Naš ugledni fizičar, prof. dr Miroslav Vesković, dekan Prirodno-matematičkog
fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, juče je izjavio da su u Evropskoj
svemirskoj agenciji zainteresovani da se, u dogledno vreme, i istraživači iz
naše zemlje, odnosno sa ovog fakulteta pridruže ovoj agenciji i sarađuju na
budućim projektima ESA-e.
Kako je za “Dnevnik” objasnio profesor Vesković, ova inicijativa krenula
je od jednog istraživača zaposlenog u ESA-i, a pitanje moguće saradnje,
delom u nauci, a delom u tehnici, treba prethodno rešiti na državnom nivou.
- Šansa je fantastična. Naravno, za ovakav vid
saradnje plaća se određena participacija, ali se taj novac kroz projekte,
višestruko vraća državi... kaže prof. Vesković.
On naglašava da prvi korak koji treba da se napravi na Departmanu za
fiziku i astronomiju PMF-a jeste formiranje tima istraživača koji bi
artikulisao inicijativu o potencijalnoj saradnji s ESA-om, i sa njom upoznao
nadležne državne organe u Srbiji, preko kojih bi se, ako ideja bude
prihvaćena, dalje institucionalizovalo naše eventualno pridruživanje ESA-i.
Našim istraživačima bi se, ako se ova inicijativa realizuje, pružila
mogućnost da doprinesu razvoju fundamentalnih istraživanja, ali i vrhunskih
tehnika i tehnologija koji su predmet svemirskih programa kojima se bavi ESA,
koja je evropski pandan američkoj NASA-i.
Članice Evropske svemirske agencije, čije je sedište u Parizu, su 17
zemalja - Austrija, Belgija, Nemačka, Finska,
Francuska, Danska, Grčka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška,
Portugal, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija, a Mađarska,
Češka, kao i Kanada takođe sarađuju sa ovom organizacijom. ESA je nezavisna
organizacija i članstvo u njoj ne podrazumeva obavezno članstvo u Evropskoj
uniji. Ipak EU i ESA tesno sarađuju i zajedno planiraju evropsku strategiju
za pohode u svemir. Prema podacima iz februara 2005, u ESA-i radi 1.907
naučnika, inženjera, informatičara i administrativaca.
Budžet ove organizacije lane je iznosio 2,977 milijardi evra, koliko je
prikupljeno od država članica, u skladu s njihovim nacionalnim dohotkom (u
proseku svaki građanin država članica za godišnji budžet ESA-e izdvoji iznos
jednak ceni bioskopske ulaznice. Članice mogu dodatno da finansiraju
programe za koje su posebno zainteresovane. U upravnom telu ESA-e svaka
država članica ima jednog predstavnika, bez obzira na veličinu i finansijske
doprinose.
V. Čekić
|
