NEDELJNE VESTI

NOVI OBJEKAT U KAJPEROVOM POJASU VELIČINE PLUTONA?

2004 DW

Astronomi sa Caltech i Yale Univerziteta su u četvrtak otkrili udaljeni objekat koji bi mogao biti veliki skoro kao Pluton. Planetoid je nazvan 2004 DW, i nalazi se u Kajperovom pojasu, milijardama kilometara daleko od Zemlje. Astronomi su procenili da objekat ima prečnik od 1.400 km, ali je to teško potvrditi, zato što je veličina objekta procenjena na osnovu njegove sjajnosti (količina sjaja zvaisi od veličine objekta, ali i od odbojne sposobnosti njegove površine, tj. od albeda, tako da procena veličine objekta na osnovu njegovog sjaja nije potpuno pouzdana).

Ovaj objekat bi mogao biti veći od "Quaoar" objekta, koji trenutno drži rekord kao najveći objekat Kajperovog pojasa. Za razliku od Quaora, ovaj novi planetoid još nije pronađen na starim fotografskim pločama ili drugim snimcima. Zato što njegova orbita još nije u potpunosti razumljiva, objektu se ne može dati ni zvanično ime.

Naučnici za sada imaju podatke samo o jednodnevnom kretanju objekta po nebu, što je mali delić orbite oko Sunca, koja može iznositi i preko 300 godina. Naučnici su već izračunali da je nagib orbite ovog objekta 20 stepeni, što je veći nagib i od orbite Plutona koja iznosi 17 stepeni.

Procenjena veličina od 1.400 km je dobijena na osnovu upoređivanja luminoznosti ovog objekta sa luminoznoscu Quaoara. Za Quaoar se zna da ima albedo od 10%, što je malo vise od reflektivnosti našeg Meseca. Ako je novi objekat sličan, veličina od 1.400 km bi se održala. Ako je albedo niži, onda bi novi objekat mogao biti nešto veći od Quaoara, a ako je albedo viši, onda bi bio manji.

I pored ovoga veličina ne bi bila potvrđena sa sigurnošću, jer naučnici znaju veoma malo o albedu objekata ove veličine na ovoj udaljenosti. Zato se oni nadaju da bi preciznija merenja mogli izvrsiti uz pomoć Habl ili Spitzer teleskopa.

Novi objekat je otkriven teleskopom od 48 inča Palomar observatorije i novom CCD QUEST kamerom, nedavno istaliranom na teleskop.

PREKO 6 MILIJARDI POSETA NASINOG WEB SAJTA

NASA je objavila da je od sletanja Spirit rovera, njen Mars websajt imao više od 6,3 miljardi poseta.

Broj stanovnika na Zemlji trenutno iznosi 6,3 miljardi.

OPORTUNITY PRONAŠAO POLIRANE KUGLICE

Veća fotografija 43 k

Kada je NASA Oportunity rover zagrabio po površini Marsa pre dva dana, otkrio je seriju misterija koje su još uvek zagonetka za naučnike na Zemlji. Male sferične granule koje je Oportunity našao svojim mikroskopom su se takođe nalazile ispod površinskog sloja, ali i pored toga one izgledaju izglančano i polirano.

Sledeći zadatak rovera je da ispita region ogoljenih stena u kojima se se većina od ovih granula nalazile, i time da jasniju sliku naučnicima u šta oni to zapravo gledaju.

ULYSSES NAŠAO TRAGOVE PRAŠINE KOJI DOLAZE SA IO

Jupiterov mesec Io deponuje trag od čestica prašine na svome putu oko Sunca, i taj trag je otkrio ESA Ulisses satelit na daljini od 500 miliona kilometara od Jupitera.

Trag prašine sadrži čestice ne veće od čestica dima, a poreklom su  iz erupcija mnogih vulkana na površini Io meseca.

Jedna neobična osobina o tragu je da ima period od 28 dana, što ukazuje da ove čestice na neki način imaju uzajamnog uticaja sa solarnim vetrovima koji dolaze sa Sunca.

POTRAGA ZA PRAŠINOM ĆE OTKRITI NOVE PLANETE

Umesto direktnog gledanja za planetama veličine Zemlje, možda bi bilo lakše da se traži samo prsten od prašine koji sadrži lični opis formiranja terestričkih planeta,

Ovo tvrde astronomi sa Smithsonian centra Univerziteta u Utahu, nakon novog kompjuterskog modela koji su kreirali. Njihov model predviđa da bi zvezde sa diskom bile malo sjajnije u infracrvenom spektru od zvezda bez diska. Astronomi bi trebali da budu u stanju da predvide veličinu planeta samo po sjaju diska u infracrvenom spektru.

Nedavno lansirani Spitzer teleskop bi bio perfektan za merenje ovih diskova.

HABL SNIMIO PRSTEN OD "BISERA" OKO 1987 SUPERNOVE

Biseri oko supernove 1987

Astronomi su ugledali najsjajniju supernovu modernih vremena pre skoro 17 godina, koju je Habl redovno pratio još od svog lansiranja.

Prošle godine, 1987 Supernova je ponovo pružila iznenađenje kada je udarni talas od eksplozije lupio u prsten gasova koji je najverovatnije "otresen" sa zvezde još pre 20.000 godina. Pod pritiskom izazvanim šok-talasom, gas je počeo da svetli kao prsten od bisera oko centra eksplozije. Još ovakvih svetlećih gasova će se pojavljivati sve dok ceo prsten od gasova ne bude "zapaljen", apsorbujući punu snagu udarnih talasa.

DA LI JE EUROPA KOROZIVNA?

Naučnici su nestrpljivi da ispitaju Europu, jedan od Jupiterovih velikih satelita, zato što izgleda da Europa ima ogromne okeane tečne vode koji bi mogli sadržati život.

Nove analize su otkrile na površni Europe prisustvo vodonik-peroksida (hydrogen-peroxide), i jakih kiselina koje bi mogle uništiti žvot. Naučnici koji su ih pronašli, nisu sigurni da li su ove korozivne hemikalije samo svetlosna prašina na površini meseca ili je u pitanju velika komponenta ledom pokrivenog okeana.

Jos jedan problem istraživanja Europe je otkriće da bi led mogao biti mnogo deblji nego što se pre mislilo. Debljina može biti čak i u rasponu od 10 do 30 kilometara, što bi umnogome otežalo buduće istraživanje ovog satelita.

LANSIRANJE ŠATLA POMERENO ZA 2005. GODINU

Direktor šatl flotile, M. Kostelnik je objavio da je rad na povratku šatla u upotrebu sporiji nego što je planirano, tako da se lansiranje pomera za april ili maj 2005. godine.

Zastoj je najvećm delom prouzrokovan problemima koje imaju inžinjeri zaduženi za izolacionu penu i njeno otkidanje sa rezervoara, što je bio uzrok nesreće Columbie prošle godine.

Šef Nase, Sean O'Keefe je već izvestio komisiju američkog Kongresa da lansiranja neće biti ove godine.

MEĐUZVEZDANI OBLAK GASOVA JE PRIRODNO LEĆE

Evropski astronom Dr.Hayley Bignall (Institute for Very Long Baseline Interferometry), veruje da međuzvezdani oblaci gasova i prašine mogu služiti kao prirodno leće za uveličavanje udaljenih objekata, bolje nego bilo koji teleskop koji bi čovek mogao da izradi.

Svaka galaksija uključujući i naš Mlečni Put ima oblake čestica oko sebe, koji se prirodno drže zajedno gravitacijom. Radijacija sa udaljenih objekata (svetlost, radio talasi, itd.) koja prolazi kroz ove oblake može biti fokusirana da otkrije detalje ovih objekata.

VELIKA CRNE RUPA RASTRGLA ZVEZDU

Ogromna crna rupa rastrgla zvezdu

Astronomi su ugledali supermasivnu crnu rupu u centru galaksije RX J1242-11 u procesu rastrgavanja i konzumiranja zvezde.

Ovaj događaj je otkrio nemački "Roentgen" satelit, koji je uočio eksploziju X zraka sa više energije od supernove u centru galaksije. Astronomi su zatim uperili Naisn Čandra teleskop i Evrposki Newton teleskop X zraka, i posmatrali odvijanje ovog procesa koji je do sada bio teorija.

Veruje se da je zvezda izbačena izvan kursa usled bliskog susreta sa drugom zvezdom, tako da je dospela do supermasivne crne rupe, nakon čega je rastegljena snažnim plimskim talasom dok nije rastrgnuta na delove, oslobađajući neverovatno velike količine energije.

vrh

| Home | Sadržaj | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa | | Instrumenti | Istorija i tradicija  | Efemeride |