Astronomija

Izašao je, na samom početku septembra, i petnaesti broj “Astronomije”. Časopis izgleda predivno, zasenjuje svojom finoćom, i lepotom i inteligencijom naslovne strane. (Doduše, na primerku koji smo dobili bila je jedna ovalna dekolorisana mrlja iznad zadnjeg točka kamiona, i druga takođe ovalna mrlja slabe štampe na početku bar-koda.) Malo je skuplji (220 dinara, umesto 199, to je približno deset posto); možda je to zbog umetnutog fanzina “Nova” br. 03, a možda je, naprosto, poskupljenje. Bilo bi veoma dobro kad bi tih 21 dinara poskupljenja doprineli da redakcija i saradnici najzad počnu da dobijaju kakve-takve, makar i simbolične, honorare! – Osim za fanzin, jer fanzin se, po svojoj prirodi, uvek radi besplatno i treba da se radi besplatno, inače ne bi bio fanzin.

“Nova 03”, pisan isključivo latinicom (ćirilica ostaje strogo zabranjena) je solidan fanzin, ali ne mnogo interesantan, između ostalog zato što uglavnom pasivno prenosi svetske SF vesti i sadržaje, i što je sadržinski i žanrovski nekako dezorijentisan i rasut; malo SF, malo fantazi – i, kao neizbežna zla kob, kao nesreća koja uvek stigne, tu je i Hari Poter. Nema srpskog stvaralaštva (osim dve-tri kratke vesti i vrlo malog broja likovnih priloga) i nema pravog usmerenja.

Među astronomskim člancima i vestima, koje bismo rado prepisali i uneli u ove naše vesti (ali to ne bi bilo fer), možda najinteresantnije su o novom Mars-orbiteru na str. 4 prvi stubac; o orto- i para-vodoniku, na str. 30 prvi stubac; divno formulisan podatak na str. 31, drugi stubac, “75% onoga što vidite kad pogledate u nebo je vodonik”; a o pitanju šta je uopšte planeta i koliko ih zapravo ima u Sunčevom sistemu, poslednji stubac članka mladog Jovana Stojadinovića na str. 33 i na sledećoj stranici kraj prvog stupca u članku hrvatskog astronoma Korada Korlevića; na str. 36, najzad dobro objašnjenje zašto treba kazati Kajperov pojas a ne Kuiperov niti Kjuiperov itd. u članku mladog Bojana Siča, gde ima i drugih interesantnih napomena, recimo, zašto je Ceres izgubila na značaju, i zašto je Sedna crvenkasta; u prvom stupcu na str. 47, interesantna a zapravo naučno osnovana maštarija Aleksandra Đurića o načinu kako bismo mogli, kad bismo imali 75 miliona dolara za nauku (kao što nemamo) da ukoračimo direktno u vrh svetske nauke u jednoj uzanoj ali bitnoj oblasti; vrlo informativan prikaz Grujice S. Ivanovića o sadašnjoj rusko-američkoj situaciji sa prevozom do orbite, i o razlozima što je ruski prevoz dosad bio besplatan a odsad, posle još jednog poletanja u oktobru ove godine, neće biti besplatan – str. 52 i 53; i najzad članak Romane Vujasinović o prodaji astronomskih naziva.

Pozdrav iz SDNF.

vrh