2.08.2003.

Oblaci

Kao što to obično biva, baš kada na nebu ima nešto zanimljivo, ili kada se konačno izdogovaramo da se nađemo i malo posmatramo nebeske zanimljivosti, svi oblaci sveta reše da nam prave društvo. Tako je bilo i sada.

Nedeljko Marković nemark@nspoint.net

Čim smo spazili Marsa odmah smo ga i naciljali.

Pošto sam nedelju dana ranije konačno priveo kraju kupovinu svog prvog pravog teleskopa, trebalo je obaviti njegovo vatreno krštenje. (Kupovina 10 inčnog njutna je trajala od prstenastog, a kod nas delimičnog, pomračenja Sunca, pa do, čini mi se, 19. jula. Prvo sam ja išao na more, pa smo onda čekali dane i večeri dobre vidljivosti na raspoloživom parčetu neba, da se po želji dotadašjeg vlasnika uverim u kvalitet optike (Orion-USA ogledala, primar 1:5.6, redak, a meni kao fotografu, drag odnos), da bismo konačno navedenog datuma posao priveli kraju.)

10 inča

E, sad.... Ovde nastaju problemi. Teleskop od 10″ i njegova sadašnja montaža (što bi se reklo OTA sa EQ), su prilično teški i nezgrapni da bi se svaki čas iznosili iz stana na dva sprata viši krov zgrade, koji je uz to okrenut prema zapadu, pa bi za Marsa trebalo čekati do posle ponoći da se pojavi na raspoloživom delu neba, a na krovu osim terase ima i stanova,  gde bi se ljudi u to doba uznemiravali, i tako dalje.., pa se nametnulo kao normalno, da se pre okupljanja na Letenci, taj teleskop bar jednom iznese na otvoreno i u društvu svih ostalih, udruži raspoloživa tehnika i organizuje posmatranje. To bi na javnom mestu bila i zgodna prilika da se umetnost i veština gledanja u nebo približe široj javnosti. Predložio sam da to bude popodne u subotu, 2. VIII i da se nađemo na Tvrđavi, na jednom platou odakle je vidljivo skoro celo nebo. Počelo bi se sa Suncem i pegama, nastavilo razgledanjem reljefa Meseca, koji je tada bio u zgodnoj fazi, a relativno rano je zalazio da nam ne bi dalje smet′o, a zatim bi se, u čekanju izlaska Marsa, lutalo po vidljivim eMovima. Sklopile se sve same pogodnosti: vikend, faza Meseca, blizu velika opozicija Marsa. Jedino, kao što rekoh, što su i oblaci hteli da nam se pridruže. Kako smo mi počeli da se dogovaramo, krenu i oblaci da se okupljaju nad našim glavama i da povremeno po nama prosipaju neku čudnu tečnost koju dugo nisu. I tu krenuše brige... Prognostičari najavljuju da će tako da potraje, a ja samo pógledam u nebo... Ostalo je da se čujemo u poslednji čas, što će reći u subotu popodne, pa da onda vidimo što nam je činiti.

"Je l' to teleskop?"

Kada je došla dogovorena subota i dogovoreno popodne, i pored nesigurne trenutne vremenske situacije, odlučismo da se ipak nađemo (ko zna da li će pre Letenke biti još prilike), pa šta bude. Po sinoptičkim kartama je svuda oko Novog Sada bilo uslova za lokalne nepogode, a samo su Novi Sad i Subotica prikazani kao usamljena sunčana ostrvca. Nadao sam se da će kao i prethodnih dana, i pored nestabilnih obdanica sa kišnim i pljuskovitim periodima, noć ipak biti stabilnija i vedra.

Bacili smo izazov Bogu kiše.

Prvo smo Ruža, Momir, ja i »prinova« izašli na dogovoreno mesto. Još dok smo postavljali teleskop i radili kolimaciju, radoznali prolaznici, naučeni valjda na refraktore koji se »teleskopski« izvlače (kao štapovi za pecanje; možda bi u stvari takve durbine trebalo zvati »pecaljke«, a ne obrnuto), stidljivo su zapitkivali »A je l` to teleskop?«.

Dok smo montirali AstroSolar^® foliju, došao je Ivan Vitjuk.

TSP

Posmatrači Marsa

U pokušajima da posmatramo pege i druge detalje na Suncu koje se već bližilo horizontu (ovde je to bio krov Meteorološke stanice), pokazalo se da teleskopom bez posebnog tražioca, a sa folijom na četvrtastom nosaču, nije baš lako naciljati Sunce, pa smo pege gledali samo kratko, dok ga oblak nije zaklonio. Bilo je vremena samo za najmanje raspoloživo uvećanje, 35X (Plössl 40mm). No stigli su da ga pogledaju i neki prolaznici sa decom. Posmatranje za slučajne prolaznike, pa time i popularizacija neba, bilo je jedan od ciljeva ovog, pomalo već tradicionalnog, TSP-a (»Tvrđava Star Party«).

Po otklanjanju izvesnih problema sa montažom teleskopa, prouzrokovanih njegovom neobičnom konstrukcijom i nenaviknutošću na istu, prešlo se na posmatranje Meseca.

U međuvremenu je stigao i Zorkić, a potom i Ratko Miljkovac, šampion fruškogorskih M-maratona, sa svojim brigama vezanim za teleskop koji on i njegovi drugari prave. Pošto Sunce još nije bilo zvanično zašlo, kontrast Mesečevog lika još nije bio zadovoljavajući, ali je ono što se moglo videti, ipak privlačilo pažnju prolaznika. Sada je isprobano i veće uvećanje, 190X (Plössl 7,5mm).

Dok smo se bavili sve kontrastnijom slikom našeg prirodnog satelita, uz radoznale prolaznike koji su čekali red na svoj pogled (»Koliko smo dužni?«), stigao je i Ivaz Dragan sa sinom Andrejem i rođakom Nemanjom. Svi su bili oduševljeni sve lepšom slikom Meseca. Pridružili su nam se još i Ružin sin Milan sa devojkom Akom, i to je otprilike bio poznati deo sveta. Aca (sudija!) se pojavio, ali zbog nesporazuma, na pogrešnom mestu.

Kada se dovoljno smračilo, pokušali smo da naciljamo i neki od poznatijih M-ova, ali smo, zbog nedostatka tražioca, priličnog svetlosnog zagađenja i nepraktičnosti ovako koncipiranog tubusa (nemogućnost da se fokuser dovede u najpovoljniji položaj), od ovaga brzo odustali. Posle je nabavljena gomila cigala, da bi po tom stigle i male sobne merdevine, a sve sa ciljem da olaksa posmatranje.

Mars

Čim smo spazili Marsa odmah smo ga i naciljali. Za uvećanje 35X to nije bio neki problem, ali je za 190X, zbog zazora u prenosu na RA osi i nedostatka finog pomeranja po deklinaciji, takođe praćenim izvesnim zazorom, bilo potrebno više truda. Tu se kao nezamenjivi asistent (»nišandžija«), pokazao Mika. Pošto smo uspeli da centriramo disk Marsa i za Pl. 7,5mm, pokazalo se da je prethodno obavljeno oseveravanje montaže, pukim centriranjem Severnjače u »polarnom tražiocu« (šupljina cevi rektascenzijske ose), omogućilo prilično dugotrajno praćenje Marsovog diska samo pomeranjem po RA osi. (Saša je oseveravanje teleskopa iskoristio kao zgodnu priliku da okupljenoj deci malo priča o teleskopima...) Posmatranje Marsa je potrajalo i duže od jednog sata, pošto je broj radoznalaca bio priličan, a i mi smo mu se više puta vraćali. Kada smo radoznalost vezanu za Mars za to veče konačno iscrpli (ovde je za nas male ljude gomila cigala bila dovoljna), Mika i ja smo nekako uspeli da nanišanimo dvojno jato u Perseju (glavni orijentir Kasiopeja), i M31 (orijentir opet Kasiopeja, uz pomoć Miraka). Ovaj puta su merdevine bile neophodne i za one sa većom visinom.

Merdevine kao deo opreme. Na slici Nedaljko u akciji.

Pošto se već bližila ponoć, a naciljavanje je oduzimalo previše vremena i društvo se polako razilazilo, rešili smo da završimo sa druženjem.

Summa summarum

Ja sam iz svega izašao zadovoljan, jer: isprobao sam u praksi novu igračku i uočio na čemu treba poraditi; bio sam veoma zadovoljan slikom koju je davao teleskop pri oba raspoloživa uvećanja; priličan broj slučajnih prolaznika je iskoristio priliku i takođe bio zadovoljan onim što su videli; i, ponovo sam se uverio da pogled »uživo« ne može da zameni ni najkvalitetnija astrofotografija. Ona je samo uspomena ili zadovoljstvo što sam iz raspoložive opreme izvukao najviše što se moglo (to je, kad je astrofotografija u pitanju, moj lični utisak). Ali jedan »live« pogled na majušni, živi i  treperavi disk planete je doživljaj koji se pamti. Kao i sve boje totalno pomračenog podnevnog neba, ili mesečeva senka koja ti se kao neka nezadrživa sila neumoljivo približava. Ili brojni meteori nekog roja koji paraju nebo...

I još jedna lekcija iz amaterske meteorologije (one o vremenu, ne o meteorima): kada su dani kišni, noći umeju uporno da budu vedre, i obrnuto: kada planiraš posmatranja, a imaš u vidu neki redak događaj, i dan je vedar, očekuj oblačnu noć (nadam se da neću ureći ono prvo pravilo ;-))).

(avgust 2003.)

vrh