Odmah da kažem da u principu ne odgovaram na nepotpisana pisma ali zbog onog vašeg 'veleučeni' napraviću izuzetak.

Takođe, nije mi manir da o nacionalnim pitanjima na bilo koji način i bilo kojim povodom raspravljam sa nekim koga ne poznajem ali pošto su vaši stavovi prilično jasni iz vašeg pisma, izneću svoje mišljenje o ovoj zapravo jasnoj temi.

Postoji više načina da se čovek oseća nacionalno opredeljen ovako ili onako. Jedan od kriterijuma je crkva u kojoj je neko kršten i kojoj posle pripada citavog života, kao što je slučaj kod Katolika i što je mnogo više izraženo kod vas Hrvata. Drugi od mnogih kriterijuma može npr. biti osećanje koje nekog vezuje za roditelje i pretke itd. gde je bitno ko ti je (i šta je) otac ili majka.

Činjenica je, koju nisam ja izmislio, jer se može naći i na Jezuitskom (ili kako ih vi nazivate Isusovci) siteu, da je mister Rudjera napravio njegov otac Josip, koji je bio pravoslavno kršten čovek, a koji je prihvatio iz praktičnih (ili nekih drugih) razloga katoličanstvo. Majka mu je bila Italijanka, a rođen je u tadašnjoj Ragusi, koja je bila republika i u njoj su živeli i katolici i pravoslavci. Tada su Hrvati bili daleko i Dubrovčani su bili Dubrovčani, a ne Hrvati, tako da Bošković nikako nije mogao biti Hrvat. Jedino ako zastupate tezu da su svi koji su na teritoriji DANAŠNJE Hrvatske Hrvati, to je moguće da i Ruđera smatrate Hrvatom ali to je već sasvim jedan drugi načina razmisljanje, jer je tu možda nekada davno bilo i Kromanjonaca, pa oni SIGURNO nisu Hrvati niti bi ih vi čini mi se prihvatili.

Takođe, iako ste "veliki historičar i znanstvenik", čini se da vam je promakla notorna činjenica DA JE BILO I IMA I DANAS KATOLIKA KOJI NISU HRVATI VEĆ SRBI. Takvih je ranije bilo dosta, a danas ih ima u Boki Kotorskoj i drugde. Znači, ne postaje se Hrvat pristupom Katoličkoj crkvi, pa makar ona bila i Jezuitska.

Što se tiče termina Srbo-Hrvat, koji se pominje u mom članku, ni to nisam ja smislio već američki naučnik Leon Max Lederman, inače nuklearni fizičar, bivši direktor jedno vreme najveće laboratorije na svetu za ispitivanje subatomskih čestica Fermilab i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku. Pa mislim da ako on može da kaže nešto tako, meni je lakše da verujem da on zna šta priča, nego neko kome verujem mnogo manje, a jeste "veliki znanstvenik" poput vas.

Pošto se sve ovo objavljuje u jednom magazinu čija je prava svrha nešto savim drugo, a ne priča ovakvog sadržaja, želeo bih da sa ovim zaključim svoj odgovor.

Uostalom, kada bi se nekim vremeplovom otisnuli na početak XVIII stoljeća i pronašli Ruđera Boškovića, mogu da se kladim da se SIGURNO nebi izjasnio kao Hrvat. Ko je ikada išta pročitao o njemu i njegovoj biografiji, jasno mu je da se on osećao kao Talijan, ali da je čitavog života sačuvao sećanje na Dubrovnik i pomagao koliko su mu bile moći. Čak i o tome ima ponesto u mom skromnom tekstu.

Pozdrav itd. ....

Drago Dragović