Pao je pravi first light! Uvjeti nisu baš bili neki, ono, visoki oblaci, loša transparentnost..ali vidjelo se nekaj, pa je bilo šteta propustiti priliku:) Par kratkih observinga sam nabacio iz Štrmca, Petrinog sela onkraj Samobora. Nebo je bilo... onak... ko iz Zagreba kad je vedro recimo.

Eee, al bilo je dovoljno dobro da budem impresioniran dalekozorom :) Baš je super gledati s njim, po noći se tek kuži kako ima veće prividno vidno polje i gust je švrljati po nebu. U vidno polje taman stanu tri zvijezde Orionovog pojasa, i još malo mjesta sa strane. M31 je bila ok, ništa specijalno zbog šugavih uvjeta. Double cluster je super, a Plejade su definitivno ko stvorene za ovaj dalekozor... ili možda obrnuto? ;) Iako sam stalno žudio za tamnim japetičkim nebom, objekti se uopće nisu tako loše vidjeli. Recimo, M27 (Dumbell) se bez problema kuži iz prve (al i bio je blizu zenita), a otvoreni skupovi u Kočijašu su se vidjeli usprkos tankoj naoblaci i tome što su bili dosta nisko. M52 (otvoreni u Kasiopeji) je bio mutna mrlja..ali M81 i 82 nisam uspio naći, smetale su mi kuće da se orjentiram, a bili su full nisko pa se nisam previše trudio. M42 je bio skroz šugav, vrlo nisko i u smjeru Zagreba. Saturn..mislim da sam dobro skužio da je duguljast. Bit će zanimljivo promatrati kad dalekozor bude nekako montiran.

E sad kaj je bed... opet, izoštravanje. Malo sam se mučio, teško je držati mirno i izoštravati... pa onda desni okular... pa se nekaj zmrda pa opet ponovo. Inače se može sasvim okej držat u rukama i gledati. Ak se nasloniš negdje, na auto, zid, nekaj, bude baš dobro. Samo nakon nekog vremena postane naporno za ruke i treba se odmoriti. Na početku promatranja sam bez prekida zujao po nebu, al onda sam počeo osjećat umor u rukama i trebalo je radit pauze nakon svakog objekta. Nije tako strašno, kaj, samo malo spustiš dalekozor i odmoriš ruke dok snimaš na nebu kaj ćeš sljedeće gledat, ali za duže promatranje bi možda moglo bit problem. Vidićemo ;)

(novembar 2002.)

vrh