|
Kod
izveštavanja sa generalne skupštine MAU uglavnom se govori o 8 planeta
kao nekom konačnom broju. Po definiciji planete nije ničim određena
ukupna udaljenost na kojoj se može naći neka planeta, pa samim tim može
doći do proširenja porodice planeta Sunčevog sistema sa otkrivanjem
novih tela koja zadovoljavaju ,,propozicije'' iz definicije. Znači svako
telo čiji je približno sferan oblik posledica dovoljno velike mase da ga
sopstvena sila gravitacije tako oblikuje, koje kruži oko Sunca po
putanji koja ne ulazi unutar putanje neke postojeće planete, automarski
će uvećati porodicu planeta našeg Sunca.
Šta će se desiti ako takva putanja seče putanju nekog tela koje se
nalazi na većoj udaljenosti a prema masi takođe zadovoljava uslov za
planetu. Mislim da tu presuđuje ekscentricitet putanje, pa telo koje ima
putanju približniju kružnoj, zadržava naziv planeta a telo sa
ekscentričnijom putanjom postaje ,,plutonska planeta''. Zbog ovakvih
slučejeva, tj. da se otkriju planete većih masa (od Zemlje, recimo), a
koje ne ispunjavaju drugi uslov koji se odnosi na putanju, ne bi bio
dobar naziv ,,patuljaste planete'' već pre navedeni ,,plutonidi'' ili
neki drugi.
Sve u svemu opasnost po osnovce i dalje postoji da se uveća broj
planeta koje će morati da pamte. Doduše, kako se uvodi redukcija
potrebnih znanja za mlade naraštaje, to možda ipak neće biti potrebno.
U Nišu 26.08.2006. godine.
Filipović Aca
|
