vesti
22. februar 2004.

 
   
 Uredio    
Sinia Lavrnja
vandergraaf@sympatico.ca

NEDELJNE VESTI

NOVI OBJEKAT U KAJPEROVOM POJASU VELIINE PLUTONA?

2004 DW

Astronomi sa Caltech i Yale Univerziteta su u etvrtak otkrili udaljeni objekat koji bi mogao biti veliki skoro kao Pluton. Planetoid je nazvan 2004 DW, i nalazi se u Kajperovom pojasu, milijardama kilometara daleko od Zemlje. Astronomi su procenili da objekat ima prenik od 1.400 km, ali je to teko potvrditi, zato to je veliina objekta procenjena na osnovu njegove sjajnosti (koliina sjaja zvaisi od veliine objekta, ali i od odbojne sposobnosti njegove povrine, tj. od albeda, tako da procena veliine objekta na osnovu njegovog sjaja nije potpuno pouzdana).

Ovaj objekat bi mogao biti vei od "Quaoar" objekta, koji trenutno dri rekord kao najvei objekat Kajperovog pojasa. Za razliku od Quaora, ovaj novi planetoid jo nije pronaen na starim fotografskim ploama ili drugim snimcima. Zato to njegova orbita jo nije u potpunosti razumljiva, objektu se ne moe dati ni zvanino ime.

Naunici za sada imaju podatke samo o jednodnevnom kretanju objekta po nebu, to je mali deli orbite oko Sunca, koja moe iznositi i preko 300 godina. Naunici su ve izraunali da je nagib orbite ovog objekta 20 stepeni, to je vei nagib i od orbite Plutona koja iznosi 17 stepeni.

Procenjena veliina od 1.400 km je dobijena na osnovu uporeivanja luminoznosti ovog objekta sa luminoznoscu Quaoara. Za Quaoar se zna da ima albedo od 10%, to je malo vise od reflektivnosti naeg Meseca. Ako je novi objekat slian, veliina od 1.400 km bi se odrala. Ako je albedo nii, onda bi novi objekat mogao biti neto vei od Quaoara, a ako je albedo vii, onda bi bio manji.

I pored ovoga veliina ne bi bila potvrena sa sigurnou, jer naunici znaju veoma malo o albedu objekata ove veliine na ovoj udaljenosti. Zato se oni nadaju da bi preciznija merenja mogli izvrsiti uz pomo Habl ili Spitzer teleskopa.

Novi objekat je otkriven teleskopom od 48 ina Palomar observatorije i novom CCD QUEST kamerom, nedavno istaliranom na teleskop.

PREKO 6 MILIJARDI POSETA NASINOG WEB SAJTA

NASA je objavila da je od sletanja Spirit rovera, njen Mars websajt imao vie od 6,3 miljardi poseta.

Broj stanovnika na Zemlji trenutno iznosi 6,3 miljardi.

OPORTUNITY PRONAAO POLIRANE KUGLICE

Vea fotografija
43 k

Kada je NASA Oportunity rover zagrabio po povrini Marsa pre dva dana, otkrio je seriju misterija koje su jo uvek zagonetka za naunike na Zemlji. Male sferine granule koje je Oportunity naao svojim mikroskopom su se takoe nalazile ispod povrinskog sloja, ali i pored toga one izgledaju izglanano i polirano.

Sledei zadatak rovera je da ispita region ogoljenih stena u kojima se se veina od ovih granula nalazile, i time da jasniju sliku naunicima u ta oni to zapravo gledaju.

ULYSSES NAAO TRAGOVE PRAINE KOJI DOLAZE SA IO

Jupiterov mesec Io deponuje trag od estica praine na svome putu oko Sunca, i taj trag je otkrio ESA Ulisses satelit na daljini od 500 miliona kilometara od Jupitera.

Trag praine sadri estice ne vee od estica dima, a poreklom su  iz erupcija mnogih vulkana na povrini Io meseca.

Jedna neobina osobina o tragu je da ima period od 28 dana, to ukazuje da ove estice na neki nain imaju uzajamnog uticaja sa solarnim vetrovima koji dolaze sa Sunca.

POTRAGA ZA PRAINOM E OTKRITI NOVE PLANETE

Umesto direktnog gledanja za planetama veliine Zemlje, moda bi bilo lake da se trai samo prsten od praine koji sadri lini opis formiranja terestrikih planeta,

Ovo tvrde astronomi sa Smithsonian centra Univerziteta u Utahu, nakon novog kompjuterskog modela koji su kreirali. Njihov model predvia da bi zvezde sa diskom bile malo sjajnije u infracrvenom spektru od zvezda bez diska. Astronomi bi trebali da budu u stanju da predvide veliinu planeta samo po sjaju diska u infracrvenom spektru.

Nedavno lansirani Spitzer teleskop bi bio perfektan za merenje ovih diskova.

HABL SNIMIO PRSTEN OD "BISERA" OKO 1987 SUPERNOVE

Biseri oko supernove 1987

Astronomi su ugledali najsjajniju supernovu modernih vremena pre skoro 17 godina, koju je Habl redovno pratio jo od svog lansiranja.

Prole godine, 1987 Supernova je ponovo pruila iznenaenje kada je udarni talas od eksplozije lupio u prsten gasova koji je najverovatnije "otresen" sa zvezde jo pre 20.000 godina. Pod pritiskom izazvanim ok-talasom, gas je poeo da svetli kao prsten od bisera oko centra eksplozije. Jo ovakvih svetleih gasova e se pojavljivati sve dok ceo prsten od gasova ne bude "zapaljen", apsorbujui punu snagu udarnih talasa.

DA LI JE EUROPA KOROZIVNA?

Naunici su nestrpljivi da ispitaju Europu, jedan od Jupiterovih velikih satelita, zato to izgleda da Europa ima ogromne okeane tene vode koji bi mogli sadrati ivot.

Nove analize su otkrile na povrni Europe prisustvo vodonik-peroksida (hydrogen-peroxide), i jakih kiselina koje bi mogle unititi vot. Naunici koji su ih pronali, nisu sigurni da li su ove korozivne hemikalije samo svetlosna praina na povrini meseca ili je u pitanju velika komponenta ledom pokrivenog okeana.

Jos jedan problem istraivanja Europe je otkrie da bi led mogao biti mnogo deblji nego to se pre mislilo. Debljina moe biti ak i u rasponu od 10 do 30 kilometara, to bi umnogome otealo budue istraivanje ovog satelita.

LANSIRANJE ATLA POMERENO ZA 2005. GODINU

Direktor atl flotile, M. Kostelnik je objavio da je rad na povratku atla u upotrebu sporiji nego to je planirano, tako da se lansiranje pomera za april ili maj 2005. godine.

Zastoj je najvem delom prouzrokovan problemima koje imaju ininjeri zadueni za izolacionu penu i njeno otkidanje sa rezervoara, to je bio uzrok nesree Columbie prole godine.

ef Nase, Sean O'Keefe je ve izvestio komisiju amerikog Kongresa da lansiranja nee biti ove godine.

MEUZVEZDANI OBLAK GASOVA JE PRIRODNO LEE

Evropski astronom Dr.Hayley Bignall (Institute for Very Long Baseline Interferometry), veruje da meuzvezdani oblaci gasova i praine mogu sluiti kao prirodno lee za uveliavanje udaljenih objekata, bolje nego bilo koji teleskop koji bi ovek mogao da izradi.

Svaka galaksija ukljuujui i na Mleni Put ima oblake estica oko sebe, koji se prirodno dre zajedno gravitacijom. Radijacija sa udaljenih objekata (svetlost, radio talasi, itd.) koja prolazi kroz ove oblake moe biti fokusirana da otkrije detalje ovih objekata.

VELIKA CRNE RUPA RASTRGLA ZVEZDU

Ogromna crna rupa rastrgla zvezdu

Astronomi su ugledali supermasivnu crnu rupu u centru galaksije RX J1242-11 u procesu rastrgavanja i konzumiranja zvezde.

Ovaj dogaaj je otkrio nemaki "Roentgen" satelit, koji je uoio eksploziju X zraka sa vie energije od supernove u centru galaksije. Astronomi su zatim uperili Naisn andra teleskop i Evrposki Newton teleskop X zraka, i posmatrali odvijanje ovog procesa koji je do sada bio teorija.

Veruje se da je zvezda izbaena izvan kursa usled bliskog susreta sa drugom zvezdom, tako da je dospela do supermasivne crne rupe, nakon ega je rastegljena snanim plimskim talasom dok nije rastrgnuta na delove, oslobaajui neverovatno velike koliine energije.

vrh

| Home | Sadraj | Galaksija | Sunev sistem | Teorija i praksa |
| Instrumenti | Istorija i tradicija  | Efemeride |