|
POCETAK JESENI
22. septembra u 17:27 UT pocela je jesen.
MISIJA NEAR, EROS: OBILJE REZULTATA
Od smestanja broda NEAR (Near Earth Asteroid Rendezvous) u orbitu asteroida
Eros 14. februara ove godine, napravljeno je vise od 103,300 snimaka i ekstenzivnih merenja kompozicije ovog asteroida, sa udaljenosti u rasponu od 35 do 350 km. U septembarskom broju casopisa
Science objavljeno je vise clanaka posvecenih dosadasnjim rezultatima ove misije.
Veoma nepravilnog oblika, 33 km dugacak i 11 km sirok, asteroid Eros je vrlo bogat blokovima velicine kuca na svojoj povrsini. Najdetaljniji snimci sa NEAR-a pokazuju vrlo mali broj kratera i veliki broj blokova - upravo suprotno od onoga sto
se on ocekivalo za objekat sa tako slabom gravitacijom. "Jednostavno ne razumemo zasto je povrsina posuta sa toliko blokova," kaze Veverka, planetarni geolog sa univerziteta Cornell. Mozda odlomci od sudara bivaju izbaceni malim brzinama (sto je suprotno rezultatima kompjuterskih simulacija), ili mozda materijal biva izbacen u istu orbitu u kojoj se nalazi Eros, samo da bi kasnije bio ponovo povucen na asteroid.
X-zraci sa Sunca padaju na povrsinu Erosa i izazivaju fluorescenciju razlicitih elemenata (molekuli bivaju stimulisani, zatim sijaju). Svaki element ovako zraci na karakteristicnoj talasnoj duzini. NEAR detektuje ovo zracenje svojim instrumentom XGRS (X-ray Gamma-Ray Spectrometer) i na taj nacin omogucuje da se izgradi mapa raspodele elemenata na povrsini Erosa i tik ispod nje. Otkrivanje ove kompozicije asteroida je kljucno u otkrivanju njegovog porekla. Kada planeta u procesu formiranja dostigne odredjenu velicinu, njena toplota i gravitacija postanu dovljne da se izazove diferencijacija elemenata - tezi elementi, kao nikl i gvozdje, imaju tendenciju da tonu ka centru planete, dok se laksi elementi, kao silikon i ugljenik, izdizu na povrsinu. Ukoliko bi Eros bio izgradjen uglavnom od laksih elemenata, to bi znacilo da on predstavlja odlomak sa povrsine nekog tela. S druge strane, ako bi bio bogat teskim elementima, bilo bi vrlo verovatno da je bio centar nekog masivnijeg objekta. Medjutim, izlgeda da je Eros neizdiferenciran, kao hondritni meteoriti koji su pronadjeni na Zemlji, tako da verovatno nikad nije bio izlozen velikoj toploti. Ovo sve znaci da je u pitanju veoma primitivan, neobradjen objekat, verovatno "prost zbir" manjih objekata iz magline iz koje je nastao Suncev sistem.
Ovi rezultati su, pak, preliminarni, jer je ovim postupkom mapirano samo 20% povrsine Erosa, a i XGRS otkriva samo povrsinsku kompoziciju, na koju su mogli uticati kosmicki zraci i mikrometeoriti. Pouzdaniji rezultati ce se dobiti kada se NEAR ponovo priblizi Erosu, jer ce XGRS tada moci da otkrije kompoziciju do dubine od preko 10 cm ispod povrsine.
Za dalje informacije o misiji NEAR posetite adrese:
http://near.jhuapl.edu/
http://www.gsfc.nasa.gov/GSFC/SpaceSci/solarexp/NEARXGRS1.htm
IZVESTAJ ODBORA ZA NEO-E BRITANSKE VLADE
Specijalni odbor britanskog ministarstva nauke, zaduzen za pracenje PHA-ova (Potentially Hazardous Asteroids - potencijalno hazardni asteroidi) medju NEO-ima (Near Earth Object - asteroid sa orbitom koja sece Zemljinu), objavio je 18. setembra svoj izvestaj o trenutnom stanju na polju istrazivanja ovih objekata. Odbor, osnovan u januaru ove godine, je u izvestaju doneo 14 predloga. Oni pokrivaju ulogu Velike Britanije u vecoj, medjunarodnoj kampanji, mogucnosti poboljsanja nase sposobnosti da otkrijemo objekte koji se krecu u nasem pravcu, rizike, mere koje se moraju preduzeti da bi se sprecili eventualni udari i nove nacionalne i medjunarodne dogovore koji su postignuti, ili treba da se postignu, u vezi sa ovim problemima. Izvestaj je takodje izvrstan pregled dosadasnjeg znanja u ovoj oblasti. Za vise informacija posetite sajt ovog odbora, gde mozete procitati i sam izvestaj:
http://www.nearearthobjects.co.uk
NAJVECA SUNCEVA PEGA U POSLEDNJIH 9 GODINA
Ukoliko posedujete teleskop, obavezno ga okrenite ka Suncu! Najveca Sunceva pega od 1991. godine, oznacena kao AR9169, nalazi se vrlo blizu centra Suncevog diska. Magnetno polje iznad pege 9169 ima isprepletanu beta-gama-delta konfiguraciju, koja moze obezbediti energiju za snazne flerove X-klase. Uprkos ovom potencijalu, region oko 9169 nastavlja da bude iznenadjujuce miran.
AR9169 nije najveca pega ovog veka. David Hathaway, fizicar u NASA-inom Marshall centru za svemirski let, je napravio dijagram koji pokazuje velicine najvecih Suncevih pega svih godina ovog veka, a koji se moze naci na
http://www.spaceweather.com/sunspots/images/bigspots.gif.
Na dijagramu se jasno izdvaja tzv. Velika Pega iz 1947., koja je bila tri puta veca od AR9169. Velicine pega se izrazavaju u milionitim delovima vidljive povrsine Sunca. Tako je velicina AR9169 iznosila 2140 milionita dela 20. septembra, dok je Velika Pega 1947. godine dostigla velicinu od 6132 milionita dela. Radi poredjenja, citava povrsina Zemlje iznosi samo 169 milionitih delova vidljive povrsine Sunca.
Vise o klasama magnetnih konfiguracija pega:
http://www.spaceweather.com/glossary/magneticclasses.html
I o klasifikaciji flerova:
http://www.spaceweather.com/glossary/flareclasses.html
INTERFEROMETRIJA SADA I U X-DELU SPEKTRA
Interferometrija, vec stardardna tehnika u radio-astronomiji (npr. radio-teleskop VLBA - Very Large baseline Array), a tehika u razvoju kada je u pitanju opticka astronomija (npr. Keck opservatorija i novi ESO VLT - European Southern Observatory Very Large Telescope), sada je zapocela svoj razvoj i u astrofizici visokih energija, konkretno u slucaju X-zracenja.
Ovaj teleskop, dizajniran od strane Univerziteta Kolorada i NASA-e, bi mogao da proizvede hiljadu puta ostrije snimke od onih sa najboljih danasnjih teleskopa, na bilo kojoj talasnoj duzini. U orbiti, takav instrument bi bio u mogucnosti da razluci region velicine tanjira na povrsini Sunca. Dr. Cash sa Unverziteta Kolorada, jedan od glavnih autora ovog rada, objavljenog 14. septembra u casopisu Nature, je objasnio da je sa kolegama uspeo da u laboratoriji postigne rezoluciju od 100 lucnih milisekundi (slicno Hubble-u) pomocu ovog interferometra. Ovo je vec petostruko poboljsanje u odnosu na danasnje teleskope, koji postizu rezoluciju od 500 lucnih milisekundi (npr. Chandra).
Ovaj interferometarski dizajn je trenutno u razvoju u Goddard Centru za Svemirske Letove u Grinbeltu, zbog dve predlozene NASA-ine misije, kojima je glavni cilj snimanje crnih rupa. MAXIM (Microarcsecond X-ray Imaging Mission) bi postizao rezoluciju od 100 lucnih nanosekundi i sastojao bi se od flote satelita sa odvojenom optikom, koji bi leteli u preciznoj formaciji. MAXIM Pathfinder bi bila manja misija sa svom optikom na jednom satelitu, i postizao bi rezoluciju od 100 lucnih milisekundi. Ovi interferometri bi dopunili, a ne zamenili, teleskope sa sirokim vidnim poljem koji su u planu.
Sa rezolucijom MAXIM Pathfinder-a, astronomi bi mogli da snime korone i diskove obliznjih zvezda, koje se sada na snimcima vide kao tackasti izvori. Sa rezolucijom MAXIM-a (100 lucnih nanosekundi), astronomi bi dobili ostre snimke crnih rupa. No, to ce sve morati da ceka lansiranje ovih misija, koje je predvidjeno za vreme nakon 2010.
NASA-in sajt posvecen misiji MAXIM:
http://maxim.gsfc.nasa.gov/
HIGGS BOZON?
Nagovestaj otkrica Higgs bozona (teorijske cestice za koju se veruje da je nosilac mase) u podacima sa LEP akceleratora (LEP collider - Large Electron Positron collider) na CERN-u je primoralo zvanicnike da produze vreme njegovog rada za bar mesec dana, umesto da ga iskljuce sada, da bi se obezbedio prostor za izgradnju LHC-a (Large Hadron Collider - akcelerator namenjen sudaranju protona, koji ce biti smesten u dubokom tunelu u kome se sada nalazi LEP).
Teorija kaze da se pri nekim sudarima Higgs bozon (h) moze proizvesti u paru sa Z bozonom, jednim od nosilaca slabe sile, koji je i sam bio predmet potrage na CERN-u pre 20 godina. Tokom ovih retkih dogadjaja, ocekuje se da se i h i Z bozon brzo raspadnu na po dva mlaza cestica. Dakle, taktika je bila da se medju svim dogadjajima u kojima se javljaju 4 mlaza cestica nadju indikatori da kombinovana masa dva mlaza na odredjenoj energiji bitno odstupa od normalnih, "pozadinskih" dogadjaja u kojima se ne stvaraju egzoticne cestice. I ono sto je privuklo paznju fizicara na LEP-u je upravo takav dogadjaj, detektovan na masi od oko 114 GeV/c^2. Ovo je statisticki nedovoljno da se dokaze otkrice, ali dovoljno da se podigne tenzija oko otkrica ove, mozda najtrazenije cestice u fizici visokih energija. Sam produzetak rada LEP-a verovatno nece puno uticati na konstrukciju LHC-a. Vise informacija na adresama:
http://press.web.cern.ch/
http://opal.web.cern.ch/Opal/
http://alephwww.cern.ch/WWW/
KONACNO - DISTRIBUIRANI SUPERKOMPJUTER ZA NAUCNA ISTRAZIVANJA
Univerziteti Floride i Cikaga ce voditi inicijativu "tesku" 11.9 miliona dolara koja ce postaviti temelj kompjuterskoj mrezi ogromnih kapaciteta, objavila je americka Nacionalna Fondacija za Nauku (NSF - National Science Foundation).
Inicijativa, nazvana Grid Physics Network ili GriPhyN (izgovara se kao "grifin") je podrzan najvecom dosadasnjom investicijom programa za istrazivanje u oblasti informacione tehnologije NSF-a. GriPhyN je prvenstveno namenjen obradi ogromnih kolicina podataka iz najambicioznijih eksperimenata u fizici i astronomiji, ali moze imati primenu i u svetu biznisa i drugde. Projekat ukljucuje vise od deset nacionalnih institucija i pokrenuce novi koncept - "virtuelne podatke" - u kom svi resursi (bili to podaci ili procesorsko vreme) postaju jedinstven sistem. Elementi ovog koncepta su vec vidjeni u cuvenim distribuiconim i p2p (peer-to-peer) sistemima.
SETI@home, na primer, koristi procesorsko vreme volonterskih racunara, te im preko interneta dostavlja pakete za obradu. U svetu biznisa i zabave, to je najpre bio Napster - sistem za razmenu muzike u MP3 formatu (koji je zbog svoje delimicne centralizovanosti podlegao tuzbama i ilegalizovan), zatim Gnutella, distribucioni sistem za razmenu svih vrsta podataka, FreeNet, WorldOS i mnogi drugi. Mnogi smatraju da je u ovom konceptu buducnost interneta. GriPhyN, u ovom smislu, predstavlja svojevrstan superkompjuter. "Rezultati ce biti izracunavani samo kada i ako je to neophodno," rekao je Ian Foster, jedan od inicijatora projekta. "Uglavnom ce rezultati koje trazite vec biti izracunati od strane nekog od Vasih kolega, a sistem ce znati gde da ih nadje."
Od naucnih projekata koji ce beneficirati od GriPhyN-a, pomenucemo samo LHC (Large Hadron Collider), akcelerator cestica namenjen otkrivanju Higgs bozona, zatim LIGO (Large Interferometer Gravitational-wave Observatory), instrument namenjen detekciji gravitacionih talasa sa pulsara i supernovih, i SDSS (Sloan Digital Sky Survey), projekat automatskog katalogiziranja objekata na nebu. Kao mogucnost pominje se i projekat mapiranja genoma, kao i mnogobrojni manji projekti.
Stipendija NSF-a od 11.9 miliona dolara je samo za istrazivanja i razvoj projekta. Istrazivaci ce traziti ukupno 70 miliona dolara od NSF-a za dalja istrazivanja i hardver za izgradnju sistema. Planira se da sistem bude dovrsen najkasnije 2005. godine.
Sajt projekta GriPhyN:
http://www.griphyn.org/
Univerzitet Cikaga:
http://www.uchicago.edu/
Univerzitet Floride:
http://www.ufl.edu/
POVRATAK SATLA ATLANTIS
Svemirski satl Atlantis i njegova sedmoclana posada su se bezbedno vratili na Zemlju nakon 12-dnevne misije spremanja Medjunarodne Svemirske Stanice (ISS - International Space Station) za dolazak dugotrajne ekspedicije kasnije ove godine. Satl se prizemljio 20. septembra u 7:56 UT, zavrsivsi tako put dug 7.9 miliona km, zapocet 8. septembra. Svemirski centar Kenedi (KSC - Kennedy Space Center) je zapoceo pripreme satla Atlantis za njegovu sledecu misiju. Atlantis ce ponovo posetiti svemirsku stanicu u januaru sledece godine, kada ce do nje preneti modul Destiny. U medjuvremenu, satl Discovery ceka lansiranje, koje ce se odigrati za manje od tri sedmice. Discovery ce do stanice odneti komponentu Z-1, tokom NASA-ine stote satl misije.
3D PLANETE
Adrian Lark, astronom-amater, je sastavio 3D model povrsine Marsa, koristeci preko 10 GB podataka sa uredjaja MOLA (Mars Orbiting Laser Altimeter) na MGS-u (Mars Global Surveyor) koje je NASA stavila na raspolaganje preko interneta. Podaci se sastoje od vrednosti visina duz orbite MGS-a sa korakom od oko 300 m. Ovo cini gustinu podataka vrlo visokom u pravcima orbita, ali mnogo nizom u pravcima normalnim na njih. Lark je napisao softver za obradu ovih podataka i kao rezultat dobio model Marsa koji se sastoji od 3.6 miliona trouglova (rezolucija je oko 11 km) i stoga zahteva veoma brz procesor i mnogo operativne memorije da bi radio. Lark je takodje napisao screensaver verziju ovog sofvera. Nakon Mars3D-a, on je napravio i modele Venus3D (koristeci topoloske podatke sa Magellan-a) i Earth3D (koristeci podatke iz projekata NGDC i GLOBE). Larkov sajt mozete naci na adresi
http://planet3d.demonews.com/ |
