02.10.2007.

Više od 200 naučnika iz 26 zemalja, među kojima su SAD, Velika Britanija, Italija, Nemačka, Rusija i Japan, okupiće se na Papskom univerzitetu u Rimu radi proučavanja svemira. To je drugi skup astronoma u poslednjih sedam godina u organizaciji Vatikana.

Na Papskom univerzitetu, na kome katolički teolozi proučavaju Bibliju, a jezuiti rade u sopstvenom astronomskom opservatorijumu, naučnici će pokušati da dokuče komplikovane formule o fizičkom poreklu svemira, a baviće se i crnim rupama. Konferencija će započeti diskusijom o našoj galaksiji - Mlečnom putu - a potom će se astronomi baviti nešto apstraktnijim problemima. Biće reči o konceptima prostora i vremena, ali i o tome kako se galaksije, zvezde i planete nastale i kako su se razvijale.

- Ovo je naš način da spoznamo kako je Bog stvorio univerzum i želimo da učinimo naš stav čvršćim - da istina ne može da bude kontradiktorna istini; da ako imaš veru, onda te nikada neće biti strah od onoga što nauka kaže - izjavio je jezuita Gaj Konsolmanjo, navodeći razloge zbog kojih Vatikan vrši astronomska istraživanja nakon vekova nesuglasica između nauke i religije.

Katolička crkva je postala zainteresovana za istraživanje zvezda još pre četiri veka, kada je papa Gregorije XIII 1582. godine sastavio odbor kako bi napravio reformu kalendara. Sukob između crkve i nauke eskalirao je u XVII veku, kada je crkva osudila Galileja kao jeretika, jer je na osnovu naučnih eksperimena tvrdio da se Zemlja okreće oko Sunca, a ne obrnuto, kao što je učila crkva. Tek četiri veka kasnije, za vreme pape Jovana Pavla II, katolička crkva je priznala da je Galileo bio u pravu.

Izvorni članak: http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=14315