Citiram:

..............................

"Teško je izbeći zaključak da postoji ozbiljno neslaganje između teorijske procene broja neutrina koje Sunce emituje i broja stvarno registrovanih neutrina. Kako je moguće objasniti ovo neslaganje? Ako, kao što naučnici smatraju, detektori dobro rade, postoje samo dva moguća načina za objašnjenje deficita neutrina. Prva mogućnost je da neutrini ne nastaju u tolikom broju kao što se smatra, a druga da ne stižu svi nastali neutrini do Zemlje." ............................. Povodom toga moram napomenuti da su ovi zaključci zastatreli. U poslednje dve godine neutinska astronomija je napravila velike korake. Najzaslužniji za to su Rejmond Dejvis iz Filadelfije i Masatoši Košiba iz Tokija koji su dobili Nobelovu nagradu za 2002. godine za "pionirski doprinos astrofizici a naročito za otkriće kosmičkih neutrina". Najnoviji neutriniski teleskop izrađen je u Sadberiju u Ontariju

(Kanada) dva kilometra ispod zemlje u rudniku nikla. Centralna sfera napravljena od providne plastike sadrži hiljadu tona "teške vode". U ranijim eksperimentima je korištena voda i tetrahloretilen. Sfera je okružena sa 9600 velikih fotomultiplikatora koji analiziraju minijaturne svetlosne bljeskove svetlosti koji nastaju interakcijom neutrina sa teškom vodom. Celokupna opservatorija je zaštićena od kosmičkog zračenja sa dva kilometra stena iznad nje a od ostalog zračenja sa 7000 tona izuzetne čiste vode. Osamnestog juna 2001. godine grupa naučnika je posle niza eksperimentisanja objavila rezultate zašto do sada nije evidetiran dovoljan broj neutrina. Eksperiment je počeo 1999. godine. Oko 10 neutrina dnevno interaguje sa teškom vodom i daje potvrdu o svom prisustvu veoma slabim bljeskovima svetlosti. Za naredne dve godine registrovano je oko 1100 neutrina dovoljno da se dobije rešenje zagonetke koja je godinama mučila naučnike. Ustanovljeno je da se nuklearnone reakcije u centru Sunca odvijaju upravo onako kako treba da bude i daju očekivan broj elektronskih neutrina. Razlog zašto ih mi na Zemlji ne registrujemo je zato što neutrini u svom putu promene "ukus" i postaju mionski ili taonski neutrini. Ovaj proces promene neutrina iz jednog oblika u drugi naziva se oscilacija neutrina. Poređenja eksperimentalnih rezultata su nedvosmisleno pokazali da su "nedostajući" neutrini u stvari neutrini koji u svom putu do Zemlje promene u manje vidljiv oblik tj "ukus" kako naučnici vole da kažu.

Danas je neutrinaska astonomija u periodu detinjstva mada su neutrini otkriveni pre skoro 100 godina. Međutim njeno napredovanje ide veoma brzo. Neutrinske čestice koje su praktično ništa moći će da nam ispriča mnogo o univerzumu i njenim tajnama