|
Stavka 1. Nešto o meni: po osnovnom shvatanju panteista, mada duboko poštujem sve svetske religijske tradicije i sva dostignuće umetnosti i nauke (da, upravo nauke!) koja su iz njih proistekla i njima bila motivisana. Svojevremeno sam u jednom domaćem *crkvenom* časopisu objavio članak "Savremena kosmologija i religija" u kome sam zastupao ideju o nekonfliktnosti religijskog i kosmološkog pogleda na svet. Ništa mi nije stranije i odvratnije od militantnog ateizma koji smo imali prilike da gledamo od 1944. barem do smrti JBT-a, a bogami i nešto docnije, a koji je unesrećio stotine miliona ljudi. Stavka 2. Kreacionizam koji iznenada cveta na ovim prostorima i iz koga proističe ova "genijalna" odluka ministarke, NIJE stav nijedne značajnije svetske religije/crkve. Koliko se ja sećam, hrišćanska crkva se još na nekom od vaseljenskih sabora pre 1000+ godina opredelila PROTIV bukvalnog tumačenja Starog zaveta, pa prema tome i Knjige postanja. Katolička crkva je ovo osnažila odlukama II Vatikanskog sabora tokom 1950-tih godina. Trebalo bi malo videti i pronjuškati kakav je stav SPC po tom pitanju. Eksplicitno, kreacionizam zastupaju JEDINO male fundamentalističke protestantske sekte u SAD i, naravno, islamski fundamentalisti. Stavka 3. Mnogi veliki hrišćanski teolozi su najodlučnije odbacivali kreacionizam, i išli i znatno dalje, tvrdeći da zapravo evolucionizam predstavlja bolju potvrdu "finog podešavanja" sveta i prirodnih zakona koji su doveli do pojave čoveka, što je ishod a priori sasvim neverovatan. Najbolji primer je veliki jezuitski filozof i paleontolog Tejar de Sarden, otkrivač kostiju tzv. pekinškog čoveka (homo sinanthropus), jednog od naših najstarijih predaka, koji je smatrao da evolucija predstavlja najbolji dokaz Božje promisli. Stavka 4. Astronomi bi, kad se sve sabere i oduzme, i pored "slučaja Galilej" imali najmanje razloga da se sukobljavaju sa hrišćanskom crkvom, posebno kad se uzme u obzir koliki su veliki astronomi bili profesionalni svestenici: Kopernik, Flamarion, Pjaci, Skjapareli, Lemetr (otac Velikog praska!), Ruđer Bošković (!), itd. isl. Stavka 5. Jedan od najvećih boraca PROTIV kreacionizma u SAD, veliki biolog Stephen Jay Gould je, u mnogim svojim knjigama i esejima, zastupao ideju nekonfliktnosti nauke i religije, pošto se one, jednostavno govoreći, odnose na različite domene ljudskih aktivnosti. Dok se nauka bavi ontologijom (onime sto jeste), religija se bavi etikom (onime kako se ljudi ponašaju), pa donekle i estetikom. Ja ovom Gouldovom stavu nemam šta mnogo da prigovorim. Kada se granice pređu, kao sto je to učinila dična ministarka (mada ne verujem da je ozbiljniji ljudi u SPC podržavaju; tj. kad izbaciš odande udbaše i pedofile), onda nastaje kuršlus i smejurija, kao sto imamo prilike da vidimo. Kao što je stalno govorio moj nezaboravni profesor sa beogradskog PMF-a, Milan Napijalo, "toliko o tome". (septembar 2004.)
|