Pripremio: Miladinovic Dragan

Taman kad su pocele da pristizu vesti o uspesnim manevrima Marsove letelice u zavrsnojfazi putovanja ka Marsu - stigla je uzbudljiva, ali neprijatna vest.

U utorak 20. septembra ove godine Mars Climate Orbiter (MCO) je ukljucio rakete za kocenje kako bi smanjio svoju brzinu i omogucio Marsovoj gravitaciji da ga "zarobi" tj. da bi usao u orbitu oko ove planete.

Nakon sto je ovaj manevar izvrsen 291 kg teska svemirska letelica je zasla iza Marsa cime je privremeno prekinuta veza sa njom. Medjutim nakon 20 minuta kada je letelica trebalo da se javi Zemlji od nje nije dosao nikakv signal i svi napori da se sa njom ostvari kontakt bili su bezuspesni.

Sta se desilo sa letelicom? Da podsetimo, ovo nije prvi slucaj da je jedna letelica izgubljena. Spisak neuspesnih misija na Mars je vec odavno dostigao dvocifren broj [pogledajte Mars/brodovi-tabela]. No, vratimo se ovom orbiteru. Pre no sto ce doci do incidenta primljeni su podac da se MCO suvise priblizio planeti, na oko 60 km iznad Marsove povrsine, umesto da se zadrzi iznad bezbednog mimimuma od 85 km (planirana visina za MCO je bila izmedju 140 i 150 km.). U svakom slucaju nije jasno zbog cega je letelica toliko skrenula sa svog kursa, ali je zbog toga udarila u Marsovu atmosferu i mozda zadobila fatalno ostecenje. Sem toga usled trenja o cestice atmosfere letelica se sasvim sigurno pregrejala. 

MCO je snabdeven uredjajima za osmatranje i izucavanje vremenskih i klimatskih promena na Marsu, a i za odrzavanje veze sa Mars Polar Lenderom (MPL) koji treba da se 3. decembra spusti u severno polarno podrucje na Marsu. Srecom MPL je opremljen radio uredjajima za direktnu komunikaciju sa Zemljom. Sem toga Mars Globar Surveyor, koji vec dve godine oblece oko Marsa, takodje moze da odrzava vezu sa MPL. [vise o Marsu i njegovim brodovima nacicete u nasem prilogu: Mars]

Kontrola misije je 8. septembra iskljucila glavni kompjuter na svemirskoj stanici ?Mir? te tako nagovestila skori kraj boravka ove 12 godina stare stanice u orbiti. Kontrola je takodje iskljucila i sve uredjaje za kontrolu temperature na stanici sa ciljem da se sacuvaju energija i resursi pre nego sto se ?Mir? ne deorbituje naredne godine.

Buduci da su glavni kompjuter i sistem za orijentaciju ugaseni, stanica ce polako poceti da skrece sa uobicajene rute zbog dejstva raznih sila a pre svih gravitacije. Ako se desi da se stanica pocne suvise brzo okretati kontrola sa Zemlje ce aktivirati sistem za vodjenje, koji je instalirala poslednja posada, i koji ce omoguciti da se stanica stavi pod kontrolu. Sledece godine ce posada od dva clana otici na ?Mir? da bi pripremila stanicu za deorbitaciju i nakon sto se ovaj tim, nazvan ?tim za sahranu?, vrati kuci ?Mir? ce biti vracen na Zemlju negde iznad Pacifika.

Neki ljudi sa zapada koji prate sta se desava sa ?Mirom? su izrazili zabrinutost jer misle da bi Rusi mogli da izgube kontrolu nad stanicom koja bi pocela da rotira velikom brzinom i poslednja posada ne bi mogla da pristane uz nju te bi time bila onemogucena deorbitacija stanice na kontrolisani nacin. Sa druge strane, opet, Rusi se nadaju da ce se naci neki privatnik koji bi investirao ostanak stanice u svemiru ali to je malo verovatno.

Sve u svemu, nadajmo se da stanica nece zavrsiti onako kako je to zamislio scenarista filma ?Armagedon?

Izgleda da ce se broj Uranovih satelita povecati na 21. Naime, na snimcima koji su nacinjeni pomocu kanadsko-francuskog teleskopa na Havajima uocena su tri objekra 23. i 24. magnitude koji izgleda da kruze oko Urana. Ova tela su dobila oznake S/1999 U1, S/1999 U2 i S/1999 U3. Za U2 je gotovo sasvim sigurno da se radi o Uranovom satelitu mada njegova orbita jos nije precizno odredjena, dok za U1 i U3 jos postoje male mogucnosti da se zapravo krecu oko Sunca. Ova dva tela od Urana su udaljena 25 odn. 10 miliona kilometara.

Orbite U2 i U3 ce se precizno odrediti verovatno vec do kraja godine, ali za orbitu U1 trebace vise vremena - do sledeceg proloeca - posto je njegovo kretanje znatno sporije.

Neobicne sare na glatkoj povrsini Jupiterovog satelita Evrope mogle bi da budu dokaz postojenja tecnog vodenog okeana ispod ledene kore ovog satelita. Ove sare su zapravo duge pukotine, njihov zvanican naziv je Fleksi, a nastale su po novoj teoriji, usled podizanja i spustanja vode ispod leda.

Pukotine su opazene jos 1979. godine kada ih je snimio Vojadzer. Galileo je u novije vreme nacinio detaljnije snimke ali je tek sada nadjeno prihvatljivo resenje za njihovu egzistenciju.

Namece se pitanje uzroka ovih okeanskih mena. Do njih dolazi usled ekscentriciteta putanje Evrope oko Jupitera. Zbog ovoga razdaljna satelita od planete se menja, pa je i uticaj Jupiterove gravitacije promenljiv. Usled ovih promena okean se podizi i spusta sto izaziva promenute mene. Na Evropi one bi mogle da naprave visinsku razlku izmedju plime i oseke od 30 metara. Ove oscilacije vode opet izazivaju pucanje ledene kore.

Dakle to je teorija. Da li ce se teorija potvrditi saznacemo naredne decenije jer NASA planira misiju Europa Orbiter sa lansiranjem 2003. godine.

Svemirska letalica Galileo je na putu da ove godine u dva maha proleti oko Ioa, Jupiteru najblizeg od cetiri velika satelita. polovinom septembra Galileo je slican poduhvat nacinio oko Kalista, najdaljeg od velikih Jupiterovih satelita.

Bliski susreti letelice i satelita predvidjeni su za 10. oktobar i 25 novembar. U ovom drugom naletu letalica ce se pribliziti na svega 300 kilometara Iou.

Moguca je, inace i treca poseta letelice ovom satelitu ali pocetkom 2000-te godine.

Candra izostrava vid: Astronomi nastavljaju sa pripremom Opservatorije za X-zrake nazvane ?Candra? (Chandra X-ray Observatory) za uobicajeni rad. Kamera visoke rezolucije je prvi put bila uperena ka nekom nebeskom objektu 30. avgusta i objekat koji je proucavan je bio ostatak supernove iz Velikog Magelanovog oblaka. Maglina, oznacena sa N132D, se sastoji iz mehurova i traka gasa koji je na 10 miliona stepeni Celzijusa i sudara se sa medjuzvezdanim gasom. Astronomi procenjuju da maglina sadrzi nekih 600 suncevih masa gasa. Inace, maglina je stara 3000 godina i udaljena je 80 svetlosnih godina

Sta se nalazi oko centra?: Svemirski teleskop Habl je nedavno napravio snimke okoline Mlecnog puta i dobijeni snimci su potvrdili teoriju da visoko energetski uslovi u okolini centra galaksije omogucavaju stvaranje masivnih zvezda. Dva zvezdana skupa, koja se nalaze na nekih 100 svetlosnih godina od centra nase galaksije, sadrze neuobicajeno velike zvezde koje su 20 i vise puta masivnije od Sunca. Jedan od skupova sadrzi 10 posto najtezih poznatih zvezda u Mlecnom putu. Time ova dva skupa, nazvana Lukovi i Petorke, cine najmasivnije skupine mladih zvezda za koje znamo da postoje u nasoj galaksiji i teze oko 10 000 Sunaca svaki.

Kasini snima Mesec: Prve slike koje je poslala svemirska sonda ?Kasini? (?Cassini?) pokazuju da su instrumenti u dobrom stanju. Za sada je sonda poslala crno-bele snimke Meseca i fotografski tim sa Zemlje je ocenio da su pristigle slike ocekivanog kvaliteta.

Gorivo za svemirske brodove: Naucnici SAD su otkrili proces koji bi mogao da pretvori razlicite produkte, od plasticnih vreca do raznih otpadaka, u gorivo za buduce svemirske letelice. Proces se sastoji u sagorevanju ovihmaterija bez prisustva kiseonika, a rezultat je tecnost ili gas koji bi mogao da se upotrebi kao gorivo za svemirske brodove.