Kliknite na ilustraciju

„Najvišu planetu video sam trostruku“, zapisao je Galilej godine 1610. ugledavši Saturn, tada najudaljeniju poznatu planetu – lutalicu među zvezdama, koja ga je potpuno zbunila svojim izgledom. Malim durbinom koji će baš po tome ući u sve istorije nauke, on nije mogao uočiti prstenove, a iznenađenje je bilo još veće kada su „pratioci“ već sledeće godine – nestali bez traga. Danas svaki amater zna da se to desilo zato što svakih 15 godina prstenovi dolaze u ravan ekliptike i praktično postaju nevidljivi za posmatrače na Zemlji, ali je valjalo sačekati savršenije i „veće“ instrumente, kakav je bio Hajgensov 5- cantimetarski teleskop. Ovaj Holanđanin je 1659. godine uspeo da odgonetne tajnu, ali je, kao i Galilej, sastavio prigodan anagram u koji je sakrio svoje otkriće. Možda zato da izbegne podsmehe, ili sankcije inkvizitora?

Tako, sledeći njihove stope, u sredu, 11. aprila 2007. odlučih i ja da iskoristim blagodeti elektronske tehnike, i uz pomoć svog digitalnog foto-aparata Canon A610 snimim ovaj nebeski dragulj koji već vekovima ushićuje zaljubljenike noćnog neba. Koristeći okularnu projekciju svog teleskopa prečnika 15 cm, a uz pomoć odgovarajućih adaptera, eto najzad slike „planete sa dve drške sa svake strane“.

Saturn je u tom trenutku bio 8,7 astronomskih jedinica daleko, magnituda mu je 0.7 dijametar 19“, a nalazio se na samoj granici između Raka i Lava. Naravno, morao sam da budem zadovoljan prvim snimkom ovog lepotana, koliko je to dozvolila tri decenije stara optika mog teleskopa, kome je aluminijumski sloj ogledala već dobro ispucao i ima kratere kao Mesec... Da, upravo osećam prve simptome čuvene Aperture Fever, groznice za što većim prečnikom ogledala. To je neizlečiva bolest, a kako će se dalje razvijati, videćemo.

Na kraju, ostaje mi da ponovim ono Galilejevo s početka teksta:
ALTISSIMAM PLANETAM TERGAMINUM OBSERVAVI

(24.04.2007.)

vrh

priključite se

Lepote svemira - nekoliko lepih snimaka

Zagonetna fotografija