Za nas, astronome - amatere koji bi želeli da se bavimo astrofotografijom, snimanje meteora je više nego izuzetna prilika da steknemo prva iskustva u toj oblasti. Uz relativno skromnu opremu i teorijsko znanje, vremenom možemo postići rezultate koji mogu biti od koristi i profesionalnoj astronomiji. Pri tome se misli na registrovanje anomalija određenog meteorskog potoka, pojavu sjajnih bolida i najzad podatke koji mogu dovesti do otkrivanja mesta pada nekog meteorita. Zaključak je više nego očigledan: ne treba se baviti pukim snimanjem meteorskih tragova već i beleženje koordinata i vremena određenih pojava na noćnom nebu. Time dobijamo korisne podatke koji mogu biti od velike važnosti.

Sl. 1 - Montaža dva fotoaparata za fotografisanje meteora

Klasični 35 mm refleksni fotoaparat sa mehanič kim okidačem je osnovni preduslov koji moramo zadovoljiti. Bilo koji žičani okidač sa mogućnošću zakočenja potpuno odgovara svrsi. Objektiv od 50 mm će obaviti posao , ali ako smo u mogućnosti da dođemo do širokougaonih objektiva (35 mm, 28 mm,...) biće itekako dobro došlo, jer u tom slučaju pokrivamo veći deo neba, time i povećavamo moguć nost pojave meteora u vidnom polju objektiva. Ako je moguć e treba koristiti objektive sa što većom svetlosnom moći (2,8; 2,0; 1,8...) odn. kod snimanja koristimo maksimalni otvor objektiva. Kako crno-beli, tako i filmovi u boji osetljivosti 400 i 800 ASA, u potpunosti će zadovoljiti zahtev za dobar snimak. Postolje za fotoaparat(e) je prikazano na sl. 1 i moguće ga je napraviti u svakoj kućnoj radionici. Zašto su fotoaparati pod određenim uglom (20 do 45 stepeni, u zavisnosti od udaljenosti od radijanta), vidljivo je na samoj šemi sl. 2. Mogućnost da bude snimljen ceo trag meteora je veća nego kod vertikalne odn. horizontalne montaže. I na kraju, dobar stativ je poželjan, ali ne i neophodan. Kako na samom postolju koje smo napravili možemo menjati nagib fotoaparata (to činimo zbog pomeranja radijanta prema zenitu), čak i jedan najobičniji stub na nekoj ogradi i zavrtanj za drvo će opravdati svoje postojanje. Pod uslovom da stub nije klimav. Za neupućene astronome, amatere početnike: nas, starije (čitaj: iskusnije, ha) amatere krase sledeće osobine: inventivnost, improvizacija, na licu mesta i određena doza humora. Na uredniku “Astronomije” je da odluči o ovoj digresiji u tekstu. Toliko.

Sl. 2 - Montaža dva fotoaparata pod uglom

Došao je konačno i sam dan maksimuma jednog meteorskog potoka. Mars je već zašao, nebo je vedro i nama u predvečerje preostaje da prekontrolišemo dobro funkcionisanje naše opreme. Filmovi su već umetnuti u fotoaparate, oznaka ekspozicije na B (ili T) položaju, objektiv postavljamo na najmanji broj dijafragme odn. maksimalni otvor u fokusu na beskonač no. Ne smemo zaboraviti žičane okidače (i to se događa), da se ne bi na licu mesta ispomagali čačkalicama umetnutim u otvor okidača fotoaparata. Od naših finansijskih mogućnosti zavisi da li ćemo poneti i rezervne filmove, ali se, prema Marfijevom zakonu, naglo poveća broj meteora pošto smo ”ispucali” poslednji film. Za one koji će prvi put krenuti na snimanje (pojedine supruge to zlurado nazivaju dreždanjem), naš savet je: poneti toplu odeću (vunene čarape su nezaobilazne) i vetrovku, termos vruće kafe ili čaja (nikako alkohol), par sendvič a, bateriju sa crvenim celofanom učvršćenim gumicom preko stakla, sat, notes, olovke i zvezdanu kartu. Ko ide kolima, nije na odmet da ponese ćebe i sklapajuću stolicu sa naslonom.

Bolid, Foto: Slavko Stojanov

Pošto smo odabrali mesto za snimanje - što dalje od urbanih sredina (električna rasveta) i puteva (farovi automobila) montiramo našu opremu, proveravamo već pomenute parametre naših fotoaparata, podešavamo oštrinu objektiva prema nekoj sjajnoj zvezdi i usmeravamo na 30 do 40 stepeni iznad radijanta našeg meteorskog potoka (zbog perspektive meteori u blizini radijanta imaju kratke puteve). Ne treba odmah početi sa snimanjem; prethodno se treba uveriti postoji li uopšte aktivnost. Sa pojavom nekoliko meteora u dvadesetak minuta možemo aktivirati naše fotoaparate. Za gore pomenute objektive i film 400 ASA ne treba prekoračiti granicu od 8 min. ekspozicije, za film 800 ASA od 5 minuta. Razlog je svetlosni fon neba koji će kod dužih ekspozicija previše zacrniti negativ.

Sa odmicanjem noći i približavanjem radijanta zenitu primetićemo pojedinačne, povećane aktivnosti meteora i treba zabeležiti početak i kraj tih “pikova” i što je moguće tačnije odrediti broj meteora u tom vremenskom periodu. Tako ćemo odrediti tzv. ZHR (Zenital Hourliy Rate, zenitna časovna frekvencija) odnosno, broj meteora na sat pod idealnim uslovima. Pored toga, pošto smo utvrdili (prema sazvežđima ili sjajnim zvezdama) deo neba koji pokrivamo našim objektivom, treba da zabeležimo i vreme meteorskog traga za koje smo sigurni da ćemo ga imati na negativu kao i redni broj negativa. Takođe ne smemo da zaboravimo da našim fotoaparatima pratimo radijant i usmeravamo ih prema datim okolnostima.

I tako, dočekavši zoru umorni i zadovoljni, nestrpljivi da što pre odnesemo filmove na razvijanje, odlazimo kući sa saznanjem da smo prisustvovali jednom kosmičkom momentu koji zauvek ostaje zapisan u nama. Ne sme da nas razoč ara ako na negativu ugledamo svega par meteorskih tragova. Ako na svakom filmu imamo zabeleženo 3 - 4 meteora, to je već dobar rezultat uz pretpostavku da smo mogli videti golim okom zvezde +5.5 veličine. Ne treba da zaboravimo da sa dva naša širokougaona 28mm objektiva pokrivamo svega 1/6 nebeskog svoda. Iznad svega je bitna upornost i literatura iz ove oblasti. Ostalo će doći samo po sebi.

Puno sreće.

(novembar 2004.)

vrh