AM Home

am@astronomija.co.yu

 

 

Sadr┼żaj AM

          
osmatranja

Svetlosno zagadjenje
vestacka osvetljenost nocnog neba

 


mkaja@ptt.yu

Da li ste ikad pogledali u nebo iz centra Beograda? Da li ste ugledali barem par zvezda? Ja nisam?

Svetlosno zagadjenje je krivac sto nocno nebo izgleda ?crno kao noc? i sto na njemu nema okacenih zvezdica, barem ne onoliko koliko bi trebalo da tamo obitava.

Sva osvetljenost, uglavnom, dolazi iz gradova i nepravilnog koriscenja rasvete. Udaljavanjem od grada ono eksponencijalno opada, ali to nije ohrabrujuca cinjenica. Svetla jednostavno ima skoro svuda i bice ga jos vise u buducnosti. Procenjeno je da se osvetljenost neba svakih deset godina uvecava za 1 magnitudu/lucnoj sekundi2.

Mnogi astronomi tvrde da se, na primer, ponovni prolazak Halley-eve komete 2061. godine nece videti ni sa jedne tacne na Zemljinoj kugli? 

U sledecim grafikonima prkazan je uticaj svetlosti prema udaljenosti od grada.

Populacija Udaljenost do koje stize
svetlosnot iz grada

10 000 stanovnika
50 000 stanovnika
250 000 stanovnika
1 000 000 stanovnika

20 km
40 km
80 km
120 km

                 

Udaljenost
od grada

Mere osvetljenosti

100 km
80 km
60 km
50 km
40 km
30 km
20 km
10 km

1*
2
4
6
10
20
56
316

*jedinicna mera osvetljenosti

Povrsinski sjaj nebeskih objekata, pa tako i sjaj neba meri se u jedinicama magnituda/lucnoj sekundi2. Sto je broj veci to je objekat, u ovom slucaju nebo, tamnije. Najtamnije nebo na planeti Zemlji iznosi 22.5 magnitude/lucnoj sekundi2 . Najsjajniji delovi Mlecnog puta su oko 19.5 magnitude/lucnoj sekundi2, a vecina maglina i galaksija je tamnija od 21 magnitude/lucnoj sekundi2. Sve tamnije od ovoga ljudsko oko ne moze detektovati. Zahvaljujuci CCD kamerama mogu se snimiti objekti koji su samo za 1% svetliji od pozadine. Medjutim, ako je nebo dovoljno osvetljeno onda ni CCD ni dobar teleskop ne mogu detektovati nista. 

Slika 1. Vestacka nocna osvetljenost svetskog neba

25 Kb 500 x 227 pix

156 Kb 2000 x 909 pix

Slika 2. Vestacka nocna osvetljenost neba nad Evropom

138 Kb 600 x600 pix

381 Kb 1200 x 1200 pix

Slika 3. Vestacka nocna osvetljenost neba nad Jugoslavijom i bivsim republikama Jugoslavije 

19 Kb 548 x 381 pix

                     

Vestacka osvetljenost nocnog neba
[Magnitude/lucnoj sekundi2]

Boje na mapi

<27
9-27
3-9
1-3
0.33-1
0.11-0.33
0.01-0.11
<0.01

Bela
Crvena
Narandzasta
Zuta
Zelena
Plava
Tamno siva
Crna

Legenda slike 1, 2 i 3. 

Ove mape pokazuju vestacku osvetljenost nocnog neba u zenitu na nivou mora, odnosno pokazuju nivoe svetlosnog zagadjenja na odredjenim teritorijama (u slucaju pogodnih atmosferskih uslova).

Narandzasta boja pokazuje podrucja sa kojih se Mlecni put vise ne moze videti, crvene zone pokazuju podrucja na kojima se vidi manje od 100 zvezda na 30 stepeni deklinacije, odnosno visine, plava granica ukazuje na nebo cija je vestacka osvetljenosti za 1% veca od prirodne nocne osvetljenosti neba (sto je ujedno i definicija svetlosno zagadjenog neba), zuta boja pokazuje podrucja gde su vestacka i prirodna osvetljenost nocnog neba jednake, tako da je ukupna osvetljenost neba time duplirana.   

Slika 4. Vidljivost zvezda V magnitude golim okom 

57 Kb 500 x 500

      

Magnituda

Boje mape

>6.0
5.75-6.0
5.5-5.75
5.25-5.5
5.0-5.25
4.75-5.0
4.5-4.75
4.25-4.5
4.0-4.25
3.75-4.0
<3.75

Crna
Siva
Plava
Svetlo plava
Azurno plava
Zuta
Zlatno zuta
Narazdzasta
Tamno narandzasta
Crvena
Ljubicasta

Ova mapa pokazuje kolike su mogucnosti coveka da vidi zvezde u odnosu na pozadinsku svetlost koja ispunjava nocno nebo, na odredjenoj teritoriji. 

Najzagadjenija podrucja su u uglavnom u nivou mora iz razloga sto sa povecanjem nadmorske visine opada zagadjenost neba. Planine mogu izgledati nezagadjeno kao i neki nezagadjeni primorski predeli. Mogucnost vidjenja zvezda je veca na planini nego na nivou mora zbog toga sto na visini ima manje cestica vazduha i manje je rasejanje svetlosti, ali to ne govori da planine nisu svetlosno zagadjene.

Jos jedan faktor jeste covecije oko. Ono nije univerzalno i zato treba uzeti u obzir mogucnosti oka prosecnog posmatraca. 

96 Kb 500 x 500 pix

Slika 5.  Totalna osvetljenost neba nad Evropom

Totalna osvetljenost neba
[ V mag/arcsec2 ]

Boje na mapi

>21.5
21-21.5
20.5-21
20-20.5
19.5-20
19-19.5
18.5-19
18-18.5
17.5-18
<17.5

Bela
Zelena
Tamno zelena
Oker
Zuta
Tamno zuta
Roze
Narandzasta
Bordo
Tamno crvena

Ukupna osvetljenost predstavlja zbir vestacke i prirodne osvetljenosti nocnog neba. Ova mapa, u strvari, pokazuje koliki je kvalitet nocnog neba na odredjenim teritorijama.

Tamnije povrsine obojene belom bojom na slici 4. su nesto vece nego na slici 2. To je zbog velike razlike u intervalima medju bojama na slici 4. Ta razlika iznosi 0.5 magnitude/lucnoj sekundi2 i ona je manja na slici 2.


Vise: The night sky in the World  Home page

Slikena ovoj strani: Credit: P. Cinzano, F. Falchi (University of Padova), C. D. Elvidge (NOAA National Geophysical Data Center, Boulder). Copyright Royal Astronomical Society. Reproduced from the Monthly Notices of the RAS by permission of Blackwell Science.

[septembar 2001] 

vrh