Cenjeni ,

evo SF vesti za ponedeljak, 28. februar 2005.
(poslednji dan februara), od Srpskog društva za naučnu fantastiku.

(1) Crtanje radio-talasima po nebu,

kao nova forma umetnosti. U časopisu  Nju sajentist  (New Scientist), u broju za 5. februar 2005, nalazimo da su naučnici uspeli da izazovu, po prvi put u istoriji čovečanstva, veštačku auroru (polarnu svetlost) tako što su ekscitirali gornje slojeve Zemljine atmosfere gađajući ih vrlo jakom emisijom radio-talasa. Priložena je i slika, to izgleda kao plavičasta raklja gore u nebesima. Naš zaključak: ako se postupak malo usavrši, ako se izgrade dodatni emitori, itd.   eto nove forme likovne umetnosti.

(2) Na FESTU

gotovo i da nema SF. To je svojevrsni promašaj: imati za simbol festivala jednog superheroja u SF stilu, Festmena, a na programu jedva jedan SF film. Jedan film se zove  Antares  ali nije SF. U jednom filmu se pojavljuje duh, a u jednom filmu vanzemaljac ali (barem sudeći po najavi) više u satiričnom fazonu. Najzad, prikazaće se i taj kinesko-francuski film sa naslovom  2046 , gde (po najavi) neki pisac piše roman a u romanu stalno nailazi voz za godinu 2046. ali ona nije budućnost nego je prošlost . . . što možda i nije pravi SF nego više neka fantazija. Zakazan je za sredu 2. mart u 16 č u  Strava centru  (pardon . . . Sava centru), pa, ako neko bude gledao, molimo da javi .

(3) Rok za nominaciju

za nagradu  Hugo  ipak nije 31. mart, nego 11. mart. Tako nam je javila nadležna osoba, Hugo-administrator.

(4) SF pisac Đorđe Mijušković javlja

vam sledeće (citiramo):  Na televiziji BK u toku je emitovanje crtanog serijala  Konan . Svakog radnog dana, s početkom oko 17,15 sati prikazuje se po jedna epizoda, a na ođavnoj špici se vidi da su to epizode iz 1993. godine. Koliko znamo to je prvi put da se ovaj crtani film prikazuje na nekoj od naših televizija; dobro je da se prikazuje, pa makar i sa zaostatkom od 11-12 godina. Posle Konana, do prošle nedelje, prikazivan je i serijal crtanih filmova  Iks-men , a to je bilo još značajnije za približavanje SF-a mlađim naraštajima. Koliko su ova dva crtaća važna za budućnost SF kod nas, može da posvedoči i moj skoro petogodišnji sin koji ih je prosto gutao očima. Nažalost, ni  Iks-men , kao ni  Betmen , koji je emitovan pre njega, se više ne prikazuju na ovoj stanici, ali ostaje nada da će bar Bogoljub nastaviti da hrani srpsku decu naučnom fantastikom kad već niko drugi neće (Tijanićevi  Pokemoni   se ne računaju). -- Inače, po mom skromnom mišljenju svi pobrojani crtaći, iz 'Marvelove' radionice, znatno su bolji i sadržajniji od svojih filmskih igranih verzija 'za odrasle'.  (KRAJ CITATA Mijuškovića)

(5) Prekjuče, u subotu

26. februara 2005, na državnoj televiziji RTS2, prikazan je od 23 časa SF film  Ekvilibrijum , o jednom orvelovskom društvu budućnosti, ambijentalno (naročito u nekoliko masovnih scena kretanja radnika) nalik na  Metropolis , i prilično usiljeno namešten da liči na Orvelovu  1984  (samo ovde nije Veliki Brat, nego Veliki Otac) plus nekoliko scena borbe kao u  Matriksu 1 . Ali, u TV programima u novinama tog dana on nije bio najavljen kao film SF žanra. Trebalo je imati dosta sreće i pronicljivosti pa  provaliti  da je to SF.

U tom distopijskom društvu, ako dete ocinkari svog oca, vlasnika male prodavnice, da nije izdavao fiskalne račune, dobije od Ministarstva finansija 500 dinara. . . . :) (Šalimo se . . . )

(6) Od profesora dr Dušana-Vladislava Pažđerskog,

saradnika SDNF, koji predaje srpski jezik u Poljskoj, na univerzitetu u Gdanjsku, dobili smo ispravke i dopune onoga što je  National Geographic  objavio o potapanju  Štojbena  i  Gustlofa  (ukupno deset i po hiljada mrtvih). Narod tamo pamti . . . Isplovljavalo se iz Gdinje, koja je nedaleko od Gdanjska, zapravo je na obali Gdanjskog zaliva.  Iako u mnogim izvorima sigurno i piše da su pomenuti brodovi potopljeni na obalama Istočne Pruske, radi se u stvari o današnjoj Poljskoj, tačnije o ulazu u tzv. Gdannjski zaliv, naspram samog Gdanjska, u blizini poluostrva sa veoma simboličnim nazivom 'Hel' , kaže dr Pažđerski.  Pored brojnih Nemaca, na brodovima su poginuli i mnogi Poljaci koji su smatrali da je bolje da ne sačekaju Ruse (npr. deda jedne moje prijateljice), kao i pripadnici malog naroda Kasuba.  (KRAJ CITATA dr Pažđerskog) Dakle ta tragedija je imala i neke dimenzije za koje nismo mogli saznati čitajući američki magazin, pa ni najbolji.

Izgleda da su neki bežali, i poginuli, samo zato što su hteli da se predaju Amerikancima, a ne da provedu ceo život pod komunizmom.

(7) U jučerašnjem (nedeljnom)  Blicu ,

na str. 9, bivši ministar finansija Boža Đelić, možda jedini srpski političar koji se primetno interesuje za budućnost, govori o politici zapošljavanja, i kao svoju poslednju sugestiju (to je njemu tačka 8) sugeriše   хм, malo slobodnije ćemo prepričati njegove reči   da bi za nas Srbe bilo dobro da uvozimo svoje sopstvene mlade žene iz inostranstva, iz dijaspore, tako što ćemo za njih otvarati radna mesta ovde, u Srbiji; jer, ako ne, s obzirom kako nam je slab priraštaj a ogroman odliv stanovništva, za koju stotinu godina nas neće ni biti.

E, sad . . . kako ovu Đelićevu tezu švatiti? Kao prvo, ona je poziv ne samo administraciji, nego i poslovnim ljudima, jer, neke stvari država ne može, nego samo privatni poslodavci mogu. Drugo, državna administracija ne može selektivno da stimuliše otvaranje radnih mesta samo za žene, ili samo za Srpkinje, itd, jer to bi bilo suprotno političkoj korektnosti i ljudskim pravima ostalih. Treće, situacija sa zapošljavanjem je jedan konglomerat, mozaik, jedan  sistem sistema , gde je možda važnije radno iskustvo (a 55% registrovanih nezaposlenih u Srbiji ga nema, kaže Đelić), ili, stupanj obrazovanja tj. stručne spreme, ili, za razliku od te papirnate diplome, stupanj STVARNE osposobljenosti za rad, što je sasvim druga priča, itd. Zatim, u slučaju da u Srbiju dođu velike investicije i pojača se potražnja za radnom snagom, odmah će nagrnuti da se ilegalno doseljavaju i zapošljavaju nebrojeni stranci iz nekih istočnijih i južnih, još siromašnijih zemalja, gde se komeša okean od oko milijardu nezaposlenih i gladnih, pa će Srbi opet i opet, u sred Srbije, ostati bez posla, itd. Zatim, te naše devojke možda ne bi htele da se vraćaju same, bez svojih mladića. Komplikovana pravna, ekonomska, psihološka i politička dinamika, koja, uzgred, verovatno važi i za Hrvate и druge male narode sa slabim priraštajem, ali, u Đelićeva ideja je (u svom jezgru, u suštini) istinita. Samo onde gde postojе mlade Srpkinje, može postojati Srbija.

To zavisi od toga.  

Srbi čine oko jedan i po promil čovečanstva, a Hrvati oko 0,7 promila.

(8) Takođe u jučerašnjem 

Blicu , ali na str. 11, javljaju da je katolička crkva u Hrvatskoj, naime Biskupska konferencija, pokrenula kampanju protiv veštačkog oplođenja, i u tom smislu podelila oko 140.000 primeraka brošure  Dijete   dar ili stvar?  gde se tvrdi da je prirodno začeto dete dar, a veštački začeto dete stvar. U jezičkom smislu, ovo je promašaj, jer skoro svaki dar je stvar. (Vi dobijete na poklon uvek neku stvar.) Mislilo se reći, BOŽJI dar, ili LjUDSKA NAUČNA stvar; ali to što se mislilo, to se u naslovu nije reklo. Dalje, bilo bi interesantno znati da li gospoda hrišćanski biskupi Hrvatske katoličke crkve kažu da oko 300.000 Amerikanaca i nekoliko stotina Hrvata rođenih veštačkim oplođenjem nisu ljudska bića, nemaju dušu, i mogu biti, recimo, legalno spaljeni. Da su kao neki Frankenštajni. Nije to naivno, nije šala, isprozivati veštački začete osobe da nisu ljudska bića. To je poziv na masovno ubistvo.

U svakom slučaju, ovim potezom je hrvatska katolička (jedna hrišćanska, dakle . . . ) crkva definisala svoj odnos prema jednom značajnom segmentu budućnosti, koji ima itekako mnogo veze sa SF.

Ali ako te  stvari  dođu pred sedište Biskupske konferencije, na demonstracije, kao što bi u Srbiji moglo da se desi, i ako u Zagrebu sad izobilno pada sneg kao što je ovde u Beogradu padao juče, pa ako neko napravi poneku grudvu, eventualno bi moglo doći do bitke grudvama snega, između stvarova i darova. :)

Na čelu veštački začetih grudvaće se, sam ispred svih, ali sa strahovitom snagom i preciznošću, u nekoj razdrljenoj košulji, Rik Dekard.

To je povod za pesmicu:

Prirodno-začeti njih vide
kao androide . . .

(9) Ima li u hrvatskom akademskom

životu IKOGA (osim dr Darka Suvina, koji je rođen 1930. godine) ko se makar i malo bavi naučnom fantastikom? Ne čujemo ni glasak o tome. Srbija ima tri doktora i nekoliko magistara (sadašnjih; i asistenata koji će uskoro
magistrirati) koji se bave SF. A Hrvatska? Zar nema baš nijednog? (Osim Suvina, koji je Kanađanin.) Kako onda da akademski sarađujemo mi odavde, sa njima tamo, ako njih tamo uopšte i nema?

Gde je predavanje u  Lazi  o akademskoj recepciji SF u Hrvatskoj danas   to bi mogao održati jedan MaF, recimo? Ja verujem da bi on doputovao, kad bi bio pozvan, ako bi imao o čemu govoriti. Ili je ta recepcija jednaka nuli?

Gde su hrvatski stručni radovi (recenzirani) po akademskim časopisima, a gde magistarski radovi, i doktorske disertacije o SF? Gde je knjiga koja bi se, pretpostavljamo, zvala  Historija hrvatske znanstvene fantastike  a da ju je napisao hrvatski doktor toga?   Pa druga, da ju je napisao drugi hrvatski naučni radnik, drugačijih pogleda?   Nego, najverovatnije smo mi ovde jednostavno neinformisani, najverovatnije sve to postoji, sve tutnji od akademskog napretka, znanja i rada, ali mi nismo saznali. :)

A u Sloveniji?

(10) U jučerašnjem  Glasu javnosti ,

na drugoj strani humorističnih priloga (str. 21), pored konstatacije da reč  koalicija  znači  zajednica koala , predloga da zastava SCG bude četvoroglavi orao, jedne molbe ministru Cinkiću za  pesto dindzi , i jednog pomalo SF bračnog oglasa ( prednost imaju bića na ugljeničnoj osnovi ), pojavilo se i es-efično objašnjenje, veoma nalik na  Langoliere  Stivena Kinga, o tome šta je zub vremena:  ZUB VREMENA, jedini zub koji se nikada ne kvari, po čemu se vidi da nije srpske proizvodnje. Vredan je kao atomski mrav   melje od postanka sveta, a niko ni hvala da mu kaže. Radi po učinku koji se meri borama, senilnošću, bolestima svih vrsta, i, uopšte, procesom propadanja. Ateisti još nisu smislili adekvatnu odbranu od ove napasti, dok vernici polažu nade u Vrhovnog Zubara koji će iz izbaviti iz ovih razjapljenih čeljusti. Vidimo se na kraju vremena, pa ću vam onda reći ko je bio u pravu. 

Drugim rečima, za koji centilion-pleks (to je 10 na stoti na stoti, tj. 10 na deset-hiljaditi) godina, saznaćemo da li On može da reverzira entropiju.

Čekanje će biti napeto.

(11) A sad, astronomija, za ozbiljno.

Od dr Milana M.Ćirkovića smo dobili detaljno i istinito objašnjenje o nedavnom galaktičkom gama-događaju, koji je u štampi, pa i na Internetu nekorektno i netačno prenet tako da je bilo zabune pa i straha kod hiljada građana.

Da, zaista postoji ta neutronska zvezda, SGR 1806-20, koja se obrne po jednom u svakih 7,5 sekundi, u Sagitarijusu, udaljena oko 50,000 svetlosnih godina, i ona je zaista magnetar, što znači da ima magnetno polje tako fantastično jako, da bi moglo da podigne gvozdene ključeve iz Vašeg dzepa i odvuče ih sa fijukom kroz oblake, pa u svemir, k sebi, ukoliko bi taj magnetar prošao iznad naših glava, i to recimo na pola puta između našeg Meseca i nas! Na Internetu kažu da je samo 20 km u prečniku, a dr Ćirković odgovara:

 Verovatno je i manjeg prečnika, 15 km je bolja aproksimacija (to zavisi od ugaonog momenta i jednačine stanja nuklearne materije na komplikovani način u koji ovde ne možemo ulaziti). Kako su je videli? Pa nije u pitanju prostorni ugao. Mi NIJEDNU (pardon, osim Sunca, Betelgeza i par dzinova tipa B, i to tek u poslednjih par godina za ove potonje) zvezdu ne vidimo kao prošireni izvor   sve su to tačke. Kad je nešto tačkasti izvor, onda znači da njegova fizička veličina nije uopšte bitna. Jedini relevantan podatak je luminoznost, odnosno količina energije izražena u jedinici vremena. Mogla je da bude i crna rupa -- ona ima još manji prečnik (recimo 3 km), pa bi, paradoksalno ali istinito, bila JOŠ SJAJNIJA.  

Na Internetu i u srpskoj štampi se napričalo da je ta zvezda  eksplodirala  i da je  pomakla Mesec  (!) i poremetila Zemljinu atmosferu, pa su mnogi građani stvarno svašta pomislili. Dr. Ćirković odgovara:

 Naravno da nije bio u pitanju gamma burst -- ova eksplozija bila je slabija od prosečnog gama burst-a za faktor od oko milion. Ali GBR je terminalni fenomen -- kad jednom dođe do njega on se ne može ponoviti -- dok gamma flare može i da se ponovi za kojih par miliona godina... Doduše, ono što JESTE iznenađenje (i time vest za ozbiljnu naučnu javnost) jeste da je intenzitet tog flare-a bio za oko jedan red veličine (dakle ne 1000000, nego 10!) veći od onog koji su modeli PREDVIĐALI za takvu vrstu eksplozije. Drugim rečima, kao da ste umesto ručne bombe bacili protivoklopnu minu -- ali ne nuklearnu bombu! (otprilike takav je odnos veličina). 

Drugim rečima, ako je laicima dozvoljeno da interpretiraju Ćirkovićevo objašnjenje sad malo na na svoj laički način, desilo se nešto nalik na kratkotrajnu, munjevitu protuberancu ili površinsku eksploziju, ali nije eksplodirala zvezda. Ošinulo je, nije grunulo . . .

 Naravno , nastavlja prof. Ćirković,  interesantno je i to da su ti flerovi magnetara bili do sad samo teorijski fenomen, a evo ispostavlja se da postoje u prirodi, što je samo po sebi ogroman uspeh astrofizike, zar ne?  

Ono što je u Srbiji napisano da se  pomakao Mesec  verovatno je greška u prevođenju sa engleskog na srpski. Naime neki prevodilac nije dobro znao engleski. Na Internetu je pisalo  radiation bounced off the Moon  a nekome se prividelo da to znači  bounced the Moon off . Znači nije odgurnut Mesec, mada, naravno, svaki foton, kad lupi u Mesec, pomalo ga i gurne, ali to je nemerljivo malo, i u ovom slučaju apsolutno zanemarljivo. Dr Ćirković
napominje:  Vi se pomerite nešto malo kad upalite sijalicu u svojoj sobi, pošto fotoni i Vašem telu predaju neki impuls, to je znao još Njutn, ali to dabome niko ne primećuje. 

A sad, najozbiljniji deo priče. Ovaj gama događaj, taj  plitki front  gama zraka koji nas je zapljusnuo, izazvao možda i nešto malo sekundarne radijacije na Mesecu, i odhujao zauvek u daljine, jeste, po svemu sudeći, za trenutak malo poremetio više slojeve Zemljine atmosfere. Ćirković zaključuje:  Ono što jeste bitno, i veoma poučno za budućnost, jeste da je to 'poremećenje' Zemljine atmosfere zapravo promena HEMIJSKOG SASTAVA atmosfere, do koje dolazi pod uticajem gama zračenja, pre svega zbog stvaranja azotnih oksida iz tzv. porodice oksida NO x. Pri nekom jačem blesku (supernovoj, velikoj solarnoj erupciji, ili, ne dao Bog, gama blesku u našoj galaksiji), najveća opasnost potiče upravo od ovih oksida, koji su delimično toksični, reaguju sa vodom veoma brzo i stvaraju kiše azotne kiseline, a najgore od svega, efikasno razaraju ozonski sloj, bez koga bi na Zemlji život složeniji od bakterija bio (i jeste) nemoguć ...  

Eto: sad znate tačno šta se desilo. Pomalo je za jezu, ali ne za neki aktuelni strah.

(12) Program  Laze  za mart:

PROGRAM DRUŠTVA  LAZAR KOMARČIĆ;  ZA MART2005.

07. MART TV serijska fantastika u Americi danas
Govori: Radmilo Anđelković;

14. MART Zbog godi nje konferencije kulturne
organizacije ITEM,
nema sastanka kluba "Lazar Komarčić;" u Domu omladine

21. MART KNJI EVNA RADIONICA
(Medijatori: Aleksandar Markovć; i Ivan Ne ć;)

28. MART ORIGINALNI PRSTEN   pre i posle Gospodara
Razgovor o TV filmu "PRSTEN NIBELUNGA"
Govore: Jovan Ristć;, Milan Uro evć;, Vladimir Lazovć;

Za Dru tvo ljubitelja fantastike  Lazar
Komarčić;
VLADIMIR LAZOVIĆ;

Predsednik Dru tva

Samo, da se razumemo . . . Danas nije mart, danas je 28. februar . . . Ovo je program za mart.

(13) Dnevni list  Politika 

objavio je u nedelju 20. februara 2005, na str. 10, opširan članak o klubu  Lazar Komarčić . Člankopisac, Slobodanka Andrić, iz nekog razloga insistira da je članstvo generacijski i po stupnju obrazovanja raznovrsno, heterogeno. Iz ovoga slutimo da su se prisutni možda pohvalili da imaju u svoj sastavu i pojedine doktore nauka, ali, izgleda da su rekli samo jedno ime, jer poimenice se pominje samo dr Zoran Živković, iako se on već godinama više ne bavi naučnom fantastikom.

Jednog drugog doktora SF, koji se i danas itekako bavi SF i koji desetostruko češće dolazi u  Lazu , izgleda da nisu pomenuli . . . Fotografija nema, ali, čuli smo intrigu: da, došao je i fotograf  Politike , i, neverovatno, upravo na taj isti sastanak kluba, valjda 14. februara 2005, dojurila je i gomila nekih ljudi koji apsolutno nikakve veze nemaju sa SF, i koji nikada ranije nisu viđeni tu:  došli su samo da se slikaju! I, čim je fotograf otišao, otišli su i oni! Drugim rečima, došli su da se lažno predstave kao fanovi iako to nisu. Isključivo iz razloga medijske promocije i svoje lične trke za slavom; zasnovane na goloj laži. -- Ako je istina da se ovo desilo, njihov postupak je zaista veoma bedan.

Ali, stvar možda nije tako jednostavna. Otkud su oni znali da će doći  Politikina  novinarka, sa fotografom? Ko im je rekao mesto i vreme? Da li je rukovodstvo  Laze  unapred znalo za ovu posetu, ali je to saopštilo samo nekima (pa se stvar raščula), a prećutalo (da ne saznaju) nekim drugim ljudima, propustivši, na primer, da obavesti tog drugog dr SF? Ako se i to desilo, onda ni to nije bilo baš slavno, niti korektno, niti dobronamerno. Lako je reći  uh, došli su neki likovi bez veze, pa otišli; a neki od osnivača 'Laze', gle, nisu došli, pa, ko im je kriv, zašto nisu , ali, možda je kudikamo teže objasniti taj misteriozni i pomalo smešni događaj.

Uostalom, možda neki od osnivača  Laze  nemaju više dovoljno ni snage ni zdravlja a ni takvu strukturu interesovanja (koja ima veze sa godinama) da baš svaki put budu tu, niti da hitro i spretno ulove svaki nagoveštaj provučen negde kroz neki sajt, čet, net-forum. Ali imaju ili su nekako smogli snage da učine za  Lazu  nešto, recimo na Eurokonu. Možda ih je trebalo obavestiti . . . Možda se po tome vidi nečija korektnost . . .

Nije mnogo verovatno da bi dvoje novinara pošli u neki klub a da prethodno ne provere kod rukovodstva kluba da li će se sastanak stvarno održati.

Pošto je sken ovog velikog  Politikinog  članka, da biste ga Vi mogli zumirati barem jedanput i koliko-toliko pročitati, morao neminovno da ima veliku  težinu  u kilobajtima, čak 160 KB, ovog puta ne donosimo sken naslovne strane  Astronomije 11 ; to ćemo nastojati da Vam pošaljemo sledeći put. Iz istog razloga, da ne bismo preopterećivali ovaj e-meil nekim čitaocima koji imaju sporiji komp, preopterećenog provajdera (jer, izgleda da PTT Srbije, iz razloga konkurencije, ne daje dovoljno telefonskih linija privatnim provajderima . . . ) itd, poslaćemo neki drugi put i ove vesti kao zaseban fajl u Vordu tj. kao Attaćment.

Uzgred, kraj je februara, a nema nove  Planete  ni  SciTeha .

(14) Da li je iko gledao drugu epizodu  Lavirinta 

juče na RTS1 u 20.05? Ako jeste, molimo da javi svoje mišljenje o toj seriji. Prva epizoda, prikazana dvadesetog februara, bila je (po mišljenju A. B. Nedeljkovića) težak uguš, jad potpuno i beznadno promašenog scenarija, a jedini fantazijski element, spiritistkinja, bila je našminkana kao socijalističke državne lepotice u ruskim filmovima iz 1953.

(15) Od saradnice SDNF,

Danijele Neli Milošević, iz  Taramaunt filma , dobili smo neke važne informacije. Prvo, ruska Noćna patrola i Oskar? Ništa od toga. Taj najbolji evropski SF (tako je nagrađen) film, Noćnoj dozor, bio je samo ruski zvanični kandidat za Oskara, ali nije nominovan.  Ako je za utehu , dodaje Neli,  priprema se drugi deo za 2006. godinu. Verovatno će imati naziv Dnevna patrola.  Drugo, umetnik Enki Bilal (Enes Bilalović), koji je rođen u Beogradu 7. oktobra 1951, sa 9 godina prešao sa roditeljima u Pariz, i sa 19 godina počeo da radi kao crtač stripova u jednom magazinu, ima popriličnu filmografiju, pa možete pogledati i sajtove o njemu i o Imorteli. Neki su na francuskom:

http://bilal.enki.free.fr/ 

http://www.immortel-lefilm.com/ 

na engleskom: http://www.imdb.com/name/nm0082094/bio 

 Imortela  je počela da se prikazuje u Beogradu u  Akademiji 28  tj. u  Đuri Salaju  (to vam je u Nemanjinoj ulici, mnooo-go iznad železničke stanice, a malo iznad razrušenog Generalštaba), a priča se da bi možda već za koji dan mogla da počne da se prikazuje i u  Kosmaju  na Terazijama, i, u  Avali  na Crvenom krstu (iza desnog ćošeta tamošnjeg pozorišta).

U  Akademiji  se prikazuje u onoj većoj sali, koja je slabo provetrena: vazduh je star, kiseonik davno istrošen. Po utisku ABN, film je vizuelno prebogat, veoma lep u svom hevi-metalskom fazonu, ali je scenario prilično slab: u Njujork budućnosti, oko godine 2095, dolaze, iz svemira ili iz nekih viših dimenzija, troje egipatskih bogova, u svojoj lebdećoj piramidi, i samovlasno se parkiraju iznad centra grada. Jedan od tih bogova, Horus, kapricirao se da napravi bebu jednoj mladoj ženskoj, koja i nije baš ljudsko biće ali je jedna od samo sedam specijalnih, pravih ženskih za Horusa, u celom univerzumu. Grad sa nebrojenim letećim automobilima je kao u početku  Petog elementa  sem što su ti automobili još više zarđali, još gore krntije (ali su likovno divni). Glavna junakinja silno liči na Milu Jovović, i praktično je imitacija nje iz  Petog elementa . Sharlota Rempling (Charlotte Rampling) je doktorka zrelijih godina. Mnogi likovi su 3D animacije, u fazonu Lare Kroft, ali, ako to i ne smeta kod policajaca čije face se slabo vide i nebitne su, niti kod kafanskih gostiju sa bizarnim facama, ipak smeta, i to mnogo, kod jednog od glavnih likova, debelog senatora Olguda, koji je nešto kao senator ali možda i nešto kao gradonačelnik. On izgleda, naprosto, neuverljivo. Zato su mnoga čudesna bića fantastično lepa i uverljiva. Film za gledanje, ne mnogo za razmišljanje.   Kraj komentara ABN.

(16) Nađen je fosil kornjače

star 110 miliona godina, praktično isti kao što su ove kornjače danas. Pa, šta čekaju te kornjače, zašto ne evoluiraju već jednom . . . Nisu valjda toliko spore . . . videti na:

http://story.news.yahoo.com/news?tmpl=story&cid=1540&nci
d=1540&e=1&u=/afp/20050223/sc afp/australiawildlife

(Ovo gore je jedna e-m adresa, prelomljena u dva reda; treba je sastaviti.)

(17) Na samom kraju,

jedna hitna molba prof. A. B. Nedeljkovića, SVIMA a naročito starim majstorima koji bi ovo mogli imati! Dakle: HITNO je potrebno da se pronađe engleski, ponavljamo ENGLESKI tekst jedne vrlo kratke priče Isaka Asimova, koja je u Srbiji objavljena triput, ali uvek sa drugačijim naslovom (valjda da bi se prikrila piraterija). Sad kad je potrebno dati studentima engleski tekst, da ga prouče, engleskog teksta nema . . . Učinite nešto za uspeh SF u srpskom akademskom prostoru sad, a filozofiraćemo posle. Naslov te priče je u časopisu  Galaksija  br. 10 bio  Oči , u PZAB ( Politikinom zabavniku ) 12. marta 1976. je glasio  Neko je plakao , a u VNOV ( Večernjim novostima ) 3. jula 1975. je glasio  Sećanje , ali to je jedna ista priča. U njoj, kroz 200 milijardi godina u svemirskom prostoru energetska bića, koja su nas nasledila, pokušavaju da kreiraju, iz početka, ljudsku glavu, ali to slabo uspeva; naprave dobro uglavnom samo oči; a te oči zaplaču   za davno iščezlim čovečanstvom.

Kao što će, najverovatnije, i da bude.

Ko ima tu priču Asimova, na engleskom, molimo da se javi! Sken teksta i naslovne stranice bi dobro došao!

Snažni snežni pozdrav iz Srpskog društva za naučnu fantastiku.

vrh