|
Iako je odlazak na teren bio planiran za neki dan ranije vremenski uslovi to jednostavno nisu dozvolili. Ipak da sve nebude zimski tužno pobrinuo se 5. januar tekuće godine. Lep, vedar dan, kao poručen da se po prvi put ove godine izađe i provetri oprema za posmatranje i fotografisanje. Povod još bolji. Kometa 2004 Q2 je bila vidljiva već duže vreme golim okom a tih dana je bila u skoro svom maksimalnom sjaju, a i nalazila se u blizini Plejada. Sve ovo se nije moglo tako olako propustiti. Ni hladno vreme me nije moglo pokolebati i dao sam znak da se astro banda poznatija kao Skopksko AD počne okupljati i dogovoreno je da se nađemo u 17:30 ali pošto Deki nije dolazio nisam očekivao da ću kasniti ali da ipak malo zakasnimo pobrionuo se, njegovo veličanstvo, naš predsednik, Andreja. Imali smo problema sa prevozom. Puno više ljudi nego automobila. Kako i da je nekako smo stigli u blizini naše standardne lokacije, Rudine, ali pošto je tamo bilo malo snega rešili smo da opremu postavimo skoro nasred puta na jednom parkingu. Sreća što po tom putu skoro i niko da ne prolazi osim službenih vozila tako da smo imali smo 3-4 posetioca, a kakve smo sreće baš smo slikali i u sred ekspozicije nam je uleteo automobil, pa smo morali da prekidamo ( %&/$# ti sreću). Počeli smo da se raspakujemo i baš kada smo raspakovali opremu stigao je Adreja sa ostalima. Nekako smo se podelili u dve grupe. Jednu je predvodio Alek koja je odredjivala graničnu magnitudu i na mom malom Celestron 80mm ED (koji je bio postavljen na fotografskom stativu) su posmatrali i crtali kometu i okolne zvezde. Sa Alekom su bili Viki, Filip,An(Toni)o&Martin(čugo od čoveka, nejedu ga komarci i vidi što niko drugi osim njega ne vidi). Tabelu i crteže možete videti na našem sajtu http://www.astronomija.com.mk/vest.asp?id=307. Interesantno je videti razliku u vidu između Martina (za kog u zadnje vreme mislim da mu i ne treba teleskop jer vidi do ko zna koje magnitude, u plusu of cours) i Aleka (koji je skoro operiosao oči i skinuo cvikere). Kako smo izgledali i kako smo prošli možete da vidite takođe na našem sajtu http://www.astronomija.com.mk/vest.asp?id=307. U drugoj grupi smo bili Andreja, Borče i ja i bavili smo se astrofotografijom. Posle kraćeg gledanja komete kroz teleskop rešili smo ipak da uslikamo kometu. Opet smo onako na brzaka useverili teleskop, postavili aparat i izbalansirali sve koliko smo najbolje mogli. Prvi problem je ispao sa objektivom od 135mm jer je nešto u njemu počelo da klopoće i nije se moglo izoštriti. Onda smo prešli na objektiv od 200mm i sve se vratilo na mestu kao što i treba. Isprva je moralo malo korigovati pri vođenju a kasnije je toliko bilo dobro da skoro i da nismo morali da držimo komande. Na nekim od slikama možete videti crveno svetlo a ono potiče od Alekove lampe ili od stop svetala Andrejine Tojote Jaris. Bogami to će neko da mi plati kad budem konačno utvrdio ko je kriv za to:-). Slikali smo sa Konikom Centuriom od 400 ASA, a ekspozicije su bile od 4min(kad nas je prekinuo auto koji je dolazio do 15 minuta. Kasnije kada smo oučili da je praćenjeodlično, slikali samo kometu sa ekspozicijom od pola sata ali nas je zeznuo moj pigi bek držač za aparat koji je iz neznam kog razloga proklizavao pa fotke ništa ne vrede jer liče na star trail slikanje. Tako smo slikali i konjsku glavu ali nije vredelo, opet nam je proklizio pigi bek. Srećom to se nije desilo kada smo slikali M42 pa smo uradili tri fotke od 5,10 i 15min, koje nisu ispale loše sobzirom da se i kvalitet neba pogiršavao sa nekom visokom izmaglicom. Posle fotografisanja rešili smo da bacimo pogled na Saturn i kao što sam i ranije pisao nastala je opšta gužva oko teleskopa. Menjali smo povećanja i uživali. Brojali smo Saturnove satelite i naravno Martin ih je video 100;-))). Saturn koji se sasvim lepo video je imao i svoju trecu dimenziju i bio je baš kao loptica u obruču. Povećavali smo ga do 600 puta ali je svoju lepotu pokazivao na 200 i 300 puta. Posle Saturna od promrzlosti nismo primetili da nam se Jupiter krio iza granja obližnjeg dreveta tako da njega nismo gledali i počelo je pakovanje za put ka toplom krevetu. E sad i pored hladnoce i manjka teleskopa ostaje ipak jedan lep provod pod vedrim nebom i lepim fotkama u kojim se nadam da ćete i vi uživati. Pozdrav 15.01.2005.
|
