| Zemaljski simulatori za tako
nesto prakticno se i ne mogu napraviti. Za simuliranje
bestezinskog stanja na zemlji najcesce se koristi najobicniji
bazen sa vodom u kome astronauti "rone" pod punom opremom. Ovo se
posebno koristi za treniranje astronauta za svemirske setnje i rad
u takvim uslovima. Evoluciju je dozivelo kod projekta Dzemini,
sezdesetih proslog veka.
Medjitim, ovakav nacin nije previse realan
jer tu je otpor i talasanje vode koji, naravno, ne postoji u
svemiru. Da bi se na najbolji nacin simuliralo bestezinsko stanje
ipak bi moralo da se poleti. U tu svrhu se koriste specijalno
modifikovani avioni koji uzlecu na velike visine i tokom 60-90
sekundi se pustaju u slobodan pad. Tokom tog vremena javlja se
privid bestezinskog stanja u kabini (elementarna njutnova fizika)
i tada astronauti vezbaju kako da se ponasaju unutar broda.
Marko |
28.01.2004.
Evo, konačno sam uspeo da pronađem
sliku ruskog "simulatora". Radi se o putničkom
avionu Tupoljev Tu-154M (što je
najpoznatiji i bez dvoumljenja najbolji putnički
avion koji su Rusi napravili, naravno u njegovo vreme, 1970-tih),
specijalno konvertovanog za potrebe kosmičkog
programa. Avion je proizveden 1989. a ako ikada budete poželeli
da u specijalnim registrima pronadjete nešto
više o njemu biće od
koristi njegov fabrički broj 89A798 i
registracija RA-85655.
 |
| Tupoljev Tu-154M |
Avion je jako teško
videti, skoro da nikada ne leti izvan Rusije. Slike boljeg
kvaliteta možete pronaći
na donjim adresama. Ako uspete da pročitate
šta pise na repu svaka vam
čast! Ja ne mogu.
http://www.airliners.net/open.file/299727/L/
http://www.airliners.net/open.file/211636/L/
*******
Dalje, evo kako se šatlovi
prenose na zemlji kada slete van svoje baze u Kejp Kenediju. Za te
prilike se koriste specijalno konvertovani Boing 747 (NASA ima dva
ovakva aviona). Odmah u oči pada poseban
aerodinamički dodatak koji je postavljen
pozadi šatla. Bez toga, praktično,
šatl ne bi mogao da bude transportovan na
ovaj način jer 747 jednostavno nije predviđen
da nosi nešto na leđima
tako da bi se iza stvarale velike turbulencije zbog kojih bi avion
ostao bez stabilnosti u letu. Iz istog razloga na zadnjim krilima
sa strane su dodati i veliki stabilizatori. Ako pogledate An-225
koji je originalno predviđen, između
ostalog, za nošenje Burana, videćete
da on ima dva posebno dizajnirana repa (odnosno, preciznije bi
bilo reći 'vertikalna stabilizatora') baš
iz tog razloga da bi avion mogao da nosi razne stvari na leđima.
 |
| Boing 747 |
Inače, ono
što je interesantno sva tri avona koje sam
ovde pomenuo su se prvobitno koristila za prevoz putnika pa su tek
kasnije konvertovana za sadašnje potrebe.
Prvi je leteo u Aeroflotu dok su druga dva NASA-ina letela za
American Airlines (serij. 20107/86, reg. N905NA, proizv. 1970. za
NASA leti od 1974) i Japan Airlines (20781/221, N911NA, 1973, u
NASAi od 1988).
Još slika svih
aviona možete pronaći
na
www.airliners.net/search/ ili
www.planepictures.net
, dovoljno je da u polja za pretragu unesete registraciju
aviona. Na taj način mozete pronaći
sliku skoro svakog aviona u svetu!
I za kraj slika za koju sam prosto mislio
da bi mogla da vam bude interesantna. Radi se o definitivno jednom
od najčudnijih aviona na svetu - Airbus
Beluga (puno ime: Airbus Super Transporter A300-600ST Beluga). Pošto
je Airbus farbika koja svoje avione proizvodi na više
mesta u Evropi ovi avoni se koriste za prenos, bukvalno,
kompletnog trupa ili nekoliko delova aviona u Nemačku
gde se vrši finalno sklapanje (radi se o
avionima A318/319/320/321, dok se veće
familije A300/310/330/340/380 sklapaju u Tuluzu, Francusa). Beluga
je vrsta kitova na koje ovaj avion neverovatno liči!
 |
| Beluga |
Marko Tarabanović |
