Kritika  

Loše

Kada agent Kej obaveštava agenta Džeja, on kaže:

„Pre 1500 godina, svi su znali da je Zemlja centar svemira. Pre 500 godina, svi su znali da je Zemlja ravna. Pre 15 minuta, ti si znao da su ljudi sami na ovoj planeti. Razmisli o tome šta ćeš znati sutra.”

Dobro:

Tehnički, prvi deo je tačan. Ideja da je Zemlja centar solarnog sistema i podrazumeva se svemira, prvi put je sistematizovana od strane astronoma Klaudija Ptolomeja otprilike 140 n.e. Sve do Kopernika, 1512, Zemlja nije uklonjena iz centra svemira (mit je da je Kopernikova ideja bila tačnija od Ptolomejove; i njegov sistem je isto tako bio prepun loših pretpostavki. Međutim, to je posle sređeno kada je Kepler uvideo da orbite nisu krugovi već elipse i astronomi se nisu više osvrtali natrag). Stoga, čak i pre 500 godina ljudi su još uvek mislili da je Zemlja centar svemira.

Druga izjava, međutim, je definitivno Loša Astronomija. Poznato je da je Zemlja okrugla još od doba starih Grka. Zapravo, Eratosten nije samo znao da je okrugla, već je i tačno izmerio njen obim 200 pre n.e.! Ljudi kažu da je Kolumbo bio jedina osoba koja je verovala da je Zemlja okrugla 1492, ali to je mit. Najobrazovaniji ljudi su ovo već znali i Kolumbo se nije otisnuo da bi dokazao da je Zemlja okrugla. On se nadao da pronađe put na zapad kojim bi stigao do Indije lakše od plovidbe oko rta Dobre nade u Africi. Nije uspeo u tome, naravno, ali je postigao neke druge dosta izuzetne rezultate.

Loše:

Dok agent Džej šeta kroz LjuC kompleks, on vidi visoko pužoliko stvorenje. Agent Kej ga povuče, govoreći:

„Bolje se kloni tog tipa. On je, uh, mrzovoljan. Zadržavanje na carini u trajanju od tri sata posle puta od 17 triliona milja će svakog načiniti mrzovoljnim.”

Dobro:

Ah, tako blizu! Skoro sve filmadžije greše u vezi sa zvezdanim razdaljinama. Najbliža poznata zvezda Suncu je Proksima Kentauri, koja je udaljena otprilike 25 triliona milja. Tako da je 17 triliona milja malo kratko. Ipak, dajem im neke zasluge: većina filmova u potpunosti promaši cifre, kaže „milioni” milja, što bi vas jedva dovelo do najbližih planeta u našem solarnom sistemu (Venera, kada nam je najbliža je udaljena oko 26 miliona milja).

Ističem da Proksima Kentauri možda nije najbliža zvezda Suncu. Braon patuljci su skoro ugašene zvezde i neka stara, hladna može biti značajno bliža (pa, astronomski govoreći). Neka može biti udaljena samo jednu ili dve svetlosne godine (6-12 triliona milja). Ako je tako, onda film može na kraju i biti u pravu. Možda je puž na kratko svratio na jedan braon patuljak udaljen nekoliko svetlosnih godina. I ja bih bio mrzovoljan.

Loše:

Kada agent Džej pita agenta Keja kako mogu sebi da priušte upravljanje organizacijom, Kej odgovara,

„Imamo patente na nekoliko stvarčica koje smo konfiskovali od naših stranih posetilaca- lepljive trake za odeću, mikrotalasnu, liposukciju...”

Dobro:

Ovaj komentar me je oduševio! Veoma je raširen mit da je Nasa izmislila lepljive trake za odeću. Zapravo, već su postojale pre nego što je Nasa počela sa radom; lepljive trake za odeću su patentirane 1955, dok je Nasa osnovana 1958.

Takođe, u NLO krugovima se i dalje veruje da je dosta današnje napredne tehnologije zapravo ukradeno iz slupanog vanzemaljskog svemirskog broda u Rozvelu, Novi Meksiko. Ovo se zove „obrnuti inženjering”, zato jer znači da imate nešto u ruci i razmišljate kako da ga napravite ispitivanjem, pre nego da ga sami napravite od nule. Možete da pretpostavite šta ja mislim o takvoj hipotezi. Zašto neki ljudi osećaju takav prezir za ljudsku inventivnost? Oni ne misle da smo dovoljno pametni da izmislimo neke od ovih stvari sami?

I hmmm...„strani posetioci”? Pa, pretpostavljam da je to tehnički tačno. Ali zašto je vanzemaljcima potrebna liposukcija?

U svakom slučaju, sa ovom scenom mi postaje jasno da ismejavaju NLO pristalice. Siguran sam da ću dobiti na tone mailova o ovome od njih, ali dozvolite mi da ovo kažem sada: sviđalo se to vama ili ne, ovaj film je veoma satiričan o NLO-ima, vanzemaljcima i svemu tome. Ako vas to čini nesrećnim, onda gledajte „Dolazak” sa Čarlijem Šinom.

Loše:

Agent Kej pokazuje agentu Džeju da puno ljudi za koje on misli da su ljudi su zapravo prerušeni vanzemaljci. On kaže Džeju da za njega to verovatno nema smisla i Džej odgovara,

„Pa, ne, to potpuno ima smisla. Kada sam bio u trećem razredu, svi su mislili da sam lud, ali ja sam znao da je naša učiteljica morala da bude sa Venere ili nešto slično.”

Agent Kej odgovara „Gđa Edleson. Jupiter, zapravo...pa, jedan njegov mesec”

Dobro:

Ovo su pogodili. Pa, u kontekstu filma ako ništa drugo. Na Veneri ne može da živi ništa što bi moglo makar izdaleka da podseća na ljudsko biće i verovatno je potpuno nenaseljiva. Pre svega, temperatura na površini iznosi 475 °C (dovoljno vrelo da istopi olovo). Zatim, nema kiseonika u atmosferi. Zatim, kao kiša pada sulforna kiselina. Joj!

Jupiter ima mali problem koji se tiče nedostatka čvrste površine. Ali njegovi meseci... Evropa je mesec koji je jedna ledena lopta koja kruži oko Jupitera i prilično je sigurno da se ispod smrznute površine nalazi okean, možda od vode. Nasa razmatra slanje sonde tamo da bi ispitala vode, kako bi se reklo. Druga tri velika Jupiterova meseca možda nisu toliko fina, ali oni su dovoljno veliki da i sami budu planete. Ako je život došao iz tog dela solarnog sistema, Jupiterovi meseci bi bili verovatan izvor.

Loše:

Agentu Džeju pokazuju naprednu tehnologiju. On slučajno dodirne loptu koja sija, koja onda počne da podivljalo puca okolo po kompleksu, uništavajući sve ispred sebe. Kada je agent Kej uhvati, on kaže

„Ova stvar je prouzrokovala nestanak struje u Njujorku 1977. Praktična šala od strane Velikog Atraktora. On je mislio da je to smešno...”

Dobro:

I ja sam mislio da je to smešno! Fraza „Veliki Atraktor” je interna šala. To je termin za veoma veliku masu galaksija koje se nalaze veoma daleko. Masa ovih galaksija je toliko velika da njihova gravitacija privlači materiju ka njima u udaljenosti od nekoliko stotina miliona svetlosnih milja, i odakle i taj naziv. To što je ova fraza stavljena u filmski scenario ukazuje na to da je neko od scenarista znao malo astronomiji. Ja sam zaista impresioniran i zadovoljan!

Loše:

Problemi u filmu počinju kada pripadnik vanzemaljske rase poznate jednostavno kao „bube” dođe ovde da bi ukrao amajliju koja sadrži izvor neverovatne moći. Umirući vanzemaljac kaže da se galaksija nalazi u Orionovom pojasu. Agent Džej kaže ovo Zedu, čoveku koji upravlja organizacijom. Zed kaže,

„Ovo je Orion (prikazujući mapu neba). To je grupa najsvetlijih zvezda na severnom nebu—a ovde je Orionov pojas. Pojas sačinjavaju samo ove tri zvezde. Galaksije su ogromne; one se sastoje od milijardi zvezda. Loše ste čuli.”

Dobro:

Hej, i ovo su pogodili! Orion je sazvežđe, grupa zvezda na nebu. Zvezde možda nemaju ništa fizički jedna sa drugom, ali može se desiti da ih mi vidimo jednu pored druge na nebu. Orion je možda najprepoznatiljivljiji od svih sazvežđa, zato jer je zaista napravljen od najsjajnijih zvezda, ali i zato jer se nalazi tačno na delu neba koji je vidljiv na celoj Zemlji. Ja mogu da cepidlačim što se tiče filma i kažem da nema najsjajnije zvezde, samo neke od njih, i samo jedna njegova polovina se nalazi na severnom nebu; „donji” deo sazvežđa je na južnom nebu. Ipak, dovoljno blizu.

Orionov pojas je takođe veoma prepoznatljiv sa tri zvezde skoro poravnate jedna pored druge, koje presecaju Orion. U filmu, prikazana mapa je imala zvezde vidljivo neporavnate i nisam siguran zašto su to uprskali. Ipak, bili su u pravu kada su rekli da galaksije imaju milijarde zvezda, i da ne postoji galaksija na Orionovom pojasu. Međutim, postoji mnogo udaljenih galaksija koje leže, kako ih mi vidimo, u smeru Orionovog pojasa. Neko bi mogao reći da su one u pojasu, a ne na njemu. Cepidlačenje, znam, ali ovo je bilo od suštinskog značaja za film. Štos je u tome što je galaksija o kojoj se radi veoma, veoma mala i zarobljena je u amajliji koja visi sa mačkine ogrlice. Ime mačke je Orion.

Zaključak

Ovaj film je fenomenalan, i zaista mi se svideo. Astronomija je zapravo bila prilično dobra, sa nekoliko relativno malih grešaka, iako su veoma lako mogli napraviti nekoliko zaista velikih. I kada su ušli u detalje u astronomiji, skoro sve su dobro uradili. Tako da eto vam: retka kritika kada se meni dopao film, a oni su upotrebili Dobru Astronomiju. Ironično, u filmu o NLO-ima. Vau. Kad bi samo više NLO filmova pogodilo bilo šta...

(april 2003.)

vrh