U trenutku kad Mesec sasvim zakloni Sunce za momenat sa same ivice crnog Mesecevog diska bljesne niska brilijantnih i ocaravajucih zrnca zraka. Isto se desava i neposredno pred kraj potpunog pomracenja, onda kad Mesec pocne da napusta Suncev disk. Ponekad svetlost zatvori krug i nacini svetleci oreol zasenjujuce lepote, koji se naziva dijamantski prsten.

Na objasnjenje ove pojave cekalo se 120 godina, a ono je koliko jednostavno toliko i zanimljivo. Ta bljestava zrna su zapravo Suncevi zraci koji za vreme pomracenja po ivici diska prolaze izmedju Mesecevih planina i preko dolina. 

Pojavu je cini se prvi uocio  Halej (Halley Edmond 1656-1742) 1715, ali ju je detaljno opisao tek engleski astronom Francis Bejli (Francis Baily 1774-1844),  posmatrajuci pomracenje od 15. maja 1836. Po ovom astronomu pojava je nazvana Bejlijeva zrna.