intervju

Marko

AM: Iznesi nam ukratko svoje utiske o olimpijadi?

Marko: Olimpijada je izuzetna stvar i teško je preneti njen duh onima koji nisu na njoj učestvovali. Možda je zapravo to i jedina stvar koju učesnici ponesu sa sobom i zadrže je kao jedinu pravu, neprolaznu uspomenu koju zadrže samo za sebe. Po tome se takmičari valjda i prepoznaju kada se vide nakon puno godina. Organizacija je bila odlična, međuljudski odnosi još bolji a što se tiče uspeha to je svakako najbolja stvar koja nam se desila.

AM: Kako su vas primili u Rusiji?

Marko: Još kada smo stigli u Bukovo, Armen Oskanjan, vođa jermenske ekipe, je ušao u autobus i pitao: ”Ima li ovde Beograđana?” (na srpskom, naravno). Rusi iz Organizacionog odbora su se trudili da nam boravak bude izuzetno udoban i zanimljiv – i uspeli su.

AM: Hrana, je li bila dobra?

Marko: Bila je vrlo dobra. Ne bih se žalio da je takva i u Petnici.

AM: Dobro, kuvarice u Petnici ovo sigurno
neće čitati pa možeš da pričaš šta hoćeš.
Nego kakv su bili uslovi za takmičenje na
olimpijadi?

Marko: Teorijski i praktični deo smo radili u školi, a posmatrački, naravno, pod vedrim nebom. Sva tri dela su bila dobro organizovana, vrlo slično našim republičkim i saveznim takmičenjima. Nismo imali nikakve posebne uslove, ali postojeći su bili sasvim zadovoljavajući.

AM: Kakva je bila konkurencija?

Marko: Ako isključimo ekipe Rusije, Moskve i Indije koje imaju ne samo dugu tradiciju na olimpijadi, već i u astronomskom obrazovanju učenika, možemo reći da smo se ravnopravno nosili sa svim ostalim ekipama od kojih su mnoge već učestvovale, što je ohrabrujuće za našu astronomiju.

AM: Jeste li imali nekih zvaničnih i
prijateljskih kontakata sa drugim ekipama?

Marko: Naravno. Naročito smo bili bliski sa ekipama Indije i Brazila, ali smo se družili i sa Bugarima, Italijanima, Koreancima… Prijateljstva koja smo sklopili sa učesnicima i liderima ekipa mogu biti veoma značajna i korisna za naša buduća učešća na olimpijadi.

AM: Kakav je bio Igor?

Marko: Mislim da je dovoljno reći da nismo mogli imati boljeg vođu. Verujem čak da bi se i ostali učesnici i lideri složili sa tim.

AM: Kakav je bio smeštaj?

Marko: Odličan. Bili smo smešteni u hotelu u kome inače odsedaju ruski naučnici koji dolaze na BTA i RATAN.

AM: Reci nam nešto o gradu u kome
ste boravili.

Marko: Veoma je mali. Postoji samo šest zgrada: škola, hotel i četiri stambena bloka. Svuda okolo je šuma, a u neposrednoj blizini grada protiče predivna reka.

AM: Sada nakon takmičenja možeš da
oceniš pripreme. Da li su bile dobre.

Marko: Mislim da bi sa aktivnijim pripremama ostvarili još bolje rezultate. Taj nedostatak se jasno osetio naročito u teorijskom delu. No ovo je tek prvo učešće i nije bilo previše vremena između selekcije i olimpijade. Ubeđen sam da će se svake godine selekcija i pripreme takmičara odvijati sve organizovanije.

AM: Jesu li zadaci na olimpijadi bili teški?

Marko: Mislim da nisu. Možda su bili pomalo neobični i neočekivani.

AM: ?

Marko: Zapravo na teorijskom delu smo očekivali drugačije zadatke imajući u vidu to kakvi su bili na predhodnim olimpijadama. Najviše pometnje je izazvao treći zadatak i makar kod mene je stvorio utisak da je čitav test pomalo neastronomski. Bilo je još diskutabilnih zadataka što zbog same formulacije, što zbog težine. Što se posmatračkog i praktičnog dela tiče, tu su zadaci bili bolje pripremljeni i u skladu sa onim koji su bili proteklih godina.

AM: Jesli li ti zadovoljan ostvarenim rezultatom?

Marko: Naravno. No ipak smatram da smo u ovom trenutku mogli da uradimo i bolje. Najviše poena smo izgubili upravo na teorijskom delu (u koji smo se najviše uzdali) i to nas je lišilo bolje pozicije.

AM: Reci nam još šta je za tebe bilo
posebno interesantno u Rusiji.

Marko: Ja bih pre svega izdvojio posetu teleskopima BTA i RATAN. To je svakako jedna od najinteresantnijih stvari koje mogu da se dogode astronomu. I još jedna bitna stvar. Na fudbalskoj utakmici Bukovo – Svet, svet je pobedio sa 6:3.

AM:o) Kako su vas primili ovde kod nas?

Marko: Bilo je zaista različitih reakcija, od oduševljenja pa do toga da su me tešili time da će drugi put biti bolje. U svakom slučaju nije mala stvar dobiti medalju na olimpijadi, naročito u Leskovcu.

[novembar 2002.]