|
Cenjeni ,
evo izveštaja sa jučerašnjeg (danas će se ponoviti) pred-prikazivanja
dokumentarca "Trekiji 2" u kome smo mi; i, evo i drugih vesti. Dakle!
(1) Pred-prikazivanje (takozvani skrining)
bilo...
je održano u petak 4. juni sa početkom u 19 časova u sali jedne vrlo stare
zgrade, takozvane Katoličke porte, u samom najužem centru Novog Sada. Katolička
porta je otprilike kao jedno veliko dvorište, ili, pre bi se reklo, mali trg,
neposredno iza velike katoličke katedrale u strogom centru grada; pa ipak na
planu grada Novog Sada, Katolička porta se vodi kao ulica, a ova zgrada u kojoj
je bilo prikazivanje je zgrada sa brojem 5. Ispred katedrale su Pozorišni trg a
takođe i Trg slobode. Kako se ide do tamo? Od autobuske
-- železničke stanice pravo napred, ogromno širokim Bulevarom oslobođenja,
idete nekih 1.500 metara, a onda pod pravim uglom skrenete levo (ka Dunavu), u
aveniju koja se zove Jevrejska ulica, i njome idete oko 200 metara, i već ste na
prvom ta dva trga (Pozorišnom), i već vidite katedralu. To vam je ukupno oko
1.700 metara, otprilike kao od Kalemegdana do palate "Beograđanke". – A kako se
stvarno ide? Pa, već na samoj stanici pričekate gradski bus 4, i onda pitate
vozača (koji vam proda kartu za 15 dinara) a siđete zapravo na nekoj trećoj ili
četvrtoj stanici, kad Vam on kaže.
Bilo je, na "skriningu", oko 200 Novosađana, dvoje Beograđana (pobeda Novog
Sada sa 100 prema 1) i dva Amerikanca: režiser tog filma, Roxer Najgard, i (ako
smo dobro shvatili) još jedan član ekipe.
Hteli su da počnu u 19.00 ali kombinacija kompjuter-video bim nije radila,
verovatno zato što je jedna mašina tražila rezoluciju 800 sa 600 piksela, a
druga davala 1200, ili obratno, tek – kompjuterski tehničar, koji je tad prvi
put probao da to sve ukquči jedno u drugo, našao se u čudu, dobro se namučio, i
sve je stvarno počelo da funkcioniše tek oko 19,25. Prvo je jedan sredovečni
gospodin održao kratku uvodnu reč u profesorskom stilu, pa dao reč Relji
Trajkoviću (koji je govorio, iz razloga skromnosti/spontanosti – kao što je kod
mnogih mladih ljudi, na žalost, slučaj -- suviše tiho a i
suviše brzo, pa ga nismo najbolje razumeli); on je dao
reč Najgardu, koji ne zna srpski, i koji je svoje izlaganje počeo tako što je
pitao publiku (engl.) "Did he just call me an asshole?"
a zatim je objasnio da su oni, "Paramauntova" ekipa za ovaj dokumentarac, bili
zadivljeni što su uopšte primljeni
u Srbiji nakon onakvog rata i bombardovanja, i da do tada pojma nisu imali ni da
ovde uopšte postoji fandom "Zvezdanih staza"; da smo dobili u filmu jednako
vreme kao i svaka druga država izvan SAD, naime, dobili smo svojih 6 i po
minuta, i to pozitivnog publiciteta za ovu zemlju, nakon
deset godina konstantno negativnog publiciteta širom sveta; da očekuje da
kritike nas koji smo učesnici (tj. ušli smo u film) budu iste kao što su bile
širom sveta, naime, "Zašto u filmu nema više mene?" ali da je preko 99%
materijala moralo biti izostavljeno jer su oni snimili
ukupno 180 sati materijala a za to treba nekoliko nedelja
vremena samo da bi se odgledalo; i, da Deniz Krozbi ovog puta na svojim
putovanjima nije mogla dalje od Italije, ali nam je
poslala poruku, koju je on pročitao, a koja glasi otprilike (engl): "My
friends, I wanted to be with you, but could not, but I’ll be with you in spirit,
and I send you my love; Denise".
Prevodila je Beograđanka, članica Srpskog društva za naučnu fantastiku, koju
znate po nadimku Mariposa, što na španskom znači leptirica; bila je suviše tiha,
dok je Roxer govorio baš kako treba govoriti kad stojite na pozornici, naime,
veoma glasno, jasno, i razgovetno. Uzgred, njihov sajt je
http://www.trekkies2.com/
Film je trajao oko sat i po, i sastojao se od geografskih blokova, i, od
tematskih blokova; svaki blok po nekoliko minuta. Geografski blokovi su se
nizali otprilike ovako: Austrija, SAD, Nemačka, SAD, Francuska, SAD, Italija,
SAD, Britanija, SAD, Brazil, SAD, Australija, SAD, Srbija, SAD, SAD, SAD, SAD.
Tematski blokovi ubačeni tu-i-tamo između ovoga su: ekstremni fanovi tj. kad je
fanovstvo preterano; normalni fanovi tj. šta je u fanovstvu normalno;
dobrotvorne društvene aktivnosti (pomoć sirotoj deci itd) pojedinih fan-klubova;
rok-muzički bendovi, i amaterski filmski, teatarski, i stripovski klubovi
inspirisani "Zvezdanim stazama". Klingoni sa onim naboranim čelima i
medievalno-ratničkim robusnim ponašanjem su dominirali. – A oni su upola Rusi, u
seriji, zar ne? Sa imenima kao Aleksandar, zar ne?
Opšti utisak je da su stranci beskrajno bogatiji od nas Srba jer imaju para i
materijala za kostimiranje, maskiranje itd, a mi nemamo. Brazil je predstavljen
kao zemlja ogromne vrele teritorije, Francuska kao zemlja
hrane, a Italija kao zemlja hrane, gondola, i katoličkih
sveštenika.
Da podsetim, domaćica celog filma, svih sat i po, koja je sve te fanove na
četiri kontinenta intervjuisala, je Deniz Krozbi, unuka pevača Bing Krozbija,
koja je u "Zvezdanim stazama" glumila – ali tako kratko! – Tašu Jar. Ali publika
je izuzetno pozitivno reagovala kad se u jednom trenutku pojavila, dajući
intervju, glumica Nana Vizitor, koja je u "Zvezdanim stazama" glumila Kiru Naris
(engl. Kira Narys), takođe oficirku, koja je u detinjstvu vodila na svojoj
planeti, Bejžor, oslobodilački rat protiv kardasijanske okupacije. Sećate se,
"Duboki svemir 9", ona sa malo naboranim čelom tačno kod korena nosa tj. tačno
između očiju.
Srbija je prikazana polazeći od Kalemegdana u noći, pa preko beogradske
"Kinoteke" u kojoj su beogradski fanovi plavo uniformisana grupa (sećate se: 12
poručnika, srpskih oficira, iz sastava Zvezdane flote 24. veka) koja uz
asistenciju Taše Jar studira planove svemirskog broda "Enterprajz", pa do Novog
Sada, gde je lepo prikazana prva "Star Trek" konvencija u istoriji Balkana, a
zatim se išlo sa Reljom u šetnju po gradu i sa Vidićem po
njegovom stanu.
Apsolutno najbolja stvar, međutim, koju smo mi dali u
ovom filmu (koji će gledati, kroz neki mesec, između 5 i 50 miliona
ljudi), jedan apsolutno briljantni
prilog koji je po jednoj ozbiljnoj liniji nadmašio sve
ostalo i srpsko i inostrano u tih sat i po filma, bila je jedna visoka devojka
iz Novog Sada koja je ispričala kako ju je, u detinjstvu, potresla epizoda "Koža
zla" (engl. "Skin of Evil", to je 22. epizoda u Drugoj generaciji tj. drugom
serijalu u sastavu "Zvezdanih staza") u kojoj je Taša Jar (Natasha –Tasha Yar)
poginula; i kako je zapamtila oproštajnu poruku te Ruskinje, Taše Jar (naime
Taša je, za života, snimila tu poruku, i ostavila je kao testament, da je njeni
prijatelji vide i čuju samo ako se njoj nešto desi); a
onda smo to i čuli, naime, ova učesnica je naprosto kazala, izrecitovala,
napamet, onaj prvi, predivni, opšti deo Tašine poruke (pre poimeničnog obraćanja
pojedinim članovima komandne posade), koji glasi tačno ovako (engl):
“Hello my friends. You are here now watching
this image of me because I have died. It probably happened while
I was on duty, and quickly, which
is what I expected.
Never forget I died doing exactly what I chose to do.
What I want you to know
is how much I loved my life and those of you
who shared it njith me.
You are my family.
You all know where I came from
and what my life was like before.
But Star Fleet took that frightened, angry young girl and tempered her. I have
been blessed with your friendship and your love.”
Ovo je izgovorila mnogo boljim engleskim, naime, njen
engleski je bio mnogo bolji tu nego kad je govorila (pre,
i posle tog odlomka) svoje sopstvene engleske rečenice. Profesorima stranih
jezika biće odmah jasno šta se tu dogodilo: ona je memorisala ne samo
(gramatički savršeno ispravne) rečenice, nego i naglasak, ritam, intonaciju,
emociju, pa je to ispalo odlično.
U filmu koji je inače preopterećen površno-smešnim i površno-zabavnim
fanovskim prizorima, ovaj prilog je zablistao, zasenio, kao prava mala
emocionalna atomska bomba, ultra-ozbiljna (i dobio veliki
aplauz novosadske publike), i dokazao da je nešto u Taši Jar ostvarilo kontakt
sa nečim u slovenskoj duši.
Srbija je jedina balkanska, slovenska, i istočnoevropska zemlja
u ovom filmu. Dakle, zastupili smo svoj narod, svoju grupu naroda, i svoju
polovinu Starog kontinenta. Pa, kao što (otprilike) kaže onaj đavo u srpskom
filmu "Mi nismo anđeli": "Ovaj je u životu smuvao 1.200 žena . . . TO JE N EŠ
T O !"
Večeras (subota, 5. jun) u 21 čas, dakle 9 sati unoć – poslednji bus za
Beograd odlazi, koliko saznajemo, u 23.05! – ovaj skrining bi trebalo da se
ponovi, i to na otvorenom prostoru, naime (evo kako to najavljuje
organizator): "Vreme 21,00 časova, mesto Otvoreni bioskop
“Gradilište” prekoputa Filozofskog fakulteta ", ali, ako
bude kišovito, a već sad je kišovito podne, onda ipak ponovo u sali u Katoličkoj
porti br. 5.
Prikazan je i jedan dodatak, izmontiran od preostalog srpskog materijala,
koji se neće prikazivati u sastavu filma po svetu ali će kad-tad ipak biti na
DVD-u (pa će neki ipak to moći da vide, ako ih bude interesovalo), pod naslovom
"Srbija – bonus" (engl. SERBIA – bonus) gde još neki od nas govore, na primer
Ivan M. Cvetković.
(2) U najnovijem PZAB ("Politikinom
zabavniku"), od....
4. juna, sa Fantomom na naslovnoj strani, je SF priča Ilije Bakića "Lepi
Nanko i klikeraši", iz istog univerzuma kao i njegova ranija (31. oktobar 2003)
priča "Lepi Nanko i razbarušena hobotnica"; to je jedan post-holokaustni svet
gde su mutanti mnogo . . . mutirani. Priča je lak i lep prikaz tog sveta, ali se
završava jedva-nekako, bez mnogo poente.
(3) U jednom krateru na Marsu....
postoji nešto, oko 1 km u prečniku, što zaista izgleda kao ljudski
mozak, a s obzirom na tu veličinu tačno bi moglo da stane u ono čuveno "lice na
Marsu" (koje, nažalost, kad se dobro osvetli, baš i ne liči mnogo na lice).
Svejedno: uklapa se veličinom. E, sad, još kad bi taj mozak bio u toj glavi . .
.
(4) Izvesni Den Braun (Dan Bronjn) zaradio
je....
grdne pare tako što je u svojoj pseudo-publicističkoj knjizi (prvo izdanje
mart 2003; dosad prodato sedam i po miliona primeraka) "Da Vinčijev kod" (engl.
"Da Vinci Code") napisao kako navodno ima dokaza da je Hrist ostao živ posle
raspeća, a ne vaskrsnuo; pa, oženio se Marijom Magdalenom, imao s njom dete koje
je odvedeno u Francusku, pa Crkva kao vekovima krije tu tajnu, pa to kao ima
veze sa masonima, itd. itd. Ovo je, izgleda, neki novi Erih Fon Deniken, ali ne
truća o nerešenim zagonetkama nauke, nego protiv Biblije. Neki pojedinci će
možda reći: baš ga briga, namlatio je lovu, a oni što to kupuju ionako su glupi,
barem se zabavljaju, dakle, nema nikakve štete. – Lako je
pomoću takvih cinično-profiterskih komentara, koji u suštini pravdaju lopovluk,
odobravati svakojake nečasne radnje. – Ali, to Braunovo, taj "Da Vinčijev kod",
iako nije SF, ima neku daleku poprečnu vezu sa SF, jer, predstavlja
svojevrsnu alternativnu istoriju.
(5) U Bugarskoj, glavni grad je Sofija.
Voz iz Beograda za Sofiju (ima i spavaća kola) polazi svake noći u 23.20 i
stiže u deset sati ujutru u Sofiju, a cena POVRATNE karte (spavaća kola) je
2.140 dinara. Iz Sofije ima često autobusa do grada Plovdiva, putuje se oko sat
i po na jugoistok, cena karte (u jednom smeru) je oko 5 evra. – Ali naravno može
se ići i automobilom, ili, autobusom. Smeštaj po studentskim hostelima (samo
smeštaj, ne pansion: hrani se svako u sopstvenoj režiji?) izgleda da košta oko 8
evra na dan.
U Plovdivu će od 5. do 8. avgusta biti Eurokon 2004 – Bulgakon 2004, evropska
konvencija SF. Bilo bi dobro za našu zemlju da tamo bude
što jače zastupljena, i da se jednog dalekog dana možda u
Novom Sadu održi jedan Eurokon.
Program – pa, on postoji, a vi razmotrite da li je dobar i privlačan, da li
je sadržajan. NE GARANTUJEMO NIŠTA ! ! ! – imate na
Internetu. E-meil adrese za to su:
info@bgcon.org i
sajt: www.bgcon.org
Ako ste voljni (naročito članovi Srpskog društva za
naučnu fantastiku) da idete, i ako se opredelite za neki prevoz, javite se da
možda otputujemo kao grupa, zajedno: to je pametnije. A dr Zoran
Živković je rekao da će ići tamo samo ako ga njegov bugarski izdavač
natera.
Eto, toliko za danas.
Na kraju da se vratimo na tačku 1: šta pravi fanovi mogu kazati o Taši Jar?
Evo ovako, na engleskom: Yes . . . We are her family.
Pozdrav iz SDNF.
P.S. Pomenuli smo da je izašla "Karmila"; evo kako ta horor knjiga izgleda.
Izašlo je i drugo izdanje (kod drugog izdavača, "Alnarija") Zelaznijevog
"Gospodara svetlosti"; evo kako izgleda.
vrh
|
