Podsetinik, 16.2.03.

VENERA (-4.0mag.)
Venera je jako blizu horizontu u jutarnjim časovima. 28-og će se nalaziti na manje od jednog stepena udaljena od Urana, a 29-og Mesec ce biti udaljen oko 5 stepeni od ove planete.

MARS (0.6mag.)
Mesec će proći na manje od 3 stepena od Marsa 26-og. Mars će 30-og proći na 2 stepena od zvezde Pi Sagittarii "Albaldah" (2.9mag.)

JUPITER (-2.4mag.)
Jupiter se nalazi u blizini zvezdanog jata M44. Jupiterov precnik se smanjio za 7 procenata tokom ovog meseca i na kraju ovog meseca iznosi 41"

SATURN (0.0mag.)
Saturnov prečnik na kraju ovog meseca iznosi 18" što je za 1" manje nego na početku marta. Saturnov mesec Iapetus se nalazi u istočnoj elogaciji 26-og marta. Razmak između Saturna i Jupitera iznosi tačno 45 stepeni u noći 27-og.

PLUTON (13.9mag.)
Ako možete osmatrati objekte 14-te magnitude, onda Pluton možete videti u jutarnjim satima na jugoistočnom nebu, mada je bolje sačekati jun mesec kada će ova planeta oko ponoći biti visoko na nebu.

C/2002 Y1 JUELS- HOLVORCEM
R.A. 23 49.2
DEC. 37 37.0
Elong. 36.1
Mag. 9.1
Delta 1.341

CERES
8.3 mag. Kit (Cetus) 3.6 aj
ang. vel. 0.64"
disk ilum. 99.14%
R.A. 2 13 .3
DEC. 8 13.5

VESTA
5.5 mag. Devica (Virgo) 1.2 aj
ang. vel. 1.0"
disk ilum. 99.74%
R.A. 12 45.0
DEC. 8 43.1

Krajem ovog meseca i početkom aprila asteroid Vesta postaje vidljiva skoro golim okom. Naći je među mnogim objektima u sazvežđu Device i nije baš tako lako. Asteroid Vesta je četvrti otkriveni asteroid nakon Juno, Ceres i Pallas pa iako je Vesta manja od asteroida Ceres i Pallas, Vesta drži rekord najsvetlijeg asteroida na nebu.

Razlog tome je visoki albedo, odnosno površina Veste je svetla za razliku od većine ostalih asteroida čija je površina tamna. Dok Mesec reflektuje svega 6% svetlosti koja na njega pada, asteroid Vesta reflektuje čitavih 38% svetlosti sa svoje površine.

Ove sezone Vesta je najbliža Zemlji 26-og marta kada će sjajiti kao 5.9mag. zvezda u sazvežđu Device, odmah ispod 5.0mag. zvezde Rho Virginis.

U to vreme Vesta je takođe u opoziciji te izlazi u isto vreme kada Sunce zalazi.

Za lov na Vestu najbolje je sacekati oko 11 sati uveče, da bi se Devica i Vesta popeli dovoljno visoko na nebu. Nađite zvezde Delta Virginis i Epsilon Virginis u sazvežđu Device koje "uramljuju" sazvežđe i na otprilike pola puta između ove dve zvezde nalaziće se asteroid Vesta. Dvogled bi bio dovoljan za nalazenje ovog 538 km. velikog objekta koji orbitira iza Marsa.

Trenutna maximalna sjajnost zvezde može biti veća ili manja od predviđene. Zvezda može dostići maximalnost nekoliko dana pre ili posle predviđenog datuma.

Vreme dato u UT kada centar VCT treba da pređe preko Jupiterovog centralnog meridijana. Ova predviđanja podrazumevaju da se VCT nalazi u Jupiterovom sistemu II na longitudi od 80 stepeni. Ako se VCT pomeri, preći će meridijan 1 2/3 minute kasnije za svaki stepen longitude veće od 80-og stepena ili 1 2/3 minute ranije za svaki stepen manje od 80 stepeni.

Svakih šest godina orbite Jupiterovih satelita su okrenute ivicom prema Zemlji, tako da je moguće videti kako sateliti idu jedan ispred ili iza drugog. Ove uzajamne okultacije i eklipse traju mesecima i novi ciklus je počeo novembra meseca. Naravno ovi događaji ne mogu biti viđeni sa svih geografskih širina, tako da se neki vide iz Amerike neki iz Evrope a neki iz drugih delova Zemlje. Iz tog razloga vreme je dato u Univerzalnom vremenu. Ovi događaji su odlična šansa za testiranje teleskopa, optike i kolimacije. Svaki satelit predstavlja disk veličine jedne uglovne sekunde tako da i delimična okultacija pruža šansu za "dvojnu zvezdu" čija se orijentacija i razmak drastično menja u svega par minuta.

Događaji su označeni sa:
o - okultacija
e - eklipsa
P - prstenasta
T - totalna
u ostalim slučajevima je delimična.

Magnituda u procentima je koliko će se smanjiti svetlost satelita koji prolazi kroz senku drugog satelita. U slučaju prstenaste okultacije, magnituda je zapravo odnos prečnika dva tela.

Poslednja kolona u tabeli je trajanje prstenaste okultacije ili totalne okultacije (ako je i jedna od ove dve u pitanju) u sekundama. Vremena su data u UT formatu.

DATUM POČETAK KRAJ DOGAĐAJ MAG % TRAJANJE

      
      24.mar    12:53      12:56 
          I o II        57%

      24.mar    14:24      14:27      I e 
      II        32%

      24.mar    21:59      22:05      I e 
      III        9%

      25.mar    04:11      04:15      IV e II  
      P    24%        125sek.

      25.mar    20:45      20:52      II o III      
      28%

      26.mar    00:07      00:12    
       II e III  P   16%        199sek.

      26.mar    20:40      20:42      II e I        
       8%

      28.mar    01:56      01:59      I o II       
       56%

      28.mar    03:31      03:33      I e 
      II        22%

      30.mar    09:48      09:51      II e 
      I        14%

      31.mar    14:59      15:02      I o II        
      55%

      31.mar    16:38      16:40      I e II        
      13% 