|
|
|
sunce |
|
I od mirnog Sunca glava boli |
Svakih 11 godina Sunčeva aktivnost se pojačava. Pege prekriju našu
zvezdu, zatim eksplodiraju, a masivni oblaci gasa, poznati kao "CMEs",
pohrle preko čitavog sistema. Zemlju pogode X-zraci, protoni i magnetne
petlje. To se zove solarni maksimum. Poslednja "maksimalistička" epozida
odigrala se 2001. godine, i sada se Sunce polako približava opoziciji,
solarnom minimumu, gde će biti 2006. Dakle, možemo se opustiti: oko minimuma
bi Sunce trebalo da bude prilično mirno, zar ne?
"To je mit", kaže solarni fizičar David Hatavej iz NASA-e. "Istina je,
zapravo, da Sunčeva aktivnost nikad ne prestaje, čak ni tokom minimuma".
Kako bi to dokazao, Hatavej broji tzv. Sunčeve baklje klase "X" tokom
poslednja tri Sunčeva ciklusa – od 1970. do danas. Inače, X-baklje su
najjača vrsta SunčeviX eksplozija, povezane sa svetlim aurorama i
intenzivnim naletima zračenja. "Pokazalo se da je u vreme poslednja tri
minimuma uvek postojala barem jedna X-baklja", kaže Hatavej.
U stvari, Sunčeve pege, koje nastaju izbijanjem magnetnog polja iz
površine Sunca, strahovito su nepredvidljive, jer su električne struje u
dubini zvezde nevidljive našim instrumentima. A upravo one navlače ta
magnetna polja amo-tamo, izvijajući ih i sudarajući ih sve dok ne postanu
nestabilna i eksplodiraju. Sunčeve baklje i "CMEs" su nusprodukti tih
eksplozija. S druge strane, valja znati i da Sunčeva pega ponekad
eksplodira, ponekad ne, a zašto je to tako još uvek niko nema blage veze. Da
i ne pominjemo kako o potencijalnom prognoziranju kada će se to dogoditi -
za sada nema ni govora
Od pegice do kolosa
Četiri godine od Sunčevog maksimuma, 10. januara 2005, sa Zemlje
su uočene samo dve sićušne pegice. Sledećeg dana sve se promenilo
zapanjujućom brzinom. Nova pega, koj se pojavila 11. januara, u
početku nije bila veća od jedva primetne tačkice, ali je ubrzo
procvetala u kolosa velikog kao Jupiter. Između 15. i 20. januara ta
je pega izbacila dvije baklje klase "X". Astronauti na Mesecu, da je
slučajno bilo takvih u tom trenutku, u najmanju bi se ruku
porazboljevali. Toliko o mirnom Suncu. Gotovo ista stvar dogodila se
krajem prošlog meseca: 25. aprila pojavila se jedna pegica, koja je
za samo 48 sati narasla na nekoliko veličina Zemlje. No, ovaj put
nije bilo erupcije. |
Međutim, upravo predviđanje Sunčeve aktivnosti postaje važnije nego
ikada. Jer, ne samo da postajemo sve zavisniji od tehnologije 'osetljive' na
Sunce, kao što su mobilni telefoni ili GPS, nego i zato što se ljudi žele
vratiti na Mesec, a onda ubrzo produžiti ka Marsu. Astronauti će, dakle,
biti 'na izvolte' sve vreme, bio solarni minimum ili maksimum. A hoće li
Sunce biti mirno kada bi, po našim računicama, trebalo da bude? Na to se,
sve su prilike, još niz godina bolje ne oslanjati. No, kako tvrde u NASA-i,
"svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujemo".
(21.05.2005.)
vrh
|
