba. U tom procesu, naišao je na mnoge difuzne objekte koji su izgledali slično kometama, alli sa fiksnom pozicijom na nebu. Messier je onda počeo da pravi katalog tih "ometajućih" objekata, a prvi u tom katalogu bio je Crab maglina (M 1), u sazvežđu Bika. Uz pomoć Pierre Mechain-a, Messier je katalogizirao 104 objekta, a nekoliko objekata je kasnije dodato njegovom katalogu.

Danas, Messier-ov katalog sadrži 110 objekata. U martu, oko početka proleća, teoretski je moguće osmotriti sve objekte Messierovog kataloga tokom jedne noći. Mnogi iskusni amateri astronomi vole ovu igru pokušavajući da pronađu što je moguće više od ovih objekata u periodu od 12 časova, sa početkom nakon zalaska Sunca. Oni započinju ovaj "Mesierov maraton" osmatrajući M 77 u sazvežđu Kita (Cetus) i završavaju sa M 30 u sazvežđu Jarca (Capricornus). Jasno je da neko osmatranje nije moguće sa obzirom na brzinu kojom se objekti traže, tako da se sve svodi na osećaj dostignuća. Pa i pored toga, samo saznanje da su svi objekti dostupni tokom martovskih noći, fascinantno je izabrati nekoliko od njih i načiniti nešto kao astronomsku turneju.

Svi objekti koje ćemo pomenuti u sledećem delu teksta su dostupni teleskopom
veličine 2,5" (60 mm.), ali će se struktura objekta raznanati samo ako se ova apertura poveća. Ovo je i razlog zašto Mesier, koji je koristio mali optički instrumenat, nije mogao razaznati i uočiti razliku između zvezdanog jata, planetarne magline i galaksije.
Zvezdana jata su spektakularni objekti. Najimpresivniji su M 3 u sazvežđu Lovačkih Pasa, M 13 i M 92 u sazvežđu Herkulesa, M 4 u Škorpiji i M 5 u sazvežđu Zmija.

Sa malo većim instrumentom od Mesierovog, od oko 8" (200 mm) na primer, počinje da se uočava da je objekat zapravo ogromna koncetracija zvezda na malom prostoru. Veoma je interesantno posmatranje planetarnih maglina Mesierovog kataloga.
Ovi objekti su veoma atraktivni za osmatranje, relativno kružni i simetrični, ponekad veoma široki. Teleskop od 8" (200 mm) će omogućiti da se struktura ovih objekata bez ikakave teškoće razazna. Najinteresantniji objekti ove vrste su M 57 (Ring maglina) u sazvežđu Lire, M 27 (Dumbbell) u sazvežđu Lisice i M 97 u sazvedju Velikog Medveda.

Lokacije gde se formiraju nove zvezde su takodje prisutne u Mesierovom katalogu, i neki od ovih objekata oduzimaju dah čak i sa dvogledom. Na primer M 8 (Lagoon) i M 20 (Trifid) u sazvedju Strelca, kao i M 42 u Orionu.

Otvorena jata koja su spektukalarna ako ih osmatramo baš dvogledom M 44 (Beechive) u Raku i "M 45" (Pleiades) u Biku.

Konačno, i veliki broj galaksija se nalazi u Mesierovom katalogu. Ponekad vidljive i golim okom kao M 31, za većinu je potreban dvogled. Ipak za uživanje u njihovoj lepoti i pravom karakteru potreban je instrumenat od najmanje 6" (150 mm).

Najlakše galaksije u ovom katalogu su M 31 u sazvežđu Andromede, M 33 iz Trougla, M 51 iz sazvežđa Lovački Psi, M 81 i M 82 koje se nalaze u Velikom Medvedu, i M 95, M 96 iz sazvežđa Lava.

vrh