am@astronomija.co.yu

 

 
 Fotografija
 

 

 

Sadržaj AM

 

 

fotografija
ZALAZAK SUNCA NAD MOREM KIŠA

Zlatko Paško
biblido@ptt.rs

Ponekad je potrebno samo malo podsticaja sa strane da započnemo posao koji dugo čeka da bude realizovan. Tako je u mom slučaju, bilo neophodno da se pojavi neko kao Janko Mravik iz Bačke Palanke, zaljubljenik u gradnju teleskopa, da mi pokloni trostranu staklenu prizmu i inicira zapaljivu kapislu mog interesovanja za astronomiju. Iz potamnelog kovčega s pijetetom izvadih neobičan zavežljaj – komplet optike za amaterski teleskop Njutnovog tipa, iz nekih davnih vremena, proizvod Ljubljanske firme „Vega“. Obrisah pažljivo prašinu sa sfernog ogledala prečnika 140 mm žarišne daljine 1400 mm, i lik Sunca pojavi se na zidu sobe u potkrovlju.

Nešto se u meni pokrenulo, poput lavine koja započinje malom grudvom snega a preraste u nezadrživu silu. Ubrzo, koristeći ranija iskustva, od priručnog materijala sa otpada i uz minimalne troškove, ponovo je na mojoj terasi teleskop, spreman za prva testiranja. Ostalo je stvar rutine: centriranje optičkih osa (kolimacija), izoštravanje slike, uravnoteženje tubusa itd.

Astrofotografija je bila centar mog interesovanja, onda kao i sada, Ipak, razlika je ogromna: nema više mešanja hemikalija za razvijač i fiksir, sušenja filmova, udisanja para srebro-hlorida u mračnoj komori! U eri digitalne fotografije ostao je magičan jedino trenutak prvog pojavljivanja slike na ekranu računara. Namerno ne želim da koristim napredne programe za izoštravanje detalja (RegiStax). Fotografija ne može nikada zameniti doživljaj, čuva samo tragove, nagoveštaje o njemu. Zato biram najuspelije snimke pejzaža na Mesecu i pravim album. On nije dovoljno dobar da prikaže kratere manje od 5 km, ali moj je i zato meni drag. Znam da ću već sutra pokušati da produžim žarišnu daljinu teleskopa dodavanjem Barlow rasipnog sočiva, ili da snimam okularnu (afokalnu) projekciju, ne bi li se približio vrhovima amaterske astrofotografije, ali sada hoću da uživam u zalasku Sunca nad Morem kiša. Snimam ga iz noći u noć.

Prošla je ponoć, obuzima me drhtavica, vrti mi se u glavi od osećanja beskraja i večnosti, od vanzemaljskih predela prepunih neobičnih oblika. Kažu da je Mesec mrtav svet nalik na smežuranu suvu šljivu, u kome čoveku krv proključa za par sekundi, ali je on tako romantičan. Pogled mi klizi preko planinskih vrhunaca, u mašti stojim na Apeninima, dok oko mene teče struja čestica sunčevog vetra...Noć ovde nastupa naglo, ali uskoro će se oči navići na tamu. A onda, na starom mestu, okupana plavom svetlošću, zasijaće Zemlja, nepomična među zvezdama koje polako klize iza nje.

Seriju ovih snimaka, od 15-18. avgusta 2006. godine šaljem i vama, pa oceniti sami: je li sve bilo vredno truda?

 
Kliknite na fotografiju da se učita u pravoj veličini
       
Mesecavg15_2.jpg (51668 bytes)
 
Mesecavg16_2.jpg (115970 bytes)
     
     
     
Mesecavg17_4.jpg (54171 bytes)
 
Mesecavg18_7.jpg (20659 bytes)
     

 

(25.08.2006.)


 

Komentar?

Vaše ime:
Vaš e-mail:
Predmet:
Vaš komentar:


 


 
AM SCG

 

vrh