|
Jedno vreme sam mislio da nije loše da napišem jedan mail kao protest za sve ove oblačne dane koji nas već duuuugo razdvajaju od pogleda ka zvezdama ali sam onda shvatio da sam i sam možda kriv za svu tu oblačnost. Od nove godine pa sve do 29. marta sam molio boga da mi na taj dan (kada je bilo totalno pomračenje Sunca) bude vedro, pa taman da nevidim zvezdu 6 meseci i duže. To za Sunce se bogami pogodilo i hvala svevišnjem Manituu za to ali bogami pobrinuo se i oko oblačnosti. Nekako kao po pravilu razvedrilo bi se u doba punog Meseca kada je nebo skoro neupotrebljivo za deep sky objekte. I rešio sam da odemo na teren pa makar nas i kiša isterala ali morao sam nekako da prekinem ovaj malerozni niz od skoro 5-6 meseci. Doduše bili smo na par sati u februaru ali to i nije vredno pomena. Pre 10’ak dana smo pokušali da odemo na teren ali smo na pola puta zastali jer nam se onako usput skroz naoblačilo. U petak je imalo izghleda da bude lepo vreme ali je kiša počela da pada oko 14 h, pa sam zvao meteorologe i oni su mi rekli da će se u toku noći razvedriti. Pozvao sam ljude iz drušva i okupili smo se nas 9-oro. Ljudi su bili skeptični i bilo je predloga da se vratimo ali ja sam bio rešen da idem do kraja pa taman sekire padale s neba. Krenuli smo kasnije i na teren stigli nešto posle 22 h. Na Rudinama (naša standardna lokacija) ni zvede. Oblaci obavili celo nebo. Tu i tamo po neka rupa koliko da se zalažemo. Rešio sam da postavimo teleskope i to se pokazalo kao dobra odluka. Videli smo neke kvarove kod motora pa smo ih onako “vredni” popravili u mraku pod svetlom lampi (čitaj Dejanova neonka). Potom smo se malo prošetali i pogledali lepu panoramu pod Mesecom i onda je zarosila kišica. U blagoj panici smo rešili da ipak sklopimo i upakujemo teleskope. Dogovorili smo se da ipak malo sačekamo da vidimo kako se kreću oblaci i izigravali nadri meteorologe. Otvarale su se neke rupe po nebu i isto tako zatvarale. Na kraju su se i oblaci umorili od naše upornosti i verujte za manje od pola sata se razvedrilo 100% (i slovima sto posto) i odmah smo postavili teleskope. Jupiter je bio prva meta. Posle skoro cele godine lepo je videti tog džina u okularu. Na 200x je bio prekrasan u Orionu od 150 mm reflektoru. 4 satelita ravromerno raspodeljeni po dva sa obe strane kao neki čuvari oko njega, a pojasi na Jupiteru kao neka elegantna odora. Pegu nismo uočili ili ona možda tada nije bila vidljiva. Malo smo spržili zenice sa Mesecom koji je bio na zalazu, a onda je na red došla raskomadana kometa 73P čija dva fragnenta su se sasvim lepo videla u oba u Herkulu. Prvo sam probao dvogledom 7x50 i tamo su se videle lepe mrljice od komete. Onda sam se prihvatiio teleskopa i u mom Orion tražiocu 9x50 teško da takvo nešto lepo može da vam pomogne. C fragment se odlično mogao zabeležiti. Glava komete je bia puno sjajnija od repa i lepo se od njega razlikovala dok je B fragment bio skoro egalan po celoj svojoj dužini. Sa Andrejom smo rešili da je slikamo i nabrzinu smo useverili i izbalansirali teleskop i postavili aparat. Slikali smo sa mojim Zenit aparatom, 200 mm objektiv f/4 , ekspozicija oko 10 minuta. Film FUJI 400 ASA. Ja sam skoro do juta slikao dok su ostali na druga dva teleskopa šarali po M-ovima. Teleskop nije baš radio onako dobro kao što zna pa sam morao non stop voditi i korigirati po RA. Kako i da je nešto je od tih slika ispalo i možete ih videti kao i to šta smo mi radili dok je bilo oblačno. To bi bilo to. Nadam se da smo razbili sve malere i daćemo ubuduće imati više vedrih noci. Pozdrav Radan (07.05.2006.)
|
Komete
- verovanja o kometama, priroda kometa, kako da
O kometama Kratak tekst o kometama
|
