am@astronomija.co.yu

 

 

Sijalica
 

 

 

Sadraj AM

 

 

svetlost
EKOLOGIJA NOI

Tama,.... bioloki zakon za sve ive organizme, ukljuujui i biljke, je u opasnosti od rapidnog poveanja korienja vetake svetlosti i postoji sve vie vrstih dokaza da neogranieno i prekomerno korienje razliitog nonog osvetljenja ugroava biljke, ptice, sisare, ribe i insekte.

Naunici ukazuju na dramatino poveanje neprirodnih aktivnosti i kod biljaka i kod ivotinja kao rezultat svetlosnog zagaenja, a tek nedavno je shvaena i ozbiljnost efekata svetlosnog zagaenja na bioloke sisteme. Naunici irom sveta upozoravaju i prouavaju ove poremeaje u prirodi izazvane vetakom svetlou.

Takoe je zapaeno da i psiholoke funkcije kod ljudi bivaju sve vie poremeene svetlosnim zagaenjem, pogotovu u urbanim sredinama gde no u pravom smislu vie ni ne postoji.

Sinia Lavrnja
vandergraaf@sympatico.ca
Tamna no nije samo za astronome. Svako ko pogleda nebesa u tamnoj noi je inspirisan, a korist od nje imamo svi.

Postoji ogromna potreba za neizostavnim upoznavanjem i alarmiranjem javnosti o vanosti sauvanja tamnog neba.

Svi zajedno, trebalo bi da razumemo efekte problema sve veeg osvetljavanja nonog neba, problema koji se ubrzano iri i koji ima sve vei negativan uticaj na bioloke sisteme na ovoj planeti.

Nono osvetljenje moderne urbane civilizacije je kompletno unitilo prirodnu lepotu noi prepune sjajnih zvezda. Sada je ve normalni deo ivota da mnogi stanovnici urbanih sredina mogu videti zvezde na nebu samo prilikom odlaska na udaljena mesta, daleko od svetlosti naseljenih mesta. Pa ak i tamo, ponekad svetla manjih lokalnih naselja teraju zvezde u jo veu divljinu i na alost jo dalje od nas.

U ovom trenutku kada nae znanje o svemiru postaje svakim danom sve vee i u ovo vreme koje e u istoriji ostati zabeleeno kao vreme velikih otkria zahvaljujui armadama svemirskih istraivakih letelica i mnogim teleskopima u orbiti oko Zemlje, zvui ironino da je obian ovek izgubio vanu mogunost da jednostavno pogleda na gore u nono nebo i iskusi beskrajnost i lepotu svemira.

Veoma mali broj prirodnih lepota moe da se poredi sa panoramom Mlenog puta u kristalno istoj noi. A mesta gde prastara sazvea jo uvek sjaje istaknutim i velianstvenim bogatstvom i gde reke zvezda postaju vidljive golim okom postaju sve rea i sve nedostupnija obinom oveku.

U poslednjoj deceniji skoncentrisani napori irom sveta za kontrolu ovog problema koji se sada popularno zove "svetlosno zagaenje" su potekli od astronoma i organizacija kao "International Dark Sky Assotiation". Mnogo drava je do sada pristupilo ovom koncernu, stvarajui i primenjujui zakone, pravila i principe za pravilnu upotrebu svetlosnih sistema.

I dok su mnogi individualni napori nainjeni u razliitim oblastima prouavanja, sve do sada nije bilo zajednikih napora da se stvori zajedniki obim informacija o ovom rastuem problemu.

Simpozijum

Krajem prolog meseca u Kanadi je tokom tri dana odran prvi meunarodni simpozijum pod imenom "Ekologija noi" koji je okupio impresivan broj eksperata iz razliitih oblasti. Astronomi, ekolozi, politiari, akademici, teolozi, predstavnici vladinih organizacija, predstavnici proizvoaa osvetljenja, predstavnici indijanskih plemena starosedeoca, itd. Nikada pre pripadnici razlitih socijalnih, naunih i drutvenih zajednica, a koje povezuje zajedniki motiv tamnog neba nisu bili okupljeni na jednom mestu.

Na ovom seminaru su svi govorili i izloili poglede, zakljuke i predloge sa svojih aspekata, a u cilju pronalaenja zajednikog pristupa problemu svetlosnog zagaenja. Njihove diskusije su imale fokus na bioloka, kulturna, istorijska i duhovna pitanja onako kako su ona povezana sa nonim nebom i svetlosnim zagaenjem.

Smisao ovog simpozijuma je da se iz razliitih aspekata sakupe informacije o vanosti tamnog neba i dizajnira plan koji bi indentifikovao najvanije aktivnosti. Neka od centralnih pitanja na koje se traio odgovor ukljuuju:

  • Koja je vanost tamnog neba za ljude i prirodu?
  • ta ljudi ine da sauvaju celovitost tamnog neba?
  • Koje vane uloge tamno nebo ima u odnosu na zdravlje ljudi, prirodne resurse, biljni i ivotinjski svet, astronomiju, turizam i ekonomiju?
  • Koji su elementi tamnog neba vezani za kulturu?
  • Koje nadlene organizacije mogu imati uticaja na ouvanju celovitosti tamnog neba?
  • Koji prilazi problemu su bili uspeni, a koji nisu?
  • Koje akcije preduzeti za zatitu noi?
  • Da li postoji opozicija inicijativama za tamno nebo?

Zadaci simpozijuma su:

  • Poveanje alarmantnosti i upoznavanje javnosti o benificijama tamnog neba.
  • Razumevanje ta drugi rade po ovom pitanju.
  • Razumevanje uticaja vetake svetlosti na prirodu i ljude.
  • Sakupljanje i shvatanje pogleda i perspektiva razliitih grupa o vanosti tamnog neba (astronomi, ekolozi, Indijanci-starosedeoci, itd.)

Meu uesnicima simpozijuma su bili i Terence Dickinson (astronom i urednik magazina "SkyNews"), Monte Hummel (predsednik WWF Canada), Chad A. Moore (U.S. National Parks Service), Michael Mesure (FLAP Fatal Light Awareness Program), David Crawford (predsednik International Dark Sky Asotiation IDA), Jenik Hollan (profesor astronomije iz Republike Ceske) itd.

Na simpozijumu je diskutovano o astronomiji nekada i sada i gubitku tamnog neba, sa posebnim osvrtom na nedavni krah strujnog sistema u delovima Severne Amerike kada su mnogi stanovnici naseljenih podrucja imali priliku da vide pravo nono nebo, a to je do pre nekoliko decenija bila normalna pojava ak i u velikim gradovima.

Naunik i astronom iz Brna, Jenik Hollan je govorio kako je nedavno usvojeni "Protokol tamnog neba" doneo celoj eskoj tamno nebo. Predstavnici indijanskih plemena Wahta Mohawk i Seneca su govorili o istorijskoj i kulturnoj vanosti tamnog neba i noi, prepriavajui mnoge plemenske legende vezane za no.

Predsednik World Wildlife Fund Canada (WWF), Monte Hummel je javno pozvao ne samo na prouavanje, ve i na aktivnije konfrontiranje problema gubitka nonog neba.

Diskutovano je o trenutnim regulacijama osvetljenja u skoro svim delovima sveta, dok su prisutni predstavnici mnogih kompanija koje proizvode svetlosne sisteme prikazivali i objanjavali mnoge praktine solucije za smanjivanje svetlosnog zagaenja.

Uesnici simpozijuma su takoe iskusili potpuno isto i nezagaeno nebo i nakon zavretka radnog dana uivali u osmatranju pravog nonog neba. Mesto gde je simpozijum organizovan je izabrano iz vie nego simbolinog razloga. Prirodni rezervat u kome se nalaze mnoge retke biljne i ivotinjske vrste Ontarija je u potpunosti sauvao i totalno tamno nebo i no neuprljanu vetakim svetlima.

Rezervat je prepun otvorenih povrina, ali se ne nalazi u dolini gde bi okolna brda zaklanjala vidik ka horizontu, niti se na izdignutom platou. Jednostavno ogroman prostor oko celog rezervata je potpuno nenaseljen, ali i zakonom zatien to je jo jedna barijera od svetlosti urbanih sredina.

Povrinu rezervata ini tvrd granit koji je imun na vibracije to je idealno za teleskope i astrofotografiju. Granit je star 2,5 milijardi godina i kroz taj vremenski period rezervat je mnogo puta bio i deo masivnih planina, i dno prastarih okeana, i ispod kilometrima dugakih ledenih gleera, i ispod tropskih dungli, da bi danas bio ispod stopa nas koji bez daha gledamo gore u svemir i beskrajnost vremena i prostora.

Sve ove kombinacije na jednom mestu ine ovaj rezervat unikatnim mestom za astronome, pa i sama vlada provincije Ontarija uvia da je pogled na tamno nebo veoma vaan aspekt ovog rezervata i 1999. ga proglaava "Dark Sky" rezervatom.

Proglaenje ovog mesta "Rezervatom tamnog neba" od strane jedne legalne vlade je izazvalo prilinu panju meunarodne i domae javnosti, kao verovatno prvi projekat takve vrste u celom svetu.

Odravanje ovog simpozijuma na jednom ovakvom mestu je uesnicima sigurno sluilo kao inspiracija za dalju borbu sa ciljem povratka tamne noi.

Simpozijum je protekao u meusobnoj razmeni informacija po pitanju tamnog neba, ukazivanjem na njegovu vanost, identificiranjem praznina u znanju i pregledavanjem trenutnih pristupa problemu. Uesnici simpozijuma se nadaju da e podignuti nivo upoznavanja javnosti sa problemom i jo bolje upoznati javnost sa koristima od zatite tamne noi.

Uesnici simpozijuma su takoe radili na razradi planova akcije koji treba da se preduzmu za ostvarenje cilja:

"TAMNA NO NIJE SAMO ZA ASTRONOME. SVAKO KO POGLEDA NEBESA U TAMNOJ NOI JE INSPIRISAN, A KORIST JE ZA SVE NAS".

(oktobar 2003.)

vrh