Astronomski magazin - HOME

am@astronomija.co.rs
 
 
Sunce
 

Sadržaj AM
 

 
NSPoint

 
vesti
PLANETARNE NOVOSTI
 

Srđan Penjivrag
srdjanp@ptt.yu

 
14.10.2006

dps.jpg (40355 bytes)

U Pasadeni (Kalifornia, USA) se od 8. do 13. oktobra održava naučni skup posvećen aktuelnim dostignućima u istraživanju planeta, asteroida i kometa u Sunčevom sistemu. Po redu ovo je 38. DPS (Division for Planetary Sciences) sastanak. Astronomski magazin ovoga puta nema izveštača sa lica mesta, kao i u prethodnim slučajevima, ali ima insajderske informacije. O nekim otkrićima smo već pisali, neka će biti predstavljena kasnije a sada ćemo dati samo spisak najanimljivijih stvari o kojima se govorilo u proteklih nekoliko dana.

Kliknite na poster

Titan

Jezera tečnog metana i/ili etana su konačno pronađena. To je vest stara nekoliko meseci. Novo je činjenica da ih ima samo blizu severnog pola i to baš na svakom prelazu Kazinijevog radara preko površine Titana. Dvadeset stepeni iznad i ispod ekvatora rezervisano je za ogromna peščana prostranstva išarana dinama.

2006saturn.jpg (19116 bytes)
Saturn, kliknite na sliku

Saturn

Oblaci nanizani kao biseri na ogrlici otkriveni su u atmosferi Saturna. Registrovani su u infracrvenom delu spektra i prostiru se oko čitave planete. Jedinstven fenomen u Sunčevom sistemu.

Schwassman-Wachmann 3

Ova kometa je otkrivena 1930. a na više delova se raspala 1995. godine. Oko Sunca se okrene za 5,4 godine. Detaljna ispitivanja izvršili su Habl i Spitzer (teleskopi). Preliminarni rezultati govore da je malo razlike u hemijskom sastavu između fragmenata komete što znači da je veoma homogena i gotovo na svim dubinama sastavljena od istog materijala.

Enceladus

Otkriće gejzira na ovom malom ledenom satelitu Saturna je stara vest. Ono što je novo jeste da oni rade non stop. I praznikom. Kada god Kazini uslika Enceladus sa većom ekspozicijom oni su tu. Enceladus je glavni izvor materije u Saturnovom E prstenu. Još uvek je nepoznato sa kojom količinom tečne vode ispod ledene kore raspolaže Enceladus.

Mesec

Mesečev orbiter SMART 1 svoju vrlo uspešnu misiju završio je kontrolisanim padom na površinu našeg satelita. Krater koji je napravio iznosi 10 metara i previše je mali da bi se video sa Zemlje. Ipak, sam bljesak udara detektovan je uz pomoć velikih teleskopa.

Mars

Oportjuniti je stigla do Viktorije, velikog kratera nekih 7 kilometara daleko od mesta spuštanja. Ne postoji dovoljno superlativa koji bi opisali ovaj podvig i panoramske slike koje je napravila sa ruba kratera. Dok je rover posmatrao dramatičan predeo Viktorije sa vrha litice, na nebu Marsa se pojavio MRO, novi orbiter, i svojom moćnom kamerom ovekovečio ovaj događaj. Slika je pravi monstrum od preko milijardu (!!!) piksela i po mnogima spada među 50 najlepših slika ikada načinjenih van Zemlje.


Mnogi radovi prezentovani na ovom skupu biće objavljeni u popularnim naučnim časopisima u narednom periodu.

(14.10.2006.)


Komentar?

Vaše ime:
Vaša e-mail adresa:
Predmet:
Vaš komentar:

vrh

 

 

AM Index