Južna Amerika i Afrika

Sigruno vam je palo u oči ispupčenje Južne Amerike koje dosta dobro odgovara obliku obala zapadne Afrike. To je verovatno i navelo geologe da stvore pretpostavku o nekada jedinstvenom kopnu ova dva kontinenta. Od toga je zatim nastala teorija pomeranja kontinenata koja se zove "tektonika ploča".

Ukratko priča o najstarijem kontinentu ide ovako. Zemljina kora je sastavljena od 15-tak ploča. Većina ploča predstavljaju delove okenaskog dna, ali neke ploče na sebi nose kontinente. Ove ploče nisu stabilne, već se lagano kreću i međusobno sudaraju. U sudaru jedna ploča tone ispod druge i topi se u vreloj Zemljinoj unutrašnjosti. Posledica sudara su zemljotresi i izbacivanje istopljenih stena u vidu vulkanskih erupcija. A posledica kretanja ploča jeste i kretanje kontinenata.

Računa se da su ploče počele da šetaju po Zemlji pre oko 2,7 milijardi godina. Neke su na sebi noslile prakontinente. U šetnji ploča i ta kopna su se spajala i razdvajala. Konačno, pre nekih 240 miliona godina postojala je samo jedna ogromna kopnena masa, jedan superkontinent koji je u nauci dobio ime Pangea (od grčkog pan i gea, tj. 'Cela zemja').

Međutim i Pangea je bila samo privremeno rešenje rasporeda kopna i mora na planeti. Pangea se raspala na dve velike kopnene mase, na Lauraziju i Gondvanu, a ove dve opet na kontinente koje danas znamo.

Ali ni sadašnjpoložaji kontinenata nisu trajni. Oni se i dlaje kreću, nekoliko santimetara godišnje.

Ako bismo ponovo sjedinili kontinente onako kako su bili pre nego što se otvorio Atlantski okena pre oko 150 miliona godina, Severna i Južna Amerika bi se perfektno uklopile sa Afrikom i Evropom. Ovo objašnjava zašto su planinski masivi istočne Severne Amerike i Evrope identični i zašto se uklapaju u jedan planinski lanac. Oba planinska lanca sadrže identične slojeva stena na istim sekvencama.

Pangea je počela da se razdvaja pre oko 200 milona godina stvarajući dva kontinenta, Gondvanu i Lauraziju. Dalje razjedinjavanje ovih kontinenata je dovelo do otvaranja današnjeg Atlantskog i Indijskog okeana i južnih mora, i stvaranja prepoznatljivih oblika današnjih kontinenata od kojih su se Južna Amerika i Afrika zadnji odvojili..

Dokazi za postojanje jednog kontinenta i njegovo rasparčavanje se nalaze u istovetnosti stena na mnogim kontinentima. Na primer stene Cape Raoula u Tasmaniji do tančina odgovaraju stenama na severu Antarktika što je dokaz zadnjeg razdvajanje Gondvane. Pored stena tu su i fosili. Identični fosili raznih životinja koje su živele pre 270 miliona godina su nađene na različitim kontinentima i u totalno istim stenama što je još jedan dokaz da su kontinenti nekada bili spojeni i da su ove životinje nesmetano migrirale sa jednog kontinenta na drugi. Mnoge sličnosti biljnog sveta se i danas mogu naći na različitim kontinentima što dovodi do zaključka da imaju zajedničke pretke.

Otkrivanje da kontinenti zapravo leže na ogromnim tektonskim pločama koje se i danas pomeraju je samo dovelo do zaključka da su kontinenti postojali i pre stvaranje Pangeae. Pangea zapravo nije ni prvi superkontinent jer je pre 600 miliona godina postojao jedan superkontinent koji se zvao Rodinia i koji se razdvojio kasnije na četiri ili pet kontinenta.

Pa koji je onda kontinent najstariji i da li se za neki uopšte i može reci da je najstariji kontinent.

Odgovor je : Da.

Početkom Arkean perioda koji je trajao od pre 4 milijardi godina pa do 2,5 milijardi godina, unutrašnje kamenje koje je sačinjavalo zemljinu mantiu je počelo da se hladi što je dovelo do stvaranj tanke kore na površini zemlje koja se sastojala većinom od bazaltne lave i koja se nalazila na površini mnogo pre nego što su gasovi u atmosferi, sa hladjenjem kore, počeli da se kondezuju i da se skupljaju u ogromnim bazenima stvarajući prve okeane. U ovoj tankoj bazaltnoj kori su se nalazili i blokovi granita koji su lakši od bazalta pa su počeli da se izdižu na površinu i na taj način su stvoreni prvi mikrokontinenti.

Komadi granita su se kombinovali u čvrste ploče na kojima se polagalo svo drugo stenje. Ovi granitni blokovi su postali osnova kontinenata i trenutno su vidljivi na nekim kontinentima gde se nazivaju "shields". "Shields" su okruženi sa kontinentalnim platformama koje su sačinjene od širokih, plitkih sedimentnih stena i zajedno sačinjavaju "kratone"

Kratoni su prvi komadi zemlje i nađeni su u unutrašnjosti svih kontinenata. Kratoni su se isprva sudarali i odbijali jedni od drugih, ali sa starenjem Zemlje i njenim hladjenjem oni su sve više počeli da usporavaju i da se spajaju jedan sa drugim, formirajući prve protokontinente. Stari su više od 2,5 milijardi godina i danas sačinjavaju samo desetinu totalne kontinentalne mase.

Kontinenti su postajali sve stabilniji i mnogi od ovih kratona, odnosno kore od granita su postali jezgra kontinenata.

Severno američki kontinent sadrži sedam kratona koji obuhvataju centralnu Kanadu i severno-centralnu SAD, i ovih sedam kratona su se spojili u jednu kontinentalnu masu pre 2 milijarde godina, što Severnu Ameriku čini najstarijim kontinentom.

Kratoni koji sačinjavaju Afriku i Južnu Ameriku su se spojili tek pre oko 700 miliona godina, dok su se na desetina kontinentalnih ploča sjedinili u Evroazijski kontinent pre oko 500 miliona godina, čineći ga najmlađim i najvećim kontinentom.

Sa obzirom da se tektonske ploče na kojima kontinenti leže i konstantno pomeraju i to za 7,5cm. godišnje, postavlja se pitanje kako će Zemlja izgledati u budućnosti kroz na primer 65 miliona godina.

Pa najverovatniji scenario je da će Atlantski okean i dalje širiti dok će se Pacifik smanjivati. Australija će se i dalje pomerati ka severu i sudariće se sa jugoistočnom Azijom i Japanom, usled čega će tu nastati novi planinski lanac. U skoro isto vreme Azija će se početi razdvajati kroz Kinu na dva dela, šireći se dalje u pravcu istok-zapad. Kao rezultat toga severni Atlantik će početi da se smanjuje i zatvara. Razdvajanje Kine će ubrzati sudar Severne Amerike i Austalija-jugoistočna Azija mase što će kao rezultat imati stvaranje od Aljaske i Sibira najvišeg planinskog masiva na svetu.

Siniša Lavrnja