|
1. Rektascenzija nekog nebeskog tela je trenutak njegovog
prolaza kroz Meridijan po zvezdanom vremenu. Ako imate
časovnik koji pokazuje zvezdano vreme tačno
možete da znate npr. u kom pravcu se
nalazi taj objekat, ili koliko mu vremena (t) treba
da dođe u pravac Meridijana. To se
izračunava preko jednostavne formule:
t = S - a,
gde je t časovni ugao,
S zvezdano vreme u datom trenutku i
a rektascenzija nebeskog tela.
Ako nam naprimer zvezdani časovnik
pokazuje da je sada S = 14h, a
rektascenzija neke zvezde a
= 16h, dobićete
da do prolaza kroz meridijan ostaje još
-2h, odnosno 22h, ali će to biti narednog
dana. Ako je a =
12h, onda to znači da je zvezda
pre dva časa bila u Meridijanu.
2. Zvezdano vreme S govori da je neka
zvezda sa rektascenzijom S =
a baš sada u
Meridijanu, a časovni ugao sam već
objasnio. Razlika je još
i u tome što je t ugao između
Meridijana i pravca ka telu, znači teme
mu je u Nebeskom Polu, dok je a ugao
u ravni Nebeskog Ekvatora od gama tačke
(g) do mesta gde se vertikal
tela seče sa njim, tj Ekvatorom..
3. Naš sat pokazuje vreme koje se
meri po položaju Sunca, tzv. srednje
Sunčano vreme, dok časovni ugao ne «pokazuje vreme», već razliku
u vremenu između dva položaja istog ili različitih tela.
4. Rektascenzija se meri (raste) u direktnom smeru, a pošto se
nebeska sfera obrće suprotno, od istoka ka zapadu, znači da su
tela sa većom rektascenzijom levo, tj istočno, a ona sa manjom
desno, tj zapadno. Časovni ugao po
definiciji raste u smeru zapada.
5. Razlika između srednjeg (Tm) i
pravog (Tp) Sunčevog vremena je
vremensko izjednačenje (h).
Vremenski interval između dva uzastopna prolaza centra Sunčevog
kotura kroz Meridijan je Pravi Sunčani dan koji je nejednake
dužine trajanja zbog eliptičnosti Zemljine putanje. Za njegov
početak uzima se trenutak donje kulminacije – prava ponoć. Da bi
se dobili dani konstantne dužine uvedeni su pojmovi srednjeg
ekliptičkog i srednjeg ekvatorskog Sunca. To su ustvari fiktivne
(zamišljene) tačke koje se ravnomerno kreću po Ekliptici,
odnosno Ekvatoru i za jednu tropsku godinu (365,2422 srednjih
dana) dva puta zajedno prođu kroz gama tačku.
Vremensko izjednačenje se satoji od dve komponente:
• Izjednačenje centra kojom se anulira eliptičnost Zemljine
putanje:
h1 = L - lo,
gde je L longituda srednjeg ekliptičkog Sunca a
lo longituda pravog Sunca., i
• Svođenje na Ekvator – zbog nagiba Ekliptike
h2 = tg2 e/2
∙ sin 2 lo – ½ tg4
e/2 ∙ sin 4 lo + 1/6 tg6
e/2 ∙ sin 6lo - ...
Sumiranjem njihovog dobija se vremensko izjednačenje, koje u
stvari nije ništa drugo do razlika rektascenzija srednjeg i
pravog Sunca.
Ratko Miljkovac
|
