Kada "zumiramo" širom Zemljinog globusa dobijemo uglavnom (ovo "uglavnom" možda i nije tako često kao što izgleda – mnogi gradovi su na snimku samo raznobojne fleke) sliku relativno zadovoljavajućeg kvaliteta, sa rezolucijom koja nam omogućuje da sasvim dobro vidimo kuće, ulice i sportske terene. Negde blizu donje lestvice prepoznavanja, kao zgodan marker, su automobili. Automobili obično imaju oko 2,5 – 3 m dužine i kao "pljosnati" objekti, jednobrazne, reflektujuće površine, vrlo su zahvalni za uočavanje iz ptičje perspektive. Mnogo je teža stvar sa ljudima. Ljudi su mnogo manji "objekti" a uz to, za razliku od većine živih bića, još se i kreću na dve noge što drastično smanjuje njihov odraz. Stoga su još prvi "vazdušni izvidjači" tragali za senkama na tlu i tako "čitali" da li je šarena mrlja čovek ili žbun.

Dok nisam na ovu jednostavnu činjenicu obratio pažnju često sam se pitao kako je moguće da na trotoarima, pored bazena i u parkovima nema nikoga, pa gradovi izgledaju sablasno opusteli kao nakon biološkog rata. Ipak, ono što me na koncu zanima je sledeće – da li je ovo što se nalazi na priloženim fotografijama vrh onoga što Google Earth u ovom trenutku može da pruži? I koji je najsitniji predmet trenutno moguće uočiti? (neračunajući belu isprekidanu liniju na autoputu, recimo).

Da krenemo sa malom galerijom:

Kliknite na ilustraciju
	Slika 1, fudbalski teren, Berlin. Sasvim se dobro vide igrači a senka igrača desno prilično verno odslikava telesnu konturu (obratite pažnju i na igrača koji stoji tačno na liniji – da li on to udara loptu koja zbog brzine izgleda kao razmazana bela mrlja?). Ova slika u Googl Earth
	Slika 2 – prilično sam siguran da je ovo golf teren (Raimond, Seattle), i to iz više razloga – ovde se to ne vidi ali sa manjim uvećanjem, iz "veće visine" kada je "globalna" preglednost veća, uočava se karateristična veštačka nepravilnost zelene površine i male, raštrkane grupice ljudi sa belim "kutijicama" (električna vozila koja se koriste na golf-terenima). Čak mislim da se osoba u centru nepravilnog kruga nalazi pored rupe (ukoliko je bela tačka do njegovih nogu onaj beli prsten koji obeležava rupu onda je to najmanji prepoznatljivi objekt koji sam uspeo da uočim do sada). Ova slika u Googl Earth
	Slika 3 – opet Raimond, Seattle (je li to onaj grad Bila Gejtsa?). Moguće je na osnovu silute barem jedne od ove dve osobe sa priličnom sigurnošću zaključiti koga je pola. Ova slika u Googl Earth
	Slika 4 – ljudi na krovu zgrade Deutscher Bundestag-a, Berlin. Čini mi se da gotovo vidim ruke tih ljudi kojima se pridržavaju za ogradu. Ova slika u Googl Earth

Ko zna – možda ćemo biti u prilici za koju godinu da imamo onu privilegiju koju sada imaju samo vojni stručnjaci. Oni su još krajem 60-tih bez problema mogli da raspoznaju činove na ramenima oficira ili da utvrde koje dnevne novine čita kakav penzioner u parku. Kada se to konačno desi možda ćemo reći kako je i poslednja iluzija o privatnosti konačno savim iščezla, a možda će nam vrlo brzo i to postati samo još jedna dosadna novatorija.

(15.08.2008.)

vrh

priključite se

Stariji ljudi su bolji luzeri

VANZEMALJCI U NIŠU

Zašto Mesec ne padne na Sunce?

Kako sam zemrzeo ogledala