Mada sam mnogo čitao nikad nisam pokušao da napišem neko delo u prozi ili pak poeziju. Međutim, u februaru sam odjednom odlučio da napišem kratku priču i to sa određenom namenom. Trebala je da podseća na meni omiljenog pisca Stanislava Lema i odlučio sam se za njegov raniji period pisanja iz koga sam, kao prva dela naučne fantastike sa kojima sam se sreo, pročitao knjige ,,Zvezdani dnevnici Ijona Tihog'' i ,,Invazija sa Aldebarana'' zbirke priča koje su me, mada veoma različite, oduševile i uputile na put čitanja naučne fantastike. Priču, malo neutralnog naziva - ,,Veče'' sam napisao i poslao Astronomskom magazinu negde u februaru i vrlo brzo je i postavljena na sajt. Neko vreme je tu bila a zatim prešla u arhivu gde se i sada može naći.

Kao početnička, prva i jedina stvar koju sam napisao, verovatno nije nešto naročito, ali je interesantna jedna druga stvar. Čitajući astronomiju br.19 koja je izašla ovih dana, u prilogu ,,Nova'' pročitam vest da je ,,Poljski pisac Stanislav Lem, najpoznatiji po svom romanu Solaris..umro 27.marta u osamdeset četvrtoj godini života, posle teške bitke sa srčanom bolešću. Sećam se žurbe sa kojom sam napisao ovu priču, i kada se sada, u svetlu ove vesti, setim toga, telom mi prolaze žmarci i izazivaju neka čudna osećanja. Jer, tada nisam znao da je pisac bolestan i takoreći na samrti i kakav je to poticaj bio da radim nešto što nikada nisam radio, i da to podseća baš na njega. Kao da je njegov duh obilazio svet i tražio mesto ili osobu kroz koju će nastaviti da živi. Priča je bila test za odabir kandidata ili pokušaj velikana da kroz nekog iskoristi zadnje dane za još neki tekst.

Prava tema za NF, zar ne ? Budući da me je trenutno prošla želja da pišem mogu samo, sa razočaranjem, da zaključim da je duh ovog velikana pronašao neki bolji materijal za nastanjivanje. Ipak ostajem ljegov zaljubljenik i obožavalac !!!

U Nišu 13.05.2006. godine.
Filipović Aca