Oblaci nad Kulom. Opservatorija ADRB

Vest je već stara ali i dalje odzvanja po medijima. AD "Ruđer Bošković" je suočeno sa najvećim izazovom u svojoj zavidno dugoj istoriji, zapravo sa problemom sopstvenog opstanka. Bilo je, naravno, i ranije teških momenata, ali oni su dolazili u ionako teškim vremenima kada se nije ni očekivalo nešto dobro, već samo nešto loše. Utoliko je ovaj sadašnji udar bolniji.

Sve je počelo 26. oktobra 2006. kada je "Ruđeru" stigao dopis kojim Javno preduzeće "Beogradska tvrđava" traži od AD podatke o kvadraturi zgrada na Kalemegdanu koje ovo društvo koristi. U jednoj zgradi je opservatorija, a u drugoj planetarijum. To samo po sebi nije strašno, mada bi JP "Beogradska tvrđava" po logici stvari te podatke već moralo da ima. Zatim se traže dokumenta o osnovu po kome Ruđer te zgrade koristi. Ni to nije strašno, mada bi JP "Beogradska tvrđava" po logici stvari moralo da zna po kom osnovu se ko nalazi na Tvrđavi. Ono što jeste strašno je profaktura na 140 000 dinara na ime kirije. Mesečno! To nisu male pare ni za profitnu organizaciju, a "Ruđer" je neprofitan. On je tu zbog građana.

Nataša Stanić, magistarka astronomije i upravnica opservatorije i planetarijuma za AM kaže da njoj, a ni drugim Ruđerovcima nije jasno mnogo toga u vezi dopisa koji su dobili.

- Nije najvažnije, ali stvarno ne znam kako je JP došlo do tog iznosa ako ne zna koliku površinu imaju zgrade koje koristimo. Nije nam jasni ni zašto se nama obraćaju kada mi s njima nismo ni u kakvom pravnom odnosu. Pravo da neki prostor da u zakup, kao i pravo da taj zakup otkaže, ima isključivo grad Beograd. Ako je to svoje pravo Grad preneo na nekog drugog mi smo o tome morali blagovremeno da budemo obavešteni.

Dalje gospođa Stanić kaže - Sem toga, vredi pomenuti i to da je Ruđer bio investitor na adaptaciji ovih zgrada (uz povremenu jednokratnu pomoć grada) i da se prema ovom prostoru uvek odnosio domaćinski, tj. čuvao ga, održavao, zapravo spasavao od propasti tokom niza zadnjih decenija.

Planetarijum

Na osnovu Zakona o obligacionim odnosima, ugovor, koji je još davno sklopljen između ADRB i Uprave za gradsko zelenilo, postao je automatski ugovor na neodređeno vreme jer je Društvo ispunjavalo sve tačke tog ugovora, a to znači da smo mi ovde potpuno legalno. Pošto Uprava za gradsko zelenilo nije više korisnik tog prostora, pravo korišćenja stiče isključivo grad Beograd. A ne neko JP.

Tražila sam hitan prijem kod gradonačelnika, nastavlja gospođa Stanić, ali prolazili su dani a da me niko nije pozvao. Ispostavilo se da je naš slučaj gradonačelnik preneo svom pomoćniku za kulturu, gđi Mojović, ali da se moja molba na putu iz jedne u drugu kancelariju izgubila. Dobro, na kraju, posle dve nedelje i nakon bezbroj mojih intervencija, telefonom me je pozvala gđa Mojović i tada sam shvatila da Grad jednostavno više nije zainteresovan za nas. Onda sam krenula po televizijama, počele su o ovom slučaju da pišu novine...

Mi taj novac nemamo i ako se odluka o plaćanju ovog zakupa ne ukine, najstarije AD na ovim prostorima biće ugašeno, neće više biti opservatorije, neće biti planetarijuma. Izgleda da to nikog nije briga, završava svoj razgovor gospođa Stanić.

Saša Zorkić

(02.11.2006.)

vrh