vesti
Jul III

uredio:

gucics@yahoo.com

                

Otkrivena vodena para oko ekstra-solarne planete

Jedan NASA-in program koji nije bio poznat mnogo javnosti je naisao na svoj vrhunac. O cemu je rec?

Rec je o otkricu vodene pare van Suncevog sistema koja je nastala najverovatnije od ledenih kometa koje su se delom istopile.

Kako je voda kljuc skoro svakog poznatog zivota, postavljaju se pitanja da li tamo ima zivota, ili da li ga je bilo. U centru paznje naucnika je sistem zvezde poznate kao CW Leonis koja je u svom poslednjem stadijumu zivota.

"Ovo je prvi put da je pronadjena voda uopste van naseg Suncevog sistema", kaze astrofizicar Geri Melnik (Gary Melnick) cija su se istrazivanja uveliko isplatila. Vodena para je otkrivena pomocu spektrometra koji se nalazi na Mikromilimetarsko-Talasnom Satelitu za Astronomiju (SWAS) koji je dizajniran da detektuje razna jedinjenja i elemente koja se nalaze van Suncevog sistema.

Melnik i njegove kolege misle da je ova vodena para nastala zahvaljujuci kometama koje kruze oko zvezde CW Leonis koja se nalazi u sazvezdju Lava, a udaljena je od nas 500 svetlostnih godina.

Ukupna kolicina vode koja je pronadjena je 10 000 puta veca od ukupne kolicine koja se nalazi u svim Zemljinim okeanima.

[vise: : SpaceFlight Now]

______________________________________________

C/LINEAR2001A2 jos uvek odlicno vidljiva

C/2001 A2 [LINEAR] 27 Kb

Ako jos uvek niste videli ovu kometu, jos uvek imate dobih sansi da to uradite. Trenutno se nalazi negde u sredini "krakova" Pegaza, i lako je uocljiva cak i dvogledom. Magnitude je oko 6.1 i slicna je zvezdanom jatu M13 po sjaju ali ne i po obliku. Moze se uociti i vrlo mali rep, kao i svetlo jezgro komete koje je dosta pomereno u stranu . Svi koji imaju teleskope ili bar dvoglede, a nalaze se negde gde je solidna vidljivost nocnog neba, imace jos vremena da vide ovu lepu kometu, zato instrumente u ruke i osmatrajte! 

[skok na podatke o kometi (orbitalni elementi i efemeride)]

______________________________________________

Usmerenje ka marsu : Buducnost covekovih istrazivanja 

Pripreme za kosmicka istrazivanja se uveliko vrse. Vredni NASA-in Mars Reconnaissance Orbiter radi kao pcela. Njegova uloga je da fotografise povrsinu Marsa u najboljim rezolucijama. Super-fotografije koje je napravio MRO ce pomoci u razgledanju povrsine Marsa i odredjivanja najboljeg mesta za buduca sletanja. Ceo program je dosta razlicit od programa MPL-a (Mars Polar Lander-a) i MCO-a (Mars Climate Orbiter-a) koji su bili neuspesni 1999. godine. 

"Kopacemo dublje nego ikada i proucavace se Marsova minerologija, geologija kao i klimatologija i to putem istrazivanja koja do sada nisu ni postojala, kaze NASA-in sef svemirskog istrazivanja Edvard Vejler (Edward Weiler).

"Sem toga nadamo se da ce ova istrazivanja konacno dati odgovore na pitanja koja se postavljaju vec godinama i godinama : ima li zivota na Marsu, da li je zivot tamo postojao i moze li ga biti?", kaze Edvard.

______________________________________________

Svemirske muke

Zivot u svemiru nije toliko lak kao sto izgleda, a u to su se uverili clanovi posade ISS-a.

Zivot u bestezinskom stanju moze izazvati velike muke kod astronauta kao sto su dezorjentisanost u prostoru, mucnine, pa cak dolazi i do problema pri pronalazenju nekog predmeta i njegovog uzimanja u ruku.

"Nasa tela su napravljena za Zemljinu gravitaciju, i gravitacija govori nasem mozgu u kom smeru da se krecemo ili nesto radimo", kaze Dr. Carls Oman. "U svemiru, nase unutrasnje uvo uopste ne funkcionise jer je gravitacija jednaka nuli, dok na Zemlji ima glavnu ulogu u ravnotezi coveka i zivotinja, i zbog toga nastaju navedeni problemi u svemiru", kaze Oman.

Dr. Carls Oman vodi grupu naucnika koja je zaduzena da pronadje resenje koje ce otkloniti probleme pri zivotu u bestezinskom stanju.

 ______________________________________________

Zvezdano prstenje

Nova Hablova istrazivanja su dala jos rezultata. Proucavane su zvezde sa jakim magnetnim poljima i pronadjeni su tanki prstenovi koji se nalaze oko tih zvezda. Neke od tih zvezda imaju na svojoj povrsini cudne hemijske mesavine teskih elemenata pa se veruje da je to uzrok jakom magnetnom polju koje stvara prstenje oko zvezda. Sve zvezde koje su proucavane i koje imaju prstenje, su stare oko 10 miliona godina,a masivnije su od Sunca za oko 10 puta.

Astronomi ova magnetna polja ne mogu posmatrati direktno, ali su zakljucili njihova postojanja tako sto su proucili boje prstenja. Smit i Grut, naucnici koji vode ovaj program kazu da "prstenje absorbuje svetlost na velikom broju talasnih duzina".

[http://spaceflightnow.com/news/n0107/16hstweave/]

______________________________________________

Mars Odyssey napreduje polako, ali sigurno 

NASA-ina Mars Odyssey letelica je prevalila vise od pola puta ka Marsu. "Trenutno se nalazi blize Marsu nego Zemlji. Letelica je "zdrava" kao dren i svi sistemi funkcionisu kao pod konac", kaze Dejvid A. Spenser, glavni za ovaj svemirski program. Proslo je vec malo vise od 100 dana od kad je Odyssey lansiran, a po NASA-inim pretpostavkama, Odyssey-u ce trebati jos toliko da stigne do Crvene Planete. Planirano je da Oyssey stigne do Marsa, negde u oktobru.

Navigacioni tim letelice je saopstio da letelica ne skrece sa kursa, i da trenutno nema nikakvih problema, a i da se ne ocekuju. Trenutno, ova letelica se nalazi na oko 50 miliona km od Zemlje i na oko 29 miliona km od Marsa, putujuci brzinom od 26 km/s.

[http://spaceflightnow.com/mars/odyssey/status.html]

______________________________________________

Na ISS-u pronadjena pukotina koja ispusta vazduh

Astronauti koji se nalaze na Medjunarodnoj Svemirskoj Stanici pokusavaju da zacepe nekoliko pukotina iz kojih curi vazduh. Da prica bude jos gora, ovo curenje vazduha se nalazi u novom "Quest" (Tragac) rezervoaru za vazduh od 164 miliona $, i najverovatnije ce zbog ovog kvara biti otkazana svemirska setnja koja je planirana za petak uvece.

Dobra vest je ta da je curenje locirano izmedju rezervoara za vazduh, tako da nema opasnosti po posadu.

Da bi mogli lepo da se odmore, posada se nece opterecivati ovim problemom, vec ce otici na spavanje. Ipak, da bi jednom bilo bolje, drugom mora da bude losije. To vazi za one dole "naucnike-majstore" koji moraju da budu budni cele noci jer moraju sto pre da nadju resenje za saniranje kvara na rezervoaru za vadzuh.

U svakom slucaju, ovaj kvar mora biti otklonjen sto pre da bi dva astronauta mogla da izadju u setnju svemirom.  

______________________________________________

Misija : proucavanje klime na Marsu

Svaka letelica koja se spustila na Marsovu povrsinu nije imala nista posebno da zabelezi u svoj hard-disk. Sve je crveno, puno kamenja, nema aktivnih vulkana, nema zemljotresa, nema nicega zanimljivog.

Ali ako pogledamo malo gore u nebo videcemo da je u pitanju druga prica.

"Povrsina Marsa je trenutno u stanju mirovanja, ali to ne vazi i za atmosferu", kaze Dzon Perl, istrazivac NASA-e, koji trenutno proucava podatke koje je poslao Mars Global Surveyor jos 1997. godine.

Mars Global Surveyor je opremljen opremom koja meri koliko svetla je odbijeno od Marsove atmosfere i to je prvi put da se neka letelica upustila u detaljno proucavanje Marsove atmosfere.

Proucavanja su dala i rezultate, ispostavilo se da je Marsova atmosfera slozenija nego sto se mislilo. Naucnici su "detektovali" jedan oveci oblak koji se nalazi negde iznad juzne hemisfere Marsa, i taj oblak se nije menjao tokom celog leta, a tek negde pocetkom jeseni je poptuno nestao.

"Oblaci u atmosferi Marsa su vidjeni tek 70-ih godina pomocu letelice Viking, ali to nije izazvalo neko posebno proucavanje Marsove atmosfere", kaze Fransoa Forge, koji proucava Marsovu atmosferu na Univerzitetu u Parizu.

[http://www.nature.com/nsu/010719/010719-6.html]

______________________________________________

Sunceva aktivnost ima uticaj na klimu Severne Amerike

Mozda zvuci smesno ili pak cudno, ali utvrdjeno je da Sunceva aktivnost ima veliki uticaj na klimu Severne Amerike. Pitate se sta se desava sa klimom ovog kontinenta?

Desava se to da svaki 11 godina kada je Sunce u svom maksimumu aktivnosti dolazi do naoblacenja. To i ne predstavlja problem prosecnom stanovnistvu, ali zato to smeta naucnicima koji hoce da proucavaju Sunce tokom njegovog maksimuma.

"Utvrdili smo da su oblaci deblji nego inace tokom godine kada je Suncev maksimum", objasnjava Petra Udelhofen, koja je jedna od glavnih ljudi u ovom projektu.

Naucnici koji rade na ovom projektu kazu da ce buduca istrazivanja tacno objasniti vezu izmedju Suncevih variranja, ozona, atmosferskih cirkulacija i naoblacenja. 

[vise: SpaceFlight Now]

______________________________________________

Godisnji odmor na Mesecu 

Jedan holandski arhitekta je svu svoju energiju usmerio ka projektovanju odmaralista koja bi trebala da budu stacionirana na nasem jedinom prirodnom satelitu.

Taj kosmicki kompleks hotela bi trebalo da bude smesten u jednoj od dubokih Mesecevih rila, a sami hoteli, (dve visoke zgrade), bi bili visoki po 160 metara. Sve ovo zvuci privlacno, ali nazalost, hoteli se najverovatnije nece sagraditi pre 2050. godine, tako da nema rezervacija.

"Hteo sam da se odbacim od gravitacije i udjem u svet naucnika, dizajnera i obicnih gradjana koji zele ostvare svoje pokusaje kad je u pitanju zivot van Zemlje", kaze Rombaut. On dodaje: "nadam se da ce se arhitekte u bliskoj buducnosti pridruziti radu koji obuhvata svemirsku arhitekturu"

U planu je da jedan hotel moze da primi maksimum 200 posetilaca, a sto se tice radnika koji ce raditi tamo, oni ce biti smesteni ispod povrsine Meseca, gde ce biti zasticeni od radijacije.

Ono sto ce najvise hteti turisti je to da se malkice prosetaju po povrsini Meseca, ali to ce im biti zabranjeno tako sto ce biti postavljeni znaci NO TRESPASSING.

"Bice lako sagraditi ove hotele, jer je gravitacija na Mesecu sest puta slabija nego na Zemlji, tako da veliki tereti nece vise biti problem za graditelje.

Da bi sve ovo ispalo jos bizarnije, planiraju se cak i Olimpijske Igre na Mesecu, a cak je zakazan datum, 2028. godina. Da li je ovo sve moguce ostvariti? Pa, jedno je sigurno, ima da se nacekamo...jedno par decenija. 

[http://www.space.com/businesstechnology/technology/lunar_hotel_010719-1.html]

______________________________________________

Opasna zbrka u Stefanovom kvintetu

Hablov teleskop je nacinio nove fotografije Stefanovog kvinteta na kojim se vidi jedna velika zbrka izmedju gasova galaksije NGC7319 i galaksije NGC7320C, koja inace vise ne pripada ovoj grupi. Kako su ogromne kolicine gasova ovih dveju galaksija prolazile jedna pored druge, rep galaksije NGC7319 je povucen i razvucen kao konac za sivenje, a duzine je kao Mlecni Put.

"Dobro je to sto smo sada videli ovu ogromnu guzvu u ovoj grupi galaksija, jer da smo vise miliona u buducnosti ne bi smo znali da se ovo desilo", navela je Sara Galager, jedan od vodja ovog projekta.

[http://www.space.com/scienceastronomy/astronomy/hubble_stephans_010719.html]

______________________________________________

C/2001 A2 (LINEAR) - orbitalni elementi
The following orbital elements are taken from MPEC 2001-N31:
C/2001 A2 (LINEAR)
Epoch 2001 May 11.0 TT = JDT 2452040.5
T 2001 May 24.5203 TT                                   Marsden
q   0.779027             (2000.0)            P               Q
z  +0.000856       Peri.  295.3288      -0.4763970      +0.6952426
                   Node   295.1252      -0.4247767      -0.7179667
e   0.999333       Incl.   36.4749      -0.7698121      -0.0340809
From 505 observations 2001 Jan. 3-July 14, mean residual 0".6.
     Nongravitational parameters A1 = +0.54, A2 = -0.4839.
     
C/2001 A2 (LINEAR) - efemeride
Date    TT    R. A. (2000) Decl.     Delta      r     Elong.  Phase   m1
2001 07 10    23 03.51   +09 32.4    0.279    1.166   116.1    51.5   4.9
2001 07 15    22 20.39   +14 51.2    0.320    1.232   126.0    41.9   5.4
2001 07 20    21 45.75   +18 12.8    0.373    1.299   132.9    34.9   6.0
2001 07 25    21 18.53   +20 08.0    0.433    1.367   137.5    30.2   6.5
2001 07 30    20 57.42   +21 04.9    0.500    1.435   140.1    27.0   7.1
2001 08 04    20 41.16   +21 23.8    0.573    1.504   141.1    25.0   7.6
2001 08 09    20 28.74   +21 18.0    0.649    1.573   141.1    23.9   8.0
2001 08 14    20 19.38   +20 56.4    0.730    1.642   140.1    23.3   8.5
2001 08 19    20 12.47   +20 24.9    0.815    1.710   138.5    23.1   8.9
2001 08 24    20 07.57   +19 47.4    0.904    1.779   136.5    23.0   9.3
2001 08 29    20 04.33   +19 06.9    0.996    1.847   134.1    23.1   9.7
2001 09 03    20 02.45   +18 25.3    1.091    1.915   131.5    23.2  10.0
2001 09 08    20 01.72   +17 44.1    1.189    1.982   128.8    23.3  10.3
2001 09 13    20 01.93   +17 04.1    1.290    2.049   125.9    23.4  10.7
2001 09 18    20 02.97   +16 25.9    1.395    2.116   122.9    23.5  11.0
2001 09 23    20 04.70   +15 50.1    1.502    2.182   119.9    23.5  11.3
2001 09 28    20 07.04   +15 17.1    1.611    2.248   116.8    23.5  11.6
2001 10 03    20 09.88   +14 47.1    1.723    2.313   113.6    23.3  11.8
2001 10 08    20 13.16   +14 20.2    1.836    2.378   110.5    23.2  12.1
2001 10 13    20 16.82   +13 56.4    1.952    2.442   107.3    23.0  12.3
2001 10 18    20 20.81   +13 35.8    2.069    2.506   104.1    22.7  12.6
2001 10 23    20 25.08   +13 18.4    2.188    2.570   100.9    22.3  12.8
2001 10 28    20 29.61   +13 04.3    2.308    2.633    97.7    22.0  13.0

 

vrh