Desilo se u prošlosti

27 januara 1967.
U požaru komandnog modula APOLLO 1 na lansirnoj rampi u toku testiranja izgoreli astronauti Roger Chaffee, Virgil Grissom i Edward White. APOLLO 1 je trebalo da napravi prvi orbitalni test leta komandnog modula.   

28. januara 1986.
Space Shuttle CHALLENGER eksplodirao u vazduhu. Niko od posade nije preživeo. 

28. januar 1611.
Rođen Johannes Hevelius, nemački astronom i graditelj instrumenata. 1641. je izgradio vodeću opservatoriju tog vremena zvanu Sternenburg (izgorela 1679.)

Hevelius je bio prvi astronom koji je opisao svetle tačke, fakule u Sunčevoj fotosferi i povezao ih sa formiranjem tamnih mrlja na Sunčevoj površini. On je takođe prvi izračunao period Sunčeve rotacije.

1644. prvi je uočio faze Merkura, (prolazak Merkura kroz faze je predvideo Kopernik).

Hevelius je otkrio četiri komete, koje je nazvao "pseudo-planetae", predvidjajući da se ovi objekti kreću oko Sunca u parabolicnim orbitama.

"Selenographia" je bio prvi detaljan atlas Meseca koji je izradio Hevelius opisujući kako se detalji na Mesecu menjaju sa mesečevim fazama, i prvi je upotrebio reč "mare" u opisu Mesečevih tamnih delova. Izračunao je visinu lunarnih planina sa mnogo većom tacnošću od Galileja. Njegov katalog od 1564 zvezda i prateći zvezdani atlas "Uranographia" je rezultat mnogih godina osmatranja golim okom i instrumentima sličnim onim koje je koristio Tycho Brahe.

Johannes Hevelius je bio zadnji veliki astronom koji nije koristio teleskop.  

31. januar 1958.

Lansiran EXPLORER 1 prva američka orbitalna letelica, koja je otkrila pojas radijacije oko Zemlje. 

3. februar 1966.

LUNA 9. prva letelica koja se meko spustila na mesečevu površinu.    

vrh

| Home | Sadržaj | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa | | Instrumenti | Istorija i tradicija  | Efemeride |