|
Skopsko AD je rano ujutru 21.03. bila na doček prolećnog Sunca. U blizini grada Kumanova nalazi se jedan vrh nazvan Taticev Kamen na kome se nalazi jednan veoma upečatljiv prirodan fenomen za koji postoji mogućnost da se u neolitskom vremenu koristila kao opservatorija. Sam vrh planine je prekriven bazaltnim stenama koje se vetrom i kišom izbrazadane na veoma čudan i rekao bih nezemaljski način. Ovu lokaciju su otkrili neki bugarski arheolozi, a sada su i neki ljudi iz Makedonije zainteresovani za tu lokaciju i u našim novinama je najavljena ta lokacija kao makedonski Stoun hendž.
Ličhno mislim da je to preterano jer teško da možete videti nešto što je 100% delo ljudske ruke, a da ne posumnjate da je to sama priroda izvajala. Nekoliko nas se složilo da je cela lokacija uistinu vajarsko delo prirode i da je možda korišćena za neke rituale. Mogućnost da to bude i neki vid praopservatorije postoji samo zato što su rubovi tako izrezbani vetrom da je moguće da se neko u to vreme pozabavio lociranjem nekih tačaka pri izlasku Sunca. To ipak ostavljam da izuče ljudi koji imaju stvarno poznavanje oko arheologije, geologije, a da astronomija naknadno uđe samo ako se stvarno uvidi da postoji mala mogućnost da je neko pokušavao da tamo odredi neke tačke pri izlasku Sunca. Za sada mi izgleda da su se neki astronomi zaletelii tamo i da su senzacionalističkim vestima sa bombastičnim naslovima kao što je "makedonski stoun hendž" samo doveli astronomiju u nezgodni položaj. Ne znam koliko je arheo astronomjija razvijena kao nauka u svetu i koliko bi neko sa strane bio spreman da dođe i da proceni dali tamo na Taticevom kamenu uistinu nečega astronomskog ima. Ovako neuki ljudi mogu astronomiju da izvrgnu podsmehu kao što je to svojevremeno chinio Deniken.
Bilo kako bilo Taticev kamen vredi da se vidi ako nizbog čega drugog onda zbog svog vanzemaljskog pejsaža i da se oseti veoma jak i hladan vetar. Tog jutra smo bili nas sedmorica i napravili smo neke slike. Ovom prilikom vam šaljem samo nekoliko koje su slikane elktronkim fotoaparatom dok za druge će morati da se sačeka njihovo razvijanje. Na slikama ćete videti predeo, pa sami procenite da li tamo ima nečeg što je klesala ljudska ruka ili je to bio vetar koji je tamo uistinu veoma jak. Malo su nas omeli oblaci ali je prvo prolećno Sunce stvarno bilo predivno. Možda i zbog krajolika ili napora da se stigne na sami vrh ili možda lepota pustoši oko vas, pogled je bio uistinu fantastičan. Vredelo je svog znoja, neprospavane noći, isušenih usni od vetra i poprilične hladnoće. Ako budemo neshto organizovali letos kada bude malo toplije bilo bi zanimljivo napraviti noćne slike sa širokougaonim objektivom. No otom potom. Kada nam neko od vas bude došao u goste organizovaćemo nešto da odemo do Taticevog kamena (Kokinog sela) ukoliko ima zainteresiranih. Naravno! (mart 2003.)
|
